Pre izvesnog vremena, SPOS je ostao frapiran Nacrtom Pravilnika o Programu mera zdravstvene zaštite životinja, kojim je Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede predvidela uvođenje obaveznih pregleda pčela na varou i nozemozu.
Jer, cela naučna javnost odlično zna da uzročnika ovih bolesti ima u svakoj košnici, ali izazivaju kliničke probleme samo kada se ne drže pod kontrolom. Za nozemozu nema registrovanog leka, i ona se drži pod kontrolom isključivo apitehničkim merama i higijenskim pojilima, a varoa se redovno tretira, ali do danas još uvek nije nađen tretman koji može uništiti 100% varoa u košnicama, već uvek neka preživi. Zato se u svakoj analizi mogu naći uzročnici obe ove bolesti, i potpuno je nesvrsishodno raditi analize na nešto što znamo da će se naći. To je apsolutni nonsens.
Pored toga, Zakon o veterinarstvu je jasan, ne može se staviti u promet hrana koja potiče od bolesnih životinja. U slučaju pregleda, uzročnici ove dve bolesti će se sigurno naći, jer ne mogu da se ne nađu, a to znači da prometa meda u Srbiji više neće biti, samim tim ni izvoza i deviznog priliva za ovu državu! Jer, koji veterinar će vam izdati Uverenje o zdravstvenom stanju pčela, ako je neka bolest nađena? Nijedan, jer time krši zakon.
Da ne govorimo o drugom aspektu teških ekonomskih posledica. A to su pčelari, koji su se sami zaposlili, država u njih nije uložila ni dinara, a oni obezbeđuju deo egzistencije za svoje porodice putem pčelarenja, u ovo vreme kada zbog sveopšte ekonomske krize sve više ljudi ostaje bez posla. Zbog nemogućnosti plasmana meda, veliki broj ljudi bi ostao bez posla. Tu je i treći aspekt, što bi zbog drastičnog smanjenja pčelinjeg fonda, opao prinos mnogih kultura za 30-90%, zavisno od kulture, zbog nemogućnosti adekvatnog oprašivanja, a pčele pčelara Srbije, oprašivanjem srpskih polja, podižu prinose u poljoprivredi Srbije za 148 miliona evra godišnje.
Ova apsurdna situacija je u celom svetu rešena na jedini mogući način, jer drugog načina nema, a to je da se ukinu redovni pregledi na ove bolesti, već se obavljaju samo u situacijama neke izrazite sumnje od strane samih pčelara, kada iz nekog razloga dođe do pojave kliničkih simptoma, što je danas retkost. Nikako redovno, jer bi to značilo prekid stavljanja meda u promet, i jer za tim nema potrebe.
SPOS ne samo da traži da se spreči uvođenje redovnih pregleda na varou i nozemozu, već traži da se i svi ostali nameti na pčelarsku proizvodnju ukinu, uključujući i razne takse i naknade.
SPOS smatra da je krajnje vreme da država počne da razmišlja o koristi koju ima od pčelarstva, i koje bi ekonomske gubitke imala smanjenjem broja pčelara u Srbiji, jer zapamtimo to svi zajedno, DANAS PČELE NE MOGU OPSTATI U PRIRODI BEZ PČELARA.
Za Izvršni odbor SPOS,
Predsednik SPOS-a,
Dr med. Rodoljub Živadinović
060 444 01 01