• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PROBLEMI U KANADI: PROVINCIJA BRITANSKA KOLUMBIJA



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.213

Pčelari u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija takođe beleže velike gubitke pčelinjih društava.

Paul van Westendorp navodi da je 2007. druga godina u kojoj  su se javili ozbiljni problemi. Problemi se sa različitim intenzitetom javljaju u čitavoj Kanadi.

U proleće 2007. godine istraživanja su pokazala da su zimska uginuća dostigla 32%.

Postoje velike razlike po regionima, u nekima su gubici mnogo veći, a u nekim manji. Duga i hladna zima, kasno proleće i loši pašni uslovi tokom leta doveli su i do slabih prinosa.

Istraživanja tragaju za virusima, uključujući i Kašmirski virus koji je prethodnih godina već optuživan za gubitke u Kanadi, ali i za nozemozom.

Ono što pčelare najviše čini frustriranim jeste što virusi mogu godinama da se skricaju u pčelama dok ne postanu dovoljno virulentni da izazovu strašne posledice. Nisu poznati faktori koji virusu pomažu da postane virulentniji, tj. sposobniji da se izbori sa imunskim sistemom pčele i da ga savlada.

Uz sve to, postoje i veliki tehnički problemi da se prikupe potrebni podaci sa terena i pronađe konkretni uzrok uginuća.

Tokom 2007. godine detaljno su analizirana 74 pčelinja društva. Analiza bolesnih društava je ukazala da problema ima mnogo.

Tokom 2008. godine početni podaci su ukazivali na to da će zimska uginuća biti na nivou od 31%, ali se kasnije ispostavilo da je taj procenat mnogo veći, od 35% do 40%.

U regionu Peace River, koji predstavlja rečno područje koje se prostire u dve provincije, Britanskoj Kolumbiji i Alberti, na njihovom severu, procenat zimskih uginuća je bio najveći, čak 70%, u dolini Fraser 26%, a na ostrvu Vankuver (dugo 460 km, a široko 80 km) 43%.

Region Peace River obeležen je zelenom bojom

 

Za uginuća se često okrivljuje i sve lošija kontrola varoe, koja je postala mnogo uspešnija u parazitiranju pčela.

Neki okrivljuju i lošu pčelarsku praksu koju sprovode pojedini pčelari, ali Westendorp to odlučno demantuje jer postoje i pčelari koji su imali uginuća, a sprovode dobru pčelarsku praksu. Zato tvrdi da tu mora da postoji još nešto, mada lošu pčelarsku praksu ne isključuje kao jedan od mogućih kofaktora.

Jedna od teorija koju zastupa Westendorp je i postojanje misterioznog, za sada neotkrivenog, virusa čija je patogenost slična patogenosti ptičjeg gripa.

Takođe razmišlja i o kombinaciji više faktora. Posebnu pažnju posvećuje insekticidima.

Westendorp ukazuje na globalne posledice gubitaka pčela. Tređina hrane koju ljudi jedu zavisi od uspešnosti polinacije. Nedovoljno oprašivanje ne samo što smanjuje prinose, već i daje nekvalitetnije plodove.

Westendorp navodi da ima i pozitvnih strana ove tragedije. Ukazuje pčelarima da je ovo idealan trenutak da pokrenu aktivnosti koje bi vodile u dobijanje adekvatne finansijske kompenzacije za oprašivanje divljih i gajenih biljaka.

Westendorp preporučuje pčelarima da ostanu u biznisu i da izdrže. Ali i da primene dobru pčelarsku praksu i tako ojačaju imunitet pčela. Pčele svakako imaju jak imunski sistem, ali je on danas oslabljen mnogim faktorima. Dobra pčelarska praksa ga može učiniti jačim, dok lekove treba ostaviti po strani, jer su sve manje moćni i ne opravdaju svoju cenu.

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien