SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PARADA ZNANJA I USPEHA



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.614

Viziju “Pčelarenja za budućnost” projektovali smo 2002. godine, ali smo shvatili da nema napretka bez potpune sinteze “Nauke i prakse savremenog pčelarenja” (2004). Takođe, pravovremeno smo krenuli “U susret Evropi” (2005). Na osnovu naučnih saznanja ubedili smo pčelare da “Pčele ne umiru zbog zime” (2006) i poručili im da “Priroda daruje – um caruje” (2006).


Neodlučne i kolebljive pčelare uverili smo da odgajanje matica nije bauk i da se “Matice rađaju pevajući” (2007) i oslobodili ih straha jer, “Za dobrog pčelara nema zime” (2007). Zatim, došlo je vreme, kada smo stasali, da  krenemo “Odlučno napred” (2007), a za to nam je bio potreban “Povratak u budućnost” (2008). Da ih ne bismo ostavili po strani, pčelari Zaječarskog okruga su nas podsetili da “Sa istoka greje sunce” (2008). Kada su se mnogi ugledali na nas, hteli smo da budemo “Namerno drugačiji” (2008). U vreme tranzicije i ekonomske krize razumeli smo da je mnogima “Pčelarstvo kao sudbina” (2009). Prošlo je neko vreme, a mi smo “Opet zajedno” sa predavačima iz Instituta za pčelarstvo Ribnoe u Rusiji (2010). Konačno, dospeli smo tamo gde smo odavno trebali da budemo i to “Kvalitetom u Evropu” (2010). Naravno, sve smo ovo postigli, jer odavno lebdimo na “Krilima znanja” (2010) i ponosni smo što većina naših naprednih pčelara poslednjih nekoliko godina ima “Prezimljavanje bez uginuća pčela” (2011). Da, to je zaista tako, jer “Zima uči šta raditi leti” (2012). Kada smo sve ovo postigli, s ponosom smo mogli da kažemo “Pčelar sam, tim se dičim” (2012).
Prikazana storija je satkana od naziva 18 međunarodnih stručnih seminara, u organizaciji Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije (RAPOJS), u toku svog desetogodišnjeg postojanja i funkcionisanja. Uz njih treba dopisati i tri Nacionalna seminara, dva savetovanja, čak osam kurseva, od kojih je jedan viši, jedan Forum i Prve susrete pčelara Srbije. U funkciji obrazovanja bila je svakako i poseta pčelarima  Šumadije (2004) i Vojvodine (2005), kao i njihova uzvratna poseta pčelarima jugoistočne Srbije (2006). 


Kroz realizaciju navedenih oblika obrazovanja, pčelari jugoistočne Srbije bili su u prilici da čuju, u svetu pčelarstva, vrlo značajna imena, kao što su: dr Klaus Volner iz Instituta za pčelarstvo Univerziteta u Štutgartu (Nemačka) i Ralf Bihler iz Instituta za pčelarstvo u Kirhajnu (Nemačka), akademike, prof. dr Nikolaja Ivanoviča Krivcova, direktora Instituta i prof. dr Vječeslava Ivanoviča Lebedeva, zamenika direktora Naučno-istraživačkog instituta za pčelarstvo Ribnoe u Rusiji, zatim dr Antonio Naneti iz Instituta za pčelarstvo u Bolonji (Italija), prof. dr Plamen  Petrov sa Agrarnog univerziteta u Plovdivu (Bugarska), Hans Diter Lang, majstor pčelarstva iz Lauternala u Nemačkoj, zatim predavače iz Slovenije: Vlado Auguštin i Franc Prezelj, iz Hrvatske: dr Zlatko Tomljanović, Boris Bučar i Milanko Barać, iz Republike Srpske mr Goran Mirjanić, iz BiH: Ferid Velagić, Amir Demirović i Sulejman Alijagić, iz Makedonije mr Aleksandar Uzunov.

Naravno, izuzetno značajnu ulogu u procesu obrazovanja imali su i profesori sa Univerziteta u Beogradu: prof. dr Jovan Kulinčević, prof. dr Zoran Stanimirović, prof. dr Mića Mladenović, doc dr Jevrosima Stevanović, doc dr Nebojša Nedić, doc dr Nada Plavša, kao i plejada izvrsnih zvaničnih predavača SPOS-a: Dr med. Rodoljub Živadinović, Dr vet. med. Zoran Raičević, dr Dragan Ćirković, dr Slavomir Popović, mr Lev Plužnikov i drugi.

U realizaciji programa obrazovanja, Asocijacija je ostvarila veoma dobru saradnju sa Fakultetom veterinarske medicine u Beogradu i Veterinarsko-specijalističkim institutom u Nišu.

Dva su temeljna principa u radu Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije. Prvi je realizacija obrazovanja pčelara kroz maksimalnu sintezu nauke i prakse. U tom cilju, više od 80 odsto programa i aktivnosti realizovano je kroz praktičnu demonstraciju metoda i postupaka na pčelinjacima uzornih pčelara. Drugi princip, kojeg smo se držali, je afirmacija pčelara, pčelarskih organizacija i prirodnih potencijala sa perifernih područja regiona jugoistočne Srbije. Tako su pored Niša (9), domaćini i nosioci organizacije obrazovno-programskih aktivnosti bili i Aleksinac (6), Leskovac (3), Lebane (2), Vlasotince (2), Vranje, Beograd, Prokuplje, Paraćin i Crna Trava – Vlasina.

U mnogim sredinama naši pčelarski skupovi bili su povod za uspostavljanje trajne saradnje pčelarskih organizacija sa organima opštinskih vlasti i lokalne uprave.

Pored visokih rezultata na planu obrazovanja pčelara, Asocijacija je jednako visoke rezultate ostvarila na planu zdravstvene zaštite pčela, pre svega kroz vrlo dobru saradnju sa Veterinarsko specijalističkim institutom u Nišu. Naš primer saradnje, sa Veterinarsko-specijalističkim institutom, sledile su i druge pčelarske organizacije u Srbiji, i uspostavile saradnju sa institutima sa njihove teritorijalne nadležnosti. Asocijacija je bila saradnik Institutu u veoma značajnom projektu: “Kontrola kvaliteta pčelinjih proizvoda i zdravstvenog stanja pčelinjih zajednica” (2005), finansiranog od strane Ministarstva poljoprivrede Vlade Republike Srbije.

Takođe, u saradnji sa Institutom organizovali smo kurseve praktične primene mravlje i oksalne kiseline u suzbijanju varoe (2003. i 2004) i dva kursa za pregledače pčela (2004. i 2005).  Kada je reč o primeni organskih kiselina u suzbijanju varoe, iako ponekad bez razloga kritikovani, slobodni smo da konstatujemo, da smo bili prvi koji su kod pčelara u Srbiji stvarali poverenje i ubeđenja u efikasnost i bezbednost u primeni ovih kiselina.

Institut je od osnivanja Asocijacije bio nosilac operacionalizacije Programa mera zdravstvene zaštite pčela, i kroz ugovore sa pčelarskim organizacijama, pružao usluge kontrole zdravstvenog stanja pčela i preduzimao mere na suzbijanju i iskorenjivanju pčelinjih bolesti, po povlašćenim cenama.

Koji nivo saradnje je Asocijacija ostvarila sa Institutom, dovoljno govori i to da je prvi predsednik Asocijacije bio mr Radisav Ignjatović (2003-2005), tadašnji direktor Instituta, a dr vet. med. Zoran Raičević, član je UO Asocijacije u tri mandatna perioda (2007-2009; 2009-2011 i 2011-2015).

Organizaciju najznačajnijeg međunarodnog događaja u istoriji srpskog pčelarstva – Simpozijum Apimondije „Apiecotech 2012“ u Beogradu 18. i 19. februara 2012. godine, Asocijacija je na najbolji mogući način iskoristila kao priliku za afirmaciju kvaliteta meda sa područja jugoistočne Srbije. U saradnji sa Veterinarsko-specijalističkim institutom prijavili smo rad na temu: „Prikaz rezultata analize meda sa područja jugoistočne Srbije u Veterinarsko specijalističkom institutu u Nišu, od 2006. do 2011. godine“. U saradnji sa Udruženjima pčelara „Vlasotince“ iz Vlasotinca i „Niš“ iz Niša prijavili smo radove: „Uticaj prirodne sredine na kvalitet meda u Nišavskom okrugu i na teritoriji opštine Vlasotince". Svi radovi su prihvaćeni za usmenu prezentaciju i štampani su u Zborniku radova Simpozijuma, koji je štampan na srpskom i engleskom jeziku, te su te informacije otišle i u mnoge druge zemlje.

Prikaz najznačajnih uspeha Asocijacije u godini jubileja, je svojevrsna parada znanja i uspeha, koja nam daje za pravo, da s ponosom konstatujemo da je „Asocijacija – škola koja stvara pčelarsku elitu”.


Vlastimir Spasić
Predsednik Asocijacije

 

 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien