SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

ГОРКА ИСТИНА О ВЕШТАЧКОМ ЗАСЛАЂИВАЧУ

 

Mark D. Gold, 35 Inman St, Cambridge, MA 02139, USA 

[email protected] http://www.holisticmed.com/aspartame/

 

 

Аспартам је техничко име за вештачки „шећер“ који је познат и под именима NutraSweet, Equal, Spoonful, Equal-Measure итд. Откривен је случајно 1965. године када је James Schlatter, хемичар компаније G. D. Searle, тестирао један лек за чир на желуцу.

Аспартам је одобрен за употребу у храни 1981, а за газиране напитке 1983. године. Заправо, одобрен је за конзумирање још 26. јуна 1974, али су приговори које су октобра 1974. упутили неуролог dr John W. Olney и James Turner, адвокат америчког Завода за заштиту потрошача, заједно са резултатима истраге истраживачких процедура компаније G. D. Searle, довели до тога да ја ФДА (Америчка управа за храну и лекове) 5. децембра 1974. ставила дозволу за употребу аспартама на чекање. Компанија Monsanto је 1985. купила G. D. Searle коју је одмах поделила на две одвојене компаније – кћери, Searle Pharmaceuticals и NutraSweet Company.

Аспартам је далеко најопаснија материја на тржишту која се додаје у храну и напитке. Одговоран је за преко 75% негативних реакција на прехрамбене адитиве које се пријаве ФДА. Многе од реакција су врло озбиљне, укључујући епилептичне нападе и смрт, као што је још фебруара 1994. објављено у извештају америчког Министарства здравља и социјалних служби. Међу 90 различитих документованих симптома изазваних аспартамом, који су наведени у том извештају, налазе се: главобоље (мигрене, вртоглавица, губитак свести, мучнина, утрнулост, грчење мишића, гојазност, осип на кожи, депресија, умор, раздражљивост, убрзање рада срца, несаница, проблеми са видом, губитак слуха, лупање срца, сметње код дисања, напади панике, сметње у говору, губитак осећаја укуса, зујање у ушима, губитак памћења, болови у зглобовима). О, парадокса!

Према научницима који су проучавали аспартам, његово узимање може узроковати, подстакнути или погоршати следеће хроничне болести: туморе на мозгу, мултиплу склерозу, епилепсију, синдром хроничног умора, Паркинсонову болест, Алцхајмерову болест (Alzheimer), менталну ретардацију, лимфом, деформације код новорођенчади, фибромиалгију и шећерну болест (Опет парадокс! Јер, препоручује се управо дијабетичарима. А показало се да мед код дијабетичара може чак да смањи ниво шећера у крви, о чему сте читали у јулском Пчелару 2006. године – напомена).

Аспартам чине три материје: аспартинска киселина, фенилаланин и метанол. У књизи Prescription for Nutritional Healing (James Balch, Phyllis Balch) аспартам је сврстан у категорију „хемијских отрова“. Као што ћемо видети, то је управо оно што он и јесте.

 

Аспартинска киселина (40% аспартама)

 

Dr Russell L. Blaylock, професор неурохирургије на Медицинском факултету у Мисисипију, објавио је књигу у којој је детаљно описао поремећаје који настају код уношења ове киселине кроз аспартам у организам. У књизи, користећи скоро 500 научних извора, он показује како сувишне слободне ексцитаторне аминокиселине (као што су аспартинска и глутаминска киселина у нашој храни), узрокују врло озбиљне хроничне неуролошке поремећаје и велики број других акутних симптома.

 

Како аспартат и глутамат узрокују оштећења

 

Аспартат и глутамат делују као неуротрансмитери у мозгу (преносе информације од једне нервне ћелије до друге). Ако их у мозгу има превише, то доводи до смрти одређених нервних ћелија због уласка велике количине калцијума у њих, који ослобађа превише слободних радикала који убијају ћелије. Зато се ове материје и зову ексцитотоксини (стимулишу нервне ћелије до њихове смрти).

Аспартинска киселина је једна од аминокиселина. Кад није везана за беланчевине, узрокује знатно повећање нивоа аспартата и глутамата у крвној плазми, до чега долази убрзо након конзумирања аспартама, а на крају се ови неуротрансмитери у високим дозама нађу у одређеним деловима мозга.

Крвно-мождана баријера, која нормално штити мозак од сувишног глутамата и аспартата као и других токсина није потпуно развијена за време детињства, не пружа потпуну заштиту свих делова мозга, може бити оштећена многим хроничним и акутним болестима, а чак и кад је неоштећена, понекад може допустити да сувишни глутамат и аспартат „процуре“ у мозак.

Они затим почињу да полако разарају нервне ћелије. Велика већина (75% и више) нервних ћелија у одређеним деловима мозга бива усмрћена пре него што се јаве било какви клинички симптоми болести за које је доказано да су потпомогнуте дугорочним излагањем ексцитаторним аминокиселинама: мултипла склероза, Алцхајмерова болест, губитак памћења, хормонални проблеми, губитак слуха, епилепсија, Паркинсонова болест, низак ниво шећера у крви, лезије на мозгу и неуроендокрини поремећаји.

Ексцитотоксини представљају велику опасност за новорођенчад, децу, труднице, старије особе и људе који болују од одређених хроничних болести. Чак је и Федерација америчких друштава за експерименталну биологију (ФАСЕБ), која иначе заступа сличну „партијску линију“ као и ФДА и обично умањује проблеме, недавно у једном свом извештају саопштила да би „било добро да труднице, новорођенчад и деца избегавају коришћење додатака за храну који садрже Л-глутаминску киселину. Докази о ендокриним реакцијама као што је повећање кортизола и пролактина, као и ефекти који се разликују код мушкараца и код жена, такође указују на везу с неуроендокриним системом и предлажу женама способним за рађање и особама с афективним поремећајима да избегавају додатно уношење Л-глутаминске киселине. Аспартинска киселина из аспартама има иста штетна дејства на тело као и глутаминска киселина.

Једна од ствари на које се људи који пате од штетних последица аспартама најчешће жале је губитак памћења. Иронично, произвођач аспартама је још 1987. предузео истраживање с циљем откривања лека за губитак памћења узрокован штетом од ексцитаторних аминокиселина. Blaylock је само један од многих научника и лекара који су посветили пажњу поремећајима насталим због узимања аспартама и натријум глутамата. Међу бројне стручњаке који су гласно упозоравали јавност на штетност узимања аспартама и глутамата спадају и dr. sci. Adrienne Samuels (експериментална психологија специјализована за истраживања), затим Olney, професор психијатрије на Медицинском факултету Универзитета у Вашингтону, неуролог и истраживач и један од највећих светских ауторитета за ексцитотоксине, који је још 1971. обавестио компанију Searle да аспартинска киселина узрокује рупе у мозгу мишева. Ту је и dr. med. Francis J. Waickman, добитник признања Rinkel и Forman Awards, стручњак на подручју педијатрије, алергије и имунологије. Други забринути познаваоци су: dr. med. John R. Hain, форензички патолог, и dr. med. H. J. Roberts, специјалиста за дијабетес, који је од стране једног националног медицинског часописа проглашен за „најбољег лекара у САД-у“.

 

Фенилаланин (50% аспартама)

 

Фенилаланин је аминокиселина која је нормално присутна у мозгу. Људи који болују од генетског поремећаја фенилкетонурије не могу нормално метаболизирати фенилаланин. То доводи до опасно велике концентрације фенилаланина у мозгу (што понекад може бити смртоносно).

Доказано је да код узимања аспартама, поготову са угљеним хидратима, може доћи до превисоких количина фенилаланина у мозгу чак и код људи који не болују од фенилкетонурије. Ово није само теорија, јер је код многих људи који су користили аспартам кроз дуже раздобље, а немају фенилкетонурију, утврђена повећана количина фенилаланина у крви. Висак фенилаланина у мозгу може довести до смањења нивоа серотонина, што онда изазива емоционалне поремећаје и депресију. Тестирањем на људима доказано је да је количина фенилаланина у крви знатно повећана код људских субјеката који су редовно користили аспартам. Чак је и једнократно узимање аспартама доводило до повишења количине фенилаланина у крви. У свом сведочењу пред америчким Конгресом, dr. Louis J. Elsas показао је да висока количина фенилаланина у крви може довести до његовог концентрисања у одређеним деловима мозга, што је посебно опасно за новорођенчад и фетусе. Он је такође показао да глодавци метаболизирају фенилаланин далеко делотворније него људи.

Један случај врло високе количине фенилаланина узроковане аспартамом недавно је описан у часопису „Wednesday Journal“ под насловом „Аспартманска ноћна мора“. John Cook је почео свакодневно пити 6 до 8 дијеталних напитака. Његови симптоми почели су као губитак памћења и честе главобоље. Јављала му се необуздана жеља за све више пића заслађених аспартамом. Стање му се толико погоршало да је доживљавао нагле промене расположења с нападима разјарености. Иако није био фенилкетонуричар, резултати анализе његове крви показали су присуство фенилаланина у концентрацији од 80 mg/dl. Такође су утврђене абнормалне мождане функције и оштећења на мозгу. Након што се решио зависности о аспартаму, његово здравствено стање драматично се поправило.

Како Blaulock истиче у својој књизи, рана истраживања у којима је мерена концентрација фенилаланина у мозгу била су неправилна. Истраживачи који су мерили одређене зоне мозга, а не просек у читавом мозгу, приметили су знатна повећања количине фенилаланина. Највећа повећања количине фенилаланина имали су hipotalamus, medulla oblongata и corpus striatum. Blaylock даље указује на чињеницу да концентрација фенилаланина у мозгу може узроковати шизофренију или повећати склоност према епилептичким нападима.

Због тога је, дугорочно, неумерена употреба аспартама могла стимулисати продају инхибитора реасорпције серотонина као што је Прозац и лекова за контролу шизофреније и епилепсије.

 

Метанол (дрвни алкохол) (10% аспартама)

 

Метанол је смртоносни отров. Неки се можда сећају метанола као отрова од којег су алкохоличари из сиротињских четврти ослепели или умрли. Метанол се поступно ослобађа у танком цреву када метилна група из аспартама дође у контакт с ензимом кимотрипсином.

Апсорпција метанола у телу много је брза код узимања слободног метанола. Слободни метанол ствара се из аспартама када се он загреје на температуру вишу од 30°C. То се догађа кад се производи који садрже аспартам неправилно складиште или загревају (нпр. кад се ради о „храни“ као што су желатинасти десерти).

Метанол се у телу разлаже на мрављу киселину и формалдехид. Формалдехид је смртоносан неуротоксин. Према процени Агенције за заштиту околине (ЕПА), „метанол се сматра тзв. кумулативним отровом, јер се веома споро елиминише из организма након што је у њега унесен. У телу се оксидацијом разлаже на формалдехид и мрављу киселину; оба ова метаболичка продукта су токсини.“ Препоручена горња граница уноса је 7,8 mg/ на дан. Једна литра пића заслађеног аспартамом садржи око 56 mg метанола. Тако интензивни потрошачи аспартамом заслађених производа могу у себе дневно унети око 250 mg метанола, што је 32 пута више ЕПА-ине границе.

Симптоми тровања метанолом су главобоља, зујање у ушима, вртоглавица, мучнина, гастроинтестинални проблеми, слабост, губитак равнотеже, зимице, рупе у памћењу, утрнулост и пробадајући болови у удовима, поремећај понашања и неуритис. Најчешћи и најпознатији симптоми тровања метанолом су проблеми с видом, укључујући маглу и треперење пред очима, прогресивно сужавање видног поља, замућење и помрачење видног поља, оштећења на мрежници и слепило. Формалдехид је позната канцерогена твар, омета репликацију ДНК и узрокује урођене дефекте. Због недостатка пар кључних ензима, људи су многоструко осјетљивији на токсично дјеловање метанола од животиња. Зато тестирања аспартама или метанола на животињама не одражавају стварну опасност за људе. Како је истакнуо dr. Woodrow C. Monte, директор Лабораторија за науку о храни и прехрану на Државном факултету Аризона, „Не постоје студије проведене на људима или сисавцима из којих би се могли проценити могући мутагени, тератогени или канцерогени учинци хроничног узимања метанола.

Он је био толико забринут због неријешених сигурносних питања да је покренуо тужбу против ФДА, тражећи саслушање ради решавања тих питања. Затражио је од ФДА да „успори темпо с тим питањем безалкохолних пића онолико колико је потребно да се добију одговори на нека од важних питања. Није поштено пребацивати цео терет доказивања на шачицу нас који смо забринути и имамо тако ограничена средства. Морате се сетити да сте ви за америчку јавност последња црта обране. Након што ви допустите употребу (аспартама), ја или моје колеге нећемо моци учинити дословно ништа да зауставимо или измијенимо тај ток. Аспартам ће се тада придружити сахарину, сулфитима, и Бог зна коликом броју других сумњивих твари којима је допуштено да нарушавају људско здравље, уз владино одобрење.“ Недуго након тога, повереник ФДА, Arthur Hull Hayes млађи, одобрио је употребу аспартама у газираним пићима, дао отказ и прешао у одељење за односе с јавношћу компаније G. D. Searle.

Истицано је да неки воћни сокови и алкохолна пића садрже мале количине метанола. Међутим, важно је запамтити да се метанол никада не јавља сам. Увек је присутан и етанол, обично у пуно већим количинама. Етанол је противотров за тровање метанолом код људи. Војници у Пустињској олуји „третирани“ су великим количинама аспартама из заслађених пића која су била загрејана преко 30°C на сунцу Саудијске Арабије. Многи од њих вратили су се кући с бројним поремећајима, сличним онима који се могу видети код људи отрованих фирмалдехидом. Слободни метанол у пићима могао је бити један од фактора који су допринели развоју тих болести. Други продукти разградње метанола као сто је ДКП (описан у следећем одељку) такође су могли бити међу тим факторима.

Законом из 1993, који се може описати само као „неразуман“, ФДА је одобрила аспартам као састојак у бројним прехрамбеним производима, који ће увек бити загревани преко 30°C.

 

Дикетопиперазин (ДКП)

 

ДКП је споредни продукт метаболизма аспартама. Повезан је са јављањем тумора на мозгу. Olney је приметио да ДКП, након процеса нитрозације у пробавном тракту, ствара једну компоненту врло сличну Н-нитрозоурен, јакој канцерогеној хемикалији која узрокује тумор на мозгу. Неки аутори тврде да се ДКП ствара након уноса аспартама у тело. Нисам сигуран је ли то тачно. Међутим, потпуно је сигурно да се ДКП ствара у текућим производима с аспартамом код дугог складиштења.

Компанија G. D. Searle провела је експерименте на животињама с циљем утврђивања сигурности ДКП. ФДА је открила да је у експерименталном процесу дошло до многих грешака, укључујући „административне грешке, помешане животиње, животиње које нису добиле лекове које су требале добити, губитак патолошких узорака због нестручног руковања“ и многе друге. Те немарне лабораторијске процедуре могле би објаснити зашто су тестиране контролне животиње имале шеснаест пута више тумора на мозгу него што би се могло очекивати од експеримента те дужине. У ироничном обрту, убрзо након што су те експерименталне грешке откривене, ФДА је у развоју стандарда добре лабораторијске праксе, за целу индустрију употребила смернице које је препоручила компанија G. D. Searle. У свом сведочењу пред америчким Сенатом, токсикологиња ФДА, dr. Jacqueline Verret, повезала је ДКП са изазивањем полипа на материци и променама количине холестерола у крви.

 

Обољења узрокована аспартамом

 

Компоненте аспартама могу довести до разноврсних обољења. Неки од тих проблема јављају се постепено, други су тренутне, акутне реакције. Постоји енормна популација људи који болују од симптома што се приписују аспартаму, а ипак они немају појма зашто биљке и лекови не успевају ублажити њихове проблеме. Постоје и други потрошачи аспартама за које се чини да не трпе од тренутних реакција на њега. Али, чак су и те особе подложне дуготрајним штетама узрокованим ексцитаторним аминокиселинама, фенилаланином, метанолом и ДКП.

 

Урођени дефекти

 

Истраживач dr. Diana Don Edwards од Monsanta је добила средства за истраживање могућих урођених дефеката изазваних узимањем аспартама. Након што су прелиминарни подаци показали штетне информације, финансирање истраживања је прекинуто. Генетски педијатар са Универзитета Еморy сведочио је да аспартам узрокује урођене дефекте.

У књизи, While Waiting: A Prenetal Guidebook Georgea R. Verrillija, dr. med. i Anne Marie Mueser, тврди се да се за аспартам сумња да узрокује оштећење мозга код осетљивих појединаца. Фетус може бити угрожен тим учинцима. Неки истраживачи су сугерисали да се високе дозе аспартама могу повезати с проблемима у распону од вртоглавице и благих промена на мозгу, до менталне ретардације.

Мобилни телефони као аспартам

Dr. Gerald Hyland, британски физичар, утврдио је да кад би мобилни телефони били врста хране, „једноставно не би добили дозволу“. Открића др. Хyланда објављена су у медицинском часопису The Lancet, и одражавају растућу забринутост око деловања фреквенција мобилних телефона на мозак. Једна од ствари које га брину је та што се коришћење мобилних телефона може повезати са агресивним понашањем код деце. Али, проблем је много дубљи. Студија шпанског Института за неуродијагностичка истраживања показала је да двоминутни разговор може отворити „крво-мождану баријеру“ и токсинима у крвотоку омогућити да убијају станице мозга. То је оно што раде натријев глутамат и аспартам. Чак и тако кратак, разговор нарушава електричну активност у дечјем мозгу у трајању од једног сата. То може узроковати психијатријске и бихевиоралне проблеме те отежано учење“ – стоји у шпанској студији. Шведска универзитетска болница Lund потврдила је та открића и објавила да зрачења која емитују мобилне станице и одашиљачи могу уништавати станице у деловима мозга одговорним за памћење, кретање и учење.

Јапански научник Masary Emoto излагао је воду електромагнетским валовима мобилног телефона. Деловање је разорило кристале воде, и то је оно што ти телефони и одашиљачи чине нама!

 

Рак (рак на мозгу)

 

1981, Satua Dubeu, статистичар ФДА, изјавио је да су подаци о вези тумора на мозгу са аспартамом тако „забрињавајући“ да не може дати препоруку за одобрење NutraSweeta. У двогодишњем истраживању које је провео произвођач аспартама, дванаест од 320 штакора храњених нормалном прехраном и аспартамом добило је тумор на мозгу, док ниједан од контролних штакора није добио тумор. Пет од дванаест тумора појавило се код штакора којима су даване ниске дозе аспартама. Одобравање аспартама било је кршење Delaneu-евог амандмана који је требао спречити да канцерогене твари попут метанола (формалдехида) и ДКП-а уђу у нашу храну. Покојни dr. Adrian Gross, токсиколог ФДА, сведочио је пред америчким Конгресом да је аспартам у стању изазвати туморе на мозгу. Тиме је постало противзаконито да ФДА за њега утврди било какву допустиву дневну дозу. Он је у свом сведочењу изјавио да су истраживања Searlea била у „великој мери непоуздана“ и да је „барем једно од тих истраживања утврдило, изван разумне сумње, да је аспартам у стању изазвати туморе на мозгу код покусних животиња…“ Он је своје сведочење закључио питањем, „Шта је разлог очигледног одбијања ФДА да на овај прехрамбени адитив примени такозвани Delaneu-ев амандман Закона о храни, лековима и козметичким производима?… И ако сама ФДА одлучи кршити закон, ко ће остати да заштити здравље јавности?“ Средином, 1970-тих откривено је да је произвођач аспартама фалсифицирао студије на неколико начина. Једна од техника била је да се покусним животињама одстране тумори и врати их се натраг у истраживање. Друга техника коришћена у фалсификовању студија била је да се међу животиње које су преживеле истраживања уброје и оне које су заправо угинуле. Због тога су подаци о туморима на мозгу вероватно били и гори од оних које смо раније споменули. Поред тога, бивши запосленик произвођача аспартама, Raymond Schroeder, 13. јула 1977. рекао је ФДА да су честице ДКП-а биле толико велике, да су штакори могли разликовати ДКП од своје уобичајене хране.

Занимљиво је приметити да се учесталост тумора на мозгу код особа старијих од 65 година повећала за 67% од 1973. до 1990. године. Тумори на мозгу у свим добима порасли су за 10%. До највећег повећања дошло је између 1985. и 1987. године.

У својој књизи Aspartame (NutraSweet). Is it Safe?, Roberts даје доказе да аспартам може узроковати посебно опасан облик рака, примарни лимфом мозга.

 

Дијабетес

 

Америчка задруга за дијабетес (АДА) заправо препоручује овај хемијски отров људима који болују од дијабетеса. Према истраживању које је провео H. J. Roberts, специјалиста за дијабетес, члан АДА и ауторитет за вештачке заслађиваче, аспартам:

1) Доводи до преципитације (наглог погоршања) клиничког дијабетеса.

2) Узрокује лошију контролу дијабетеса код дијабетичара на инсулину или оралним лековима.

3) Доводи до погоршања компликација дијабетеса као сто су ретинопатија, катаракте, неуропатија и гастропареза.

4) Узрокује грчеве.

У изјави о употреби производа који садрже аспартам од стране особа са дијабетесом и хипогликемијом, Roberts каже: „Нажалост, многи пацијенти у мојој пракси, и други које сам видео на консултацијама добили су озбиљне метаболичке, неуролошке и друге компликације, које се могу јасно приписати коришћењу производа с аспартамом. То доказује: „Губитак дијабетичке контроле, интензивирање хипогликемије, јављање претпостављених реакција на инсулин (укључујући и грчеве), за које се показало да су реакције на аспартам, и убрзање, погоршање или симулација дијабетичких компликација (посебно погоршање вида и неуропатије) за време употребе ових производа.

„Драматично побољшање ових стања након избегавања аспартама, и промптно, предвидиво, поновно јављање тих проблема када пацијент настави узимати производе са аспартамом, свесно или ненамерно.“

Roberts даље каже:

„Жалим због пропуста других доктора и Америчке задруге за дијабетес да упуте одговарајућа упозорења пацијентима и потрошачима на темељу ових опетованих налаза који су описани у мојим корпорацијски неутралним студијама и публикацијама.“

Blaylock тврди да ексцитотоксини попут оног који се налази у аспартаму могу убрзати развој дијабетеса код особа које су генетски склоне овој болести.

 

Емоционални поремећаји

 

Двоструко слепо истраживање учинака аспартама на особе с поремећајима расположења недавно је провео dr. Ralph G. Walton. Будући да истраживање нису финансирали/контролисали произвођачи аспартама, компанија NutraSweet одбила му је продати аспартам. Walton је био присиљен набавити га и цертифицирати из спољног извора.

Истраживање је показало велико повећање озбиљних симптома код особа које узимају аспартам. Будући да су неки од симптома били тако озбиљни, Институцијски ревизијски одбор морао је прекинути истраживање. Три учесника изјавила су да су били „отровани“ аспартамом. Walton је закључио да су „поједници с поремећајима расположења посебно осетљиви на овај уметнички заслађивач; требало би дестимулисати његову употребу међу овом популацијом.“ Свестан да се оглед неће моћи поновити због опасности за субјекте, Walton је недавно изјавио: „Знам да изазива епилептичне нападе. Такође сам уверен да дефинитивно изазива промене у понашању. Врло сам љут што је та твар присутна на тржишту. Лично сматрам дискутабилном поузданост и валидност било којег истраживања које је финансирала компанија NutraSweet.

Много је пријављених случајева ниске количине серотонина у мозгу, депресије и других емоционалних поремећаја који су повезани са аспартамом и често се ублажавају након престанка његовог узимања. Истраживачи истичу да повећање количине фенилаланина у мозгу, које се јавља и код особа без фенилкетонурије, води до смањења количине нетротрансмитера серотонина, што узрокује разне емоционалне поремећаје. Dr. William M. Pardridge с Калифорнијског Универзитета у Лос Ангелесу сведочио је пред америчким Сенатом да код омладине која дневно пије четири боце од пола литре дијеталних пића долази до енормног повећања количине фенилаланина.

 

Епилепсија/губитак свести

 

Уз све већи број епилептичних напада узрокованих аспартамом, жалосно је видети да Удружење епилептичара игнорише „сигурност“ аспартама. На Масачусетском институту за технологију анкетирали су 80 људи који су претрпели епилептичне нападе након узимања аспартама. Институт за прехрану заједнице о анкети је закључио следеће: „Ових 80 случајева одговарају ФДА-иној дефиницији непосредне опасности за здравље јавности, што обавезује ФДА да хитно уклони тај производ са тржишта.“

И магазин Америчког ратног ваздухопловства Flying Safety и магазин Америчке ратне морнарице Navy Physiology објавили су чланке у којима су упозорили на бројне опасности од аспартама, укључујући кумулативне штетне учинке метанола и повећање ризика од урођених дефеката. Чланци истичу да узимање аспартама може пилоте да учини подложнијим губитку свести и вртоглавици. Двадесет чланака са упозорењима да се аспартам не узима за време управљања авионом, такође се појавило у часописима National Business Aircraft Association Digest (NBAA Digest 1993), Aviation Medical Bulletin (1988), The Aviation Consumer (1988), Canadian General Aviation News (1990), Pacific Flyer (1988), General Aviation News (1989), Aviation Safety Digest (1989), и Plane and Pilot (1990), а рад који упозорава на опасност од аспартама представљен је на 57. Годишњем састанку медицинског удружења за аеронаутику (Gaffney, 1986).

Уведена је и телефонска линија за пилоте који болују од акутних реакција на унос аспартама. Преко 600 пилота известило је о симптомима, укључујући и неке који су пријавили велики епилептични напад (grand mal) у кабини због узимања аспартама.

Једно од изворних истраживања о аспартаму извео је 1969. независни научник dr. Harry Waisman. Он је проучио учинак аспартама на бебе примата. Од седам мајмунских беба, једна је умрла након 300 дана, а пет других добило је велике епилептичне нападе. Наравно, ти негативни налази нису пријављени ФДА приликом процеса одобравања.

 

Зашто не знамо за те ствари?

 

Два су разлога зашто многи људи никада нису чули за озбиљне реакције на аспартам:

1) Недостатак упознавања широке популације. О болестима изазваним аспартамом новине не извештавају као о авионским несрећама. То је зато што се ти инциденти догађају један по један на хиљадама различитих локација.

2) Већина људи не повезује своје симптоме са дуготрајним узимањем аспартама. Људи који су уништили знатан постотак својих можданих станица и тиме изазвали хроничну болест, нису у стању повезати је са конзумацијом аспартама. Начин на који је аспартам одобрен, лекција је како хемијске и фармацеутске компаније могу манипулисати владиним агенцијама као што је ФДА, „подмићивати“ организације као што је Америчко удружење за дијабетес, и преплавити научну заједницу искривљеним и лажним индустријски спонзорисаним студијама, које су финансирали произвођачи аспартама.

Erik Millstone, истраживач Одељења за истраживање научне политике са Универзитета у Sussed-u, саставио је хиљаде страница доказа, од којих су неки добијени помоћу закона о слободи информација, из којих је видљиво:

1. Лабораторијски тестови били су лажирани и опасности су заташкане.

2. Тумори су уклоњени са животиња, а животиње које су угинуле „враћане су у живот“ у лабораторијским записима.

3. ФДА су слане лажне и обмањујуће тврдње.

4. Два америчка државна адвоката, који су имали задатак подићи тужбу за превару против произвођача аспартама, запослили су се у правној служби произвођача, пустивши да дође до застарења.

5. Повереник ФДА одбацио је примедбе научног истражног одбора саме ФДА. Убрзо након те одлуке, прешао је у Burson-Marsteller, фирму која води односе са јавношћу за G. D. Searle.

Јавни истражни одбор формиран је 1980. Три научника прегледала су приговоре Olneya и Turnera на одобравање аспартама. Они су се једногласно успротивили одобравању аспартама. Повјереник ФДА, dr. Arthur Hull Hayes млађи, тада је саставио петочлану научну комисију да провери закључке Јавног истражног одбора. Кад је постало јасно да ће Комисија подржати одлуку Одбора са 3 према 2 гласа, Комисији је додата још једна особа, што је довело до неодлучног резултата гласања. То је поверенику ФДА омогућило да прекине пат-позицију и одобри аспартам за употребу у сувој храни 1981. Dr. Jacqueline Verret, виша научница ревизијског тима ФДА-иног Уреда за храну, формираног 1977. ради ревизије Bressler-овог извештаја (у којем су изнети детаљи G. D. Searle-овим преварама у тестирању пре одобравања), рекла је:

„Било је прилично очигледно да су у неком делу тог процеса службеници Уреда припремали терен за заташкавање.“ 1987, Verret је пред америчким Сенатом сведочила да су експерименти које је провео Searle били „катастрофа“. Она је изјавила да је њен тим добио упутства да не коментарише и да се не брине око укупне валидности истраживања. Рекла је да питања око урођених дефеката нису решена.

 

Куповање запослених

 

ФДА и произвођачи аспартама имају дугогодишњу праксу куповања запослених. Поред повереника ФДА и два државна адвоката, који су прешли на положаје у компанијама повезаним са G. D. Searle, још четири службеника ФДА повезана са одобравањем аспартама прешли су на положаје повезане са производњом NutraSweeta између 1979. и 1982, укључујући заменика повереника ФДА, специјалног помоћника повереника ФДА, помоћника директора Уреда за храну и токсикологију и адвоката укљученог у Јавни истражни одбор.

Важно је знати да такве активности трају већ деценијама. The Townsend Letter for Doctors (11/92) писао је о студији која је открила да је 37 од 49 високих службеника ФДА који су напустили ту фирму, прешло у компаније које су претходно регулисали. Такође су известили да преко 150 службеника ФДА поседује деонице фармацеутских компанија које би требали надзирати. Многе организације и Универзитети примају велике суме новца од компанија повезаних са NutraSweet Association, групом компанија које заговарају употребу аспартама. У јануару 1993, Америчка дијететичка задруга примила је донацију од 75.000 долара од компанија NutraSweet. Та задруга изјавила је да компанија NutraSweet пише њихове таблице информација о прехрамбеној и здравственој вредности намирница.

Многе друге „независне“ организације и истраживачи примају велике суме новца од произвођача аспартама. Америчко удружење за дијабетес примило је огромне износе од NutraSweet-а, укључујући новац за вођење школе кувања у Чикагу (вероватно да би се дијабетичари научили како да користе NutraSweet у својој кухињи).

Један истраживач из New Englanda, који је некада указивао на опасност од аспартама, сада је Монсантов саветник. Други истраживач са југоистока САД, сведочио је о опасностима од аспартама за фетусе. Један истраживачки новинар открио је да му је речено да држи језик за зубима ако не жели избећи губитак велике донације од једног произвођача дијеталног пића из NutraSweet Association.

 

Шта ФДА предузима како би заштитила потрошаче од опасности од аспартама? Мање него ништа.

1992, ФДА је одобрила употребу аспартама у пићима од слада, житарицама за доручак и хлађеним пудинзима и кремама. 1993, ФДА је одобрила употребу аспартама у тврдим и меким бомбонама, безалкохолним ароматизованим пићима, чајевима, воћним соковима и концентратима, печеној храни и смесама за печење, замрзнутој храни те преливима и надевима за печену храну.

1991, ФДА је забранила увоз стевије. Прах од листа те биљке користи се као алтернативни заслађивач већ стотинама година. У Јапану је у широкој употреби без штетних последица. Научници који су проучили стевију, закључили су да је сигурна за људску употребу, што је већ било добро познато у многим деловима света где није забрањена. Сви људи са којима сам разговарао о овом питању мишљења су да је стевија забрањена како би се спречило да постане популарна у САД и смањи продају аспартама.

Аспартам се продаје у преко 70 земаља широм света.

Речено ми је да се аспартам може наћи у производима код којих то није наведено на етикети. Потребно је бити посебно опрезан са фармацеутским производима и додацима прехрани. Обавештен сам да чак и неки додаци познатих произвођача као сто је Twinlabs садрже аспартам.

Овде изнесене информације само су врх ледене санте леда што се тиче негативних информација о аспартаму. Читаоци могу пронаћи додатне информације у следећим књигама:

– Blaylock, Russell L., Exitotoxins: The Taste That Kills (Health Press, Santa Fe, New Mexico, c 1994). Једна од најбољих књига о ексцитотоксинима. Свакако је вреди прочитати!

– H. J. Roberts, dr. med., Aspartame (NutraSweet), Is it Safe?

– Sweet ner Dearest

– Mary Nash Stoddard, The Deadly Deception

– Barbara Mullarkey, Editor, , Bittersweet Aspartame-A Diet Delusion

– The Aspartam Consumer Safety Network Synopsis.

– Dennis Remington, dr. med. Ii Barbara Higa, R.D.,The bitter Truth About Artificial Sweetners