U najtiražnijim novinama u Čačku, “Čačanskom glasu“, 13. avgusta objavljena je informacija o novom, sada se može reći ozbiljnom i jedinom proizvođaču matica u ovom gradu. To je Dragana Petrović iz Čačka, naselja Atenica. Ovim poslom počela je da se bavi u 2010. godini i brzo je stekla ugled, na osnovu isporučenih i proverenih kvaliteta matica. Za ovu godinu , proizvodnju matica završiće sa prvim septembrom, ali će ostaviti jednu manju količinu matica za pčelare, zlu ne trebalo, kojima se može desiti da im neko od društava u prolećnom razvoju ostane bez matica.
Dragana Petrović proizvodi matice
PČELARSTVO JE I ŽENSKI POSAO
Proizvodnjom matica bavi se samo godinu dana , a već se pročula po kvalitetu
Upoznali smo je na sajmu pčelarskih proizvoda , prošle sedmice u centru grada . Nije prodavala sopstvenu robu , ali je , kao jedina žena u Pčelarskom društvu “ Matica “ , kuvala kafu svojim kolegama .
Do pre godinu dana nije mogla ni da predpostavi da će joj pčelarstvo postati profesija , a proizvodnja matica uža specijalnost . Od kako se sa porodicom iz Sjenice doselila u Atenicu tridesetčetvorogodišnja žena je zarađivala radeći u nadnici , pa je tako i upoznala čuvenog pčelara Miluna Mandića , u čijim je voćnjacima u Viljuši brala šljive i jabuke .
-Kroz razgovor samnom da smo i muž i ja bez stalnog zaposlenja i da imamo dve ćerke . Udala sam se rano , pa starija Marija ima već 15 , a mlađa Mirjana 13 godina . Deca se školuju , bave se sportom , sve to košta . Kada je čuo da su se i moj i Nebojšin deda bavili pčelarstvom , čika Milun mi je preporučio da se prijavim u Pčelarsko društvo “ Maticu “ , od koga su bračni parovi besplatno da dobiju košnice i krenem sa proizvodnjom matica – priča pčelarka Dragana .
U početku joj nije bilo lako , jer joj je pčelarstvo do tada bilo potpuna nepoznanica .
-Prvo sam morala da savladam pčelarsku azbuku , da se upoznam sa košnicama i naučim od čega se jedno društvo sastoji . Imala sam sreću što sam za učitelja imala vrsnog pčelara i brzo učila . Išla sam po pčelinjaku za čika Milunom i trudila se da što pre savladam zanat . Trebalo mi je mesec dana da naučim da proizvodim matice i još dva da meseca da utvrdim znanje kroz sopstveni rad . Onda sam ozbiljno krenula u posao , u pčelinjacima u Viljuši i selu Bačiji kod Sjenice , odakle mi je muž .
Proizvodnja matica je , naglašava Dragana , osetljiv i složen posao , kojim može da se bavi samo čovek koji ima “ dobro oko “ i veliko strpljenje .
-Najpre se pripremi društvo za proizvodnju matica . Potom izdvojimo ram sa kvalitetnim leglom i presađujemo larve . “ Na formiranju “ su u košnici deset dana onda ih podelimo u oplodnjake , šestodelne , trodelne i dvodelne košnice . Kad prođe još deset dana , gledamo da li su se matice izlegle . Isti period je potreban da bi izašle iz oplodnjaka . Samo one koje zadovoljavaju kriterijume izdvajamo i obeležavamo odgovarajućim bojama – provodi nas Dragana kroz proces koji se završava tačno 32 . dana . U ovoj sezoni naša sagovornica je iz pčelinjaka u Viljuši na tržište “izbacila “ 300 , a iz onog u Bačiji 250 matica .
– Naručioci su poznati pčelari iz čačanskog kraja , Sjenice , Ivanjice i Arilja , a od nedavno i iz Užica . Svi su oduševljeni kvalitetom , niko mi se do sada nije žalio – hvali se Dragana , naglašavajući da je u prvoj godini rada mušterijama dala popust . Dok kod ostalih proizvođača košta 750 dinara , kod nje je cena 500 . Mladoj pčelarki u poslu pomaže porodica . Nebojša priprema i nosi košnice , pošto zbog alergije ne sme u pčelinjak , a desna ruka joj je u Bačiji joj je svekrva Milica . Dragana trenutno ima 15 društava , koristi i Milunova , sa kojim i dalje odlično sarađuje , u jednom turnusu proizvede sto matica , a osim njih prodaje med i matičnu mleč . Namara joj je da se specijalizira za proizvodnju matica .
– Svideo mi se ovaj posao i srodila sam se sa pčelama . Više ih se ne plašim , znam da ne ubadaju bez razloga već kada nisu site . Baš kao i ljudi – konstatuje žena koja se uhvatila u koštac sa predrasudom da je pčelarstvo muški posao i uspela da dokaže da sa njime mogu da se bave i pripadnice “ slabijeg“ pola .
Emilija Višnjić