SPOS logo
  • Bulgarian
  • Croatian
  • English
  • French
  • German
  • Hungarian
  • Macedonian
  • Romanian
  • Russian
  • Serbian
  • Slovenian
  • Spanish

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

APEL DRUŠTVIMA PČELARA



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 3.774

Udruženje pčelara "Budućnost" iz Lazarevca uputilo je apel društvima pčelara širom Srbije da pomognu SPOS-u u nastojanjima da se izbori za uvođenje subvencija po košnici u 2009. godini, što bi predstavljalo jedinu šansu za opstanak pčelarstva u Srbiji u ovako teškim tržišno-ekonomskim uslovima.

Evo njihovog apela, poslušajte ih!

 

POŠTOVANI PČELARI

 

Svi znamo koliko je teška situacija u pčelarstvu, ili, bolje rečeno, samo mi to znamo! Ministarstvo možda nema prave informacije. Zato se hitno pokrenimo. Sami moramo da se izborimo za opstanak pčelarstva.

Mi, iz Udruženja pčelara "Budućnost", smo poslali pismo Ministarstvu, u kojem smo oslikali tešku situaciju u pčelarstvu i tražili uvođenje subvencija po košnici. Naveli smo samo nekoliko od mnogobrojnih argumenata.

Zato, pod hitno pišite i vi! Argumenata ima na pretek. Neka svako udruženje u Srbiji napiše po jedno pismo. Septembar je verovatno odlučujući za ovu bitku.

Ne možemo samo da sedimo i čekamo da to neko drugi uradi umesto nas.

PIŠIMO! TRAŽIMO! BORIMO SE! 

Ako se sami ne izborimo za naša prava, niko nam ih neće sam dati! 

Sa poštovanjem, 
Udruženje pčelara "Budućnost", Lazarevac 

 

Evo i teksta pisma koje su uputili Ministarstvu poljoprivrede (11000 Beograd, Nemanjina 22-26):

 

Министарству за пољопривреду

На руке г. министру Саши Драгину

 

 

 Поштовани,

 

 

            Слободни смо да Вам се обратимо, а дужни смо да Вам се представимо. Постојимо преко 35 година, и носиоци смо развоја пчеларства у нашој општини. У удружењу нас је 120 чланова, а пчеларимо са преко 4.500 савремених кошница.

 

            Потпомогнути од стране локалне самоуправе, већ неколико година регресирамо:

            -здравствену контролу пчела и набавку лекова чија употреба не оставља резидуе штетне по људско здравље

            -набавку селекционисаних матица

            -садњу медоносног дрвећа (око 14.000 садница)

 

            Носиоци смо и следећих акција:

           -сакупљање добротворних прилога за децу ометену у развоју

           -оснивање школских пчелињака

           -оснивање пчелињака манастира Ђурђеви Ступови, као и манастира у селима Ћелије и Боговађа

           

            Финансирали смо израду пројекта „Развој пчеларства у општини Лазаревац“, урађеног од стране професора са пољопривредног факултета Др Миће Младеновића, а планирали смо и изградњу пакерице пчелињих производа.

 

             Непосредан повод нашег обраћања је ванредно тешка ситуација у пчеларству. Иако је ово, од климатских услова најзависнија пољопривредна грана, од ње се некада могло пристојно зарађивати и живети. Међутим, од 1997. године пад просечних годишњих приноса је очигледан, што је последица климатских промена, и све веће и неконтролисане употребе пестицида. Ако се томе придодају и нове болести, као и све већа отпорност крпеља Varoа Destructor (највећег непријатеља пчела) на лекове, ситуација је алармантна!

            Као најбољу илустрацију, навешћемо Вам пример, нашег највећег пчелара који се због великих трошкова а малих прихода, морао додатно да запосли у предузећу, иако поседује 500 кошница!

 

            Трошкови по кошници су врло високи. Само за лабораторијске прегледе, и за лекове који не остављају резидуе у меду, треба да се издвоји приближно 7800 динара за 10 друштава (прегледа се свако пето друштво: 2*1500дин, 2 ком апитола: 2*550дин, 2 ком апигарда: 2*1700дин, 1л мравље киселине: 300дин). Дакле, по кошници 780 динара, и то без трошкова превоза, паковања производа, губитака…

 

            Посебан сегмент чини утицај пчеле на екосистем, и друге гране пољопривреде, нарочито на воћарство и ратарство. Док код осталих грана сточарства, осим директних производа (месо, млеко, јаја…) скоро да нема друге користи (осим стајњака н.пр.), пчела много већу вредност ствара као полинатор, него кроз своје производе. Наше најважније воћне врсте, јабука, крушка, шљива, неке сорте вишања и шљива су самобесплодне! Пчела је преносилац полена. Без пчела нема оплодње, дакле ни рода. Због губитка пчела, у Америци је већ десеткован род бадема који је такође самобесплодан.

 

            Због свега наведеног Вас молимо, да обавезно уведете субвенције по кошници за држаоце пчела. Трошкови који настају у самој производњи, као и они на које нас закон обавезује, су толико велики, да ће без субвенционисања сигурно доћи до пада и пчеларске и укупне пољопривредне производње.

            Узимајући у обзир све наведено, релативну ограниченост буџета, али и могућност финансирања захваљујући тек потписаном споразумом са Европском Унијом, сматрамо да субвенција не би смела бити мања од 10евра/друштву.  

            Надамо се да овај апел неће код Вас да остане без одјека.

 

С поштовањем,

 

Председник

Dипл. инг. Даница Спасић

 

Председник Управног Одбора

Горан Чакардић

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE