Neonikotinoidi su najrašireniji insekticidi na svetu, a borba protiv insekticida na bazi neonikotinoida traje više od decenije. Naime, ove insekticide su odavno pčelari i biolozi okarakterisali kao jedan od glavnih mogućih uzroka masovnih pomora pčela, a te tvrdnje su dokazane i u brojnim naučnim istraživanjima. Jedno od najnovijih i najkompletnijih istraživanja su sproveli Budge i saradnici, i o tome detaljnije možete pročitati ovde.
U istraživanju objavljenom 2015. godine dokazano je da je uljana repica, čije je seme tretirano neonikotinoidom, toksična za pčele čak i kada procveta, jer se opasne količine pesticida prenose na polen i nektar. Uginuće pčela je registrovano čak i pri veoma malim koncentracijama neonikotinoida. To ukazuje da su neonikotinoidi veoma stabilni i veoma štetni preparati. Ovi insekticidi su veoma štetni kako za pčele, tako i za druge oprašivače i pri veoma malim koncentracijama. Na osnovu različitih istraživanja, dokazano je da pored štetnog uticaja na pčele, neonikotinoidi mogu škoditi i pticama, leptirima i vodenim beskičmenjacima.
EPA u novom izveštaju priznala štetnost neonikotinoida
Zbog svega ovoga, vršen je veliki pritisak u SAD na Agenciju za zaštitu životne okoline (EPA) da povuče dozvolu za korišćenje ovih insekticida. 2009. godine EPA je počela sa dugačkim i veoma sporim procesom ponovne procene rizika ovih preparata, ali ne kao klase, već jedan po jedan preparat. U okviru klase neonikotinoida postoji pet hemijskih preparata, čime je procena rizika dodatno usporena. Za to vreme su se ovi preparati nesmetano koristili, a populacija pčela se drastično smanjivala.
U izveštaju koji je izašao u sredu, 6. januara 2016. godine, EPA je priznala štetnost ovih preparata. Ova je institucija u svom izveštaju objavila da je insekticid „imidacloprid„, iz porodice neonikotinoida, „potencijalno štetan za pčele kada se koristi na usevima koji privlače oprašivače„. Zato se u izveštaju preporučuje da seograniči upotreba ovog hemijskog preparata do kraja ove godine. Revizijom velikog broja nezavisnih i industrijski sponzorisanih istraživanja, EPA je došla do zaključka da pčelama šteti kada dođu u kontakt sa imidalclopiridom pri nivou koncentracije koji je standardan na njivama (25 delova u milijardi). U EPA-inom izveštaju se kaže: „Ovi štetni efekti uključuju smanjenje oprašivača, kao i smanjenu proizvodnju meda„, a takođe se navodi i da su usevi koji sadrže štetne nivoe imidacloprida pamuk i citrusi, dok kukuruz i lisnato povrće sadrže zanemarljivo niske vrednosti rezidua.
Iako zvuči utešno što kukuruzna polja ne utiču štetno na pčele, treba napomenuti jednu veoma bitnu stvar; kukuruz se u SAD malim delom tretira imidaclopridom, dok se najvećim delom tretira drugim preparatom iz klase neonikotinoida, klotianidinom (clothianidin), čiju procenu rizika EPA još uvek nije objavila.
Da se vratimo na imidacloprid. Najveće količine imidacloprida se koriste pri tretiranju soje. Soja je, po EPA, privlačna pčelama zbog polena i nektara, ali podaci koja je koncentracija pesticida u polenu i nektaru je „nedostupna„, odnosno ne može se naći podatak čak ni u nezavisnim istraživanjima.
Šta dalje?
Što se tiče objavljenog izveštaja, EPA tek treba da razmotri komentare javnosti, ali je evidentno da ga mora i upotpuniti procenom rizika na druge vrste životinja.
Kada se upotpuni procena rizika imidacloprida, moraju se obaviti i procene rizika ostala četiri pesticida. Tek nakon toga se može pričati o bezbednoj upotrebi preparata na bazi neonikotinoida. Svakako da naši zvaničnici treba da prate svetska saznanja i brzo reaguju.
Tekst preuzet sa linka: http://www.agroklub.rs/pcelarstvo/najzad-i-zvanicno-neonikotinoidi-su-stetni/22733/
Autor Bogdan Cekić
Diplomirani inženjer poljoprivrede, trenutno na master studijama Poljoprivrednog fakulteta. Zaljubljenik u prirodu i aktivan borac za zaštitu životne sredine.