800×600
Normal
0
false
false
false
EN-GB
X-NONE
X-NONE
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“,“serif“;}
U okviru IPA programa Evropske Unije za Srbiju, Austrijska razvojna agencija (ADA – Austrian Development Agency) dobila je projekat „Socijalno-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji“, raspisala konkurs za bespovratna sredstva, SPOS je konkurisao i dobio projekat „Reka meda“, o čemu je detaljnije pisano u Pčelaru za septembar na 526. strani.
Partneri na projektu su Udruženje „Kladenac“, Udruženje „Serbia organica“, i pčelarska društva članovi SPOS-a duž dunavske regije, iz Apatina, Novog Sada, Smedereva, Požarevca i Negotina, kao i grad Požarevac.
Ukupna vrednost SPOS-ovog projekta „Reka meda“ je 218.988,16 evra, od čega EU učestvuje sa 167.460,25 evra, što je 74,46% ukupne vrednosti projekta, a SPOS učestvuje sa 51.527,91 evra, što je 23,53% vrednosti projekta. SPOS je već obezbedio svoje učešće iz sopstvenih sredstava, ali treba naglasiti da je realno svega dvadesetak hiljada evra pravo učešće SPOS-a, ostatak je učešće kroz plate zaposlenih, koje bi se i tako isplaćivale, a oni i tako bili angažovani na nekim drugim aktivnostima, i da SPOS nije dobio ovaj projekat.
SPOS je tako uspeo da realizuje jedan od svojih najželjenijih ciljeva, koji se povremeno činio nedostižnim. Ovaj projekat je sigurno suštinski najveći projekat u više od veka dugoj istoriji SPOS-a, jer obuhvata pčelarstvo sa svih aspekata, i pruža nove mogućnosti plasmana meda za svoje članove.
U prošlom broju Pčelara objavljen je orijentacioni vremenski okvir sprovođenja projekta. Tamo ste već videli da je prva ozbiljnija aktivnost na projektu izrada priručnika o dobroj pčelarskoj praksi, koji će ustanoviti sistem kvaliteta meda članova SPOS-a kao osnovu za pakovanje meda u SPOS-ovu unikatnu teglu za med. Priručnik će pokriti kompletan sistem dobre pčelarske prakse, kako po pitanju ispravnog rada sa pčelama, higijene na pčelinjaku i u prostorijama za vrcanje i čuvanje meda, tako i po pitanju zdravstvene zaštite pčela, tj. stvaranju preduslova da od zdravih pčela dobijemo kvalitetan ispravan med za tržište, iza kog stoji puno ljubavi i rada. Autorka projekta predvidela je veoma kompleksnu i komplikovanu proceduru za izradu dobre pčelarske prakse, sa ciljem da se svestrano obradi kompletna problematika, i maksimalno pojednostavi, radi što lakšeg razumevanja i primene od strane pčelara. Dobra pčelarska praksa biće odštampana u vidu priručnika od 80 strana A4 formata, u 1 000 primeraka (po projektu). Pošto je projekat zahtevao, da bi bio dobijen, da se fokusira samo na dunavsku regiju, konkretno na gore navedenih pet opština, SPOS će od sopstvenih sredstava, odštampati ovu knjigu za sve članove SPOS-a, i dostaviti im je besplatno tokom 2014. godine, kako bi primenu dobre pčelarske prakse proširio na kompletno svoje članstvo i samim tim proširio delovanje projekta na celu teritoriju Srbije.
Nadgledanje pravilnog rada i ispunjavanje usvojenih principa dobre pčelarske prakse vršiće pčelarski kontrolori, koji će se izabrati na nivou pet društava direktno uključenih u projekat. Oni će proći odgovarajuću obuku. SPOS će u narednom periodu ustanoviti kontrolore u celoj Srbiji, van ovog projekta, čime će zaokružiti primenu projekta na celoj teritoriji Srbije, iako projekat pokriva samo navedenih pet opština.
U okviru samog projekta izabraće se pčelari iz navedenih društava koji će ući u sistem dobre pčelarske prakse (svi članovi SPOS-a iz tih opština, ili samo oni koji žele, mada nema nijednog razloga da bilo ko odbije tako nešto, ali će svakako imati tu mogućnost).
Paralelno sa njihovom obukom, SPOS će edukovati i sve svoje članove sa teritorije cele Srbije, putem priručnika o dobroj pčelarskoj praksi (DPP) i putem časopisa Pčelar. Tako će svi članovi SPOS-a (koji to žele) ući u primenu dobre pčelarske prakse, i time steći pravo da svoj med plasiraju na tržište u SPOS-ovoj tegli.
Pčelari čiji med bude pakovan u ovu teglu, moraće da prate i primenjuju principe dobre pčelarske prakse, i dobijaće na otkupu do 20 evro centi veću cenu od maksimalne cene na tržištu u tom trenutku, a shodno trenutnim tržišnim uslovima.
Tokom trajanja projekta, tržištu će biti ponuđeno 100 tona meda iz navedenih opština. Van projekta, moći će da se plasira i med drugih pčelara članova SPOS-a, ali u prvo vreme samo putem otkupa i pakovanja pod strogo kontrolisanim uslovima, jer se ne sme dozvoliti, dok ovaj svojevrsni brend meda ne zaživi na tržištu, da bilo ko namerno dezavuiše kvalitet meda članova SPOS-a, kako bi uništio ovaj brend, jer će takvih pokušaja sigurno biti. Mnogo je onih kojima ovo ne odgovara (falsifikatori meda koji prodaju sve i svašta na tržištu, „pčelari“ falsifikatori meda koji prodaju sve i svašta na pijacama…), i već su počeli da se čuju razni glasovi upereni protiv SPOS-a po tom pitanju. Kada se pogleda malo dublje ko te glasove plasira, naravno da je odmah sve jasno. U kasnijoj fazi, kada brend zaživi na tržištu, svaki pčelar član SPOS-a moći će da dobije teglu u ruke, i da sâm pakuje svoj med i stavlja na tržište, ali će sâm naravno i odgovarati za njegov kvalitet, svojom nepokretnom imovinom. Tako da, ako neko bude poželeo da falsifikuje med u SPOS-ovoj tegli i tako „ruši“ brend članova SPOS-a, biće javno obeležen i ostaće bez svoje nepokretne imovine, što će potrošačima biti jasan pokazatelj da SPOS, kao nosilac brenda, strogo poštuje ustanovljene principe dobre pčelarske prakse i brine o kvalitetu meda koji se stavlja na tržište, kao o svom detetu. Jer, sve može da propadne, ali naš zajednički brend meda nikako!
Nije ni čudo što sve ovo nekome smeta. Potrošači će konačno imati apsolutni uvid u sve segmente proizvodnje i pakovanja ovog meda. Onda neka se zapitaju šta kupuju, med koji danas može da se nađe po trgovinama za 299,90 dinara (što je nemoguće, kada je otkupna cena bagremovog meda preko 420 dinara, a mi ne možemo da poverujemo u „dobročinstvo“ takvih pakera meda, koji će otkupljivati med na svoju štetu, i preprodavati ga ispod otkupne cene), ili će kupovati med iza koga stoje najbolje evropske laboratorije, i SPOS sa 116 godina tradicije. Kvalitet našeg meda moći će da se proveri bilo gde, i plasiraće se na tržište sa analizama kao kada se prodaje u Nemačkoj (takva jedna analiza košta preko 900 evra). Naš med neće biti ni skup ni jeftin, jednostavno imaće realnu cenu.
Od strane onih kojima sve ovo smeta iz njihovih ličnih interesa i brige samo za sebe, a ne za sve članove SPOS-a, čuje se da će na ovaj način SPOS postati monopolista na tržištu. To je smešno, jer će SPOS samo ponuditi med svojih članova tržištu, sa kontrolisanim kvalitetom od košnice do trpeze. Gde je tu monopol? Ako se misli na monopol nad falsifikatima, onda se slažemo, biće monopola! Ali, niko nikome ne brani da tržištu takođe ponudi pravi med, kao što i sada mnogi čine. Ovo je samo konačno organizovanje SPOS-a da med svojih članova plasira našem tržištu, a ne da recimo samo Nemci jedu srpski med, a Srbi kukuruzni sirup, kao što je sada čest slučaj. Srpski pčelari su se konačno organizovali, i tu ne da nema ništa loše, već je to za svaku pohvalu. Krajnje je vreme i bilo da stavimo prst na čelo! A ideja je spremna za realizaciju već tri godine, ali do sada nije bilo sredstava za njenu realizaciju. Rukovodstvo SPOS-a radilo je naporno više od godinu dana na dobijanju ovog projekta, i sada je došlo vreme da se sve realizuje, i višegodišnji san svih članova SPOS-a konačno ostvari.
Takođe se čuje da, ako SPOS stavi ovaj med na tržište, on će „zaboraviti“ na svoje članstvo i postati isti kao i drugi otkupljivači meda. Iako aktivnosti SPOS-a sve ovo demantuju, inicijatori ovakvih lakrdija uporno plasiraju „svoje“ stavove u javnost. SPOS i ovih dana intenzivno radi na razvijanju maloprodajne berze meda, na dva fronta, putem besplatne internet maloprodajne berze, koja postoji već godinama, a od pre mesec dana i putem maloprodajne berze, koja omogućuje pčelarima članovima SPOS-a vođenje evidencije o svim svojim kupcima, i koja se plaća. Svako će odabrati svoj način promocije, a kada tegla zaživi, na isti način plasiraće med i u tegli na tržište. Takođe se često čuje da se SPOS više neće boriti za veću cenu meda u otkupu, jer će mu „odgovarati“ da cena bude što niža. Kao da u rukovodstvu SPOS-a ne sede upravo pčelari koje smo mi birali? Kao da bi neko otuđeno i korumpirano rukovodstvo opstalo i da ne bi bilo odmah smenjeno od članstva? Kao da plasman meda na ovaj način upravo neće podizati cenu meda u otkupu? Jer će cena meda u otkupu za pakovanje meda u našu teglu, uvek biti do 20 evrocenti veća od najveće na našem tržištu!
Pored svega toga, treba reći da SPOS ne može samostalno da vrši otkup meda, dok ne obezbedi oko milion evra iz nekog projekta (što nam je namera, jer se novi, veći fondovi EU otvaraju krajem 2014. godine), da bi sagradio sopstveni pogon, i obezbedio time i početni kapital za otkup. Dotle će med pakovati firma ili firme izabrane na tenderu. Problem sa plasmanom meda na ovaj način je u tome što se med mora preuzeti od pčelara, staviti na tržište i čekati na naplatu od marketa tokom više meseci. Zato će tender dobiti ona firma koja može da garantuje sopstvenim kapitalom isplatu meda u što kraćem roku, i koja može med da plasira u što više marketa, ali i da što pre naplati med. Postoji mogućnost i da će jedna firma pakovati med, a druga, specijalizovana za plasman, ga samo plasirati, ako tako budemo dobili bolje uslove naplate meda.
Tokom perioda otkupa meda (dok ne dođe na red davanje tegle pčelarima u ruke, što može da potraje), postojaće mogućnost da grupa pčelara, koja ukupno ima 20 tona meda, preda med pakeru izabranom na tenderu na uslugu pakovanja, a on će im vratiti med u SPOS-ovoj tegli, koji će onda samostalno plasirati na tržište pod istim uslovima.
Projekat finansira kalup za teglu, izradu 100 000 tegli, 100 000 etiketa, i plasman 100 tona meda na tržište. Projekat finansira i dobar deo analiza meda, obuku pčelara u navedenih pet opština o DPP, obuku o organskoj proizvodnji meda, izradu promotivnog materijala, letaka… Izrada novih tegli za dalji plasman moći će da se vrši kada se obezbede sredstva (od pčelara koji budu želeli da u tu teglu sipaju med), ali će tegla biti mnogo jeftinija, jer ćemo sada imati kalup koji može da izradi 3 000 000 tegli! Shodno sadašnjem stanju na tržištu, tegla bi čak bila nešto jeftinija od standardne tegle koju sada svi koristimo.
Projekat „Reka meda“ startovao je 1. septembra 2013. godine, a interesantno je da je od zaštite tegle SPOS-a kao intelektualne svojine, do početka implementacije projekta izrade tegle, prošlo tačno 3 godine. Ovo je još jedan dokaz da se svaki trud isplati pre ili kasnije, i da dugoročni projekti itekako imaju opravdanje, iako često nisu podržani od strane većine članova, jer je u Srbiji popularno da se sve traži „sada i odmah“ iako to „sada i odmah“ niko nikada do sada nije ni video, a kamoli dobio. Dovoljno je samo jako želeti, i mnogo raditi, i svaki cilj je ostvarljiv.
Hvala Evropskoj Uniji i Austrijskoj razvojnoj agenciji što su sagledali naš predlog projekta na pravi način i ukazali mu poverenje! Poverenje će biti i više nego opravdano, jer će SPOS u svrhu postizanja zadatog cilja uložiti i znatna dodatna sredstva, van onih predviđenih projektom, pre svega na planu marketinga tegle. Zato će naredna godina, pošto nismo podigli članarinu SPOS-a u odnosu na ovu godinu, biti godina štednje u SPOS-u, i očekujemo punu podršku članstva u tome, jer neće biti novca za neke druge obimnije aktivnosti.
Šalje se...