SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Nelegalna upotreba neregistrovanih i nebezbednih preparata za suzbijanje varoe postoji svuda u manjoj ili većoj meri. Aktuelna je velika afera sa primenom hlorfenvinfosa, rotenona i amitraza u Sloveniji, pa je Pčelarski savez Slovenije morao da uloži velike napore da demantuje izjave zvaničnika o navodnoj neispravnosti meda na tržištu. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ishrane Republike Slovenije objavljen je rezultat inspekcijskog nadzora nad proizvođačem nelegalnih sredstava za tretiranje varoe, kao i pčelara koji su ih koristili. Pošto su rezultati veoma poučni, objavljujemo ovaj izveštaj na srpskom jeziku.

 

IZVEŠTAJ O POSEBNOM NADZORU
NAD PROIZVODNjOM, PROMETOM I UPOTREBOM
SREDSTAVA ZA SUZBIJANjE VAROE 2015. GODINE

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ishrane Republike Slovenije
Broj: U0617-1/2015/206, 16. decembar 2015. godine

 

Zbog više informacija i prijava da preduzeće „Apis M&D“ prodaje sredstva za suzbijanje parazita Varroa destructor, Uprava za veterinu i bezbednost hrane Republike Slovenije (u daljem tekstu UVBH) je u septembru 2014. godine imenovala posebnu radnu grupu sa zadatkom da prouči slučaj i prikupi sve potrebne podatke i dokaze o navedenom predmetu. Pri redovnom nadzoru u poslovnom prostoru preduzeća, naime, nije bilo moguće utvrditi proizvodnju supstanci ili drugih aktivnosti, a koje bi ukazale na proširenu delatnost.

 

Preduzeće „Apis M&D“ i odgovorna osoba tog preduzeća su u prošlosti više puta kontrolisane od strane Uprave za veterinu Republike Slovenije, a zbog nelegalne distribucije lekova i drugih sredstava, kao i zbog neregistrovane delatnosti proizvodnje, skladištenja i davanja u promet pojedinih vrsta hrane i mešavina za pčele. Posebna radna grupa je do proleća 2015. godine sakupila dovoljno podataka, te utvrdila lokacije proizvodnje, način naručivanja sredstava, način distribucije i način plaćanja naručenih lekova.

 

Pošto je takođe bilo potrebno dobiti i podatke o tome kako se vrši prodaja, odnosno doći do informacija o sredstvima koja se koriste u proizvodnji, članovi radne grupe (veterinari) su pohađali kurseve koje su organizovali Pčelarski savez Slovenije i Savetodavna služba za pčelarstvo. Svrha je bila da se utvrdi da li pčelari dobijaju prave informacije o izboru sredstava za uništavanje varoe. Radna grupa je utvrdila da pčelari ne dobijaju savete i preporuke o upotrebi isključivo registroivanih sredstava za uništavanje varoe.

 

Radna grupa je u julu 2015. godine, u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, u preduzeću „Apis M&D“ prisustvovala kupovini, odnosno kupila, sredstva „KARTONSKE PALIČICE ZA ODSTRANjEVANjE VARROE“ (kartonske trake za odstranjivanje varoe). Trake su bile zapakovane u aluminijskom omotu sa priloženim uputstvom za upotrebu. U uputstvu je bio precizno opisan tok lečenja, a navedeno je i da je lek napravljen na bazi biljnog alkaloida. Na uputstvu je, pored informacija o upotrebi leka, bila navedena i napomena odgovornosti korisnika sredstva, odnosno pčelara, a ne preduzeća koje je lek proizvelo i dalo u upotrebu, što je u suprotnosti sa propisima za lekove koji imaju dozvolu za promet u Sloveniji, gde proizvođač garantuje za kvalitet određenog leka. Proizvod – trake, koje je UVBH dobila direktnom kupovinom u slobodnoj prodaji, bile su analizirane u referentnoj laboratoriji.

 

Analiza na dan 28. jul 2015. godine, pokazala je da su u uzorku kartonskih traka bile utvrđene aktivne materije sa insekticidnim dejstvom: amitraz, hlorfenvinfos i rotenon. Iz samih rezultata analize sledi da su trake sadržale čak tri sredstva koja imaju insekticidno dejstvo, a registrovani lekovi za uništavanje varoe smeju da sadrže samo jednu aktivnu supstancu (amitraz) od ukupno 3 nađenih u trakama. Istovremeno je potrebno navesti da zbog različitih mehanizama dejstva pojedinih materija nađenih u trakama, nije moguće ustanoviti kakvo dejstvo ima mešavina sve tri aktivne supstance. Među nađenim materijama je samo amitraz farmakološki aktivna materija, koja je dozvoljena za upotrebu u preparatima za lečenje pčela, a upotraba rotenona i hlorfenvinfosa za lečenje u EU, kao i skoro svuda u svetu, nije dozvoljena. Granična vrednost za količinu amitraza u medu je određena Uredbom Komisije br. 37/2010, pri čemu je granična vrednost za prehrambene artikle u slučaju hlorfenvinfosa i rotenona određena kao podrazumevana vrednost (0,01 mg/kg), shodno sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta br. 396/2005. Uputstvo priloženo uz trake sadrži podatak da se radi o leku na bazi biljnog alkaloida dobijenog od biljke iz tropskih krajeva. Analiza je potvrdila prisustvo rotenona koji se dobija od navedene biljke. Uputstvo direkno sugeriše kupcu da se radi o prirodnoj materiji koja ima svojstvo da prirodno uništava varou.

 

Amitraz je aktivna supstanca više registrovanih lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini za uništavanje varoe, kao što su Varidol, Apivar i drugi. Supstanca nije dozvoljena u poljoprivrednoj proizvodnji kao fitofarmaceutsko sredstvo na području EU još od 2004. godine, pre svega zbog neurotokisičnosti.

 

Hlorfenvinfos je organohlorno jedinjenje, koje se najčešće upotrabljava kao insekticid i akaricid. U EU nije dozvoljen kao fitofarmaceutsko sredstvo i ima status „Not Approved“ (Uredba br. 2076/2002). Kao pesticid od 1991. godine nije dozvoljen u SAD. Istraživanje o akutnoj toksičnosti kod ljudi ne postoji, a kod hronične izloženosti je poznato da je kancerogen, genotoksičan i teratogen. Opšta ocena, koju bi trebalo da iznese Evropska agencija za bezbednost hrane ne postoji, pre svega zbog činjenice da se supstanca u EU ne upotrabljava, ni kao pesticid u poljoprivredi, ali ni kao supstanca u bilo kom drugom vidu poljoprivredne proizvodnje. U EU se proizvođači nikada nisu odlučili za registraciju proizvoda na bazi ovog sredstva, najverovatnije baš zbog dejstva.

 

Rotenon je prirodna ssupstanca, dobijena iz tropskih i suptropskih biljaka roda Derris i Lonchocarpus, koje se uzgajaju u Indiji i Srednjoj i Južnoj Americi. Takve biljke su već dugo poznate i imaju insekticidna i akaracidna svojstva. Dobijaju se pretežno iz delova korena, koji se osuše, samelju, da bi se dobio beli prah sa insekticidnim dejstvom. Može se i ekstrahovati u raznim rastvaračima. Rotenon je izuzetno otrovan za neke vrste riba, zato ne sme dospeti u vodu. Rotenon je na području EU zabranjen od 2008. godine za upotrebu kao insekticid u poljoprivredi, a isto tako je zabranjena njegova upotreba u ekološkoj poljoprivredi. Ispitivanja povezuju rotenon sa Parkinsonovom bolešću. U organizmu deluje sistemski, jer zbog visoke hidrofobnosti (odnosno lipofilnosti) neometano prolazi kroz biološke membrane. Kod životinja, koje su bile izložene rotenonu, ustanovljena su oštećenja motornih dopaminergičkih neurona i smetnje pokreta i stajanja koje su tipične za Parkinsonovu bolest. U probavnom traktu sisara rotenon se slabo resorbuje, a pored toga nadražava sluzokožu i jako brzo izaziva povraćanje. U ogledima na glodarima je ustanovljeno da su isti pri dugotrajnijem hranjenju slabije rasli, a kod pacova je ustanovljeno još i razvijanje tumora. Devedesetih godina prošlog veka su kod ljudi, radnika bez zaštitnog odela koji su duže vreme radili sa rotenonom, ustanovljeni dermatitis i konjunktivitis. Poznato je i da su ljudi na Papui Novoj Gvineji sa rotenonom vršili samoubistva. Rotenon je hemijskom smislu veoma nestabilna materija i jako brzo se raspada, a na povišenoj temperaturi degradacija materije je još brža.

 

Dana 16. jula 2015. godine je na osnovu naloga suda u Cerknici, izvršena pretraga kuće u kojoj su poslovni prostori pravnog lica. Prilikom pretresa kuće je na jugozapadnom krilu objekta nađena priručna laboratorija za proizvodnju lekova protiv varoe. U prostoru je nađena velika količina praznih, već upotrebljenih, kao i punih originalnih i sekundarnih jedinica ambalaže fitofarmaceutskih sredstava, čije su aktivne supstance amitraz, hlorfenvinfos, tefrozin i rotenon bile, u određenim količinama, upotrebljene za proizvodnju lekova u obliku kartonskih traka dimenzija 22,5×4,2 cm. Pri proizvodnji traka je upotrebljavan aromatični ugljovodonik ksilen, kao razređivač za navedene proizvode. Proizvodnja lekova je vršena u rostfraj posudama, u kojima je prethodno napravljen rastvor sredstava i razređivača ksilena, a potom ubačene narezane kartonske trake dimenzija 22,5×4,2 cm. Kartonske trake su upile rastvor zajedno sa insekticidima amitrazom, hlorfenvinfosom i rotenonom. Kartonske trake su zatim pakovane u plastificiranim aluminijskim vrećicama, koje su hermetički zavarene aparatom za varenje plastike. Svako pakovanje je dobilo broj, jednak broju kartonskih traka natopljenih insekticidima u pakovanju. Potom su pakovanja bila stavljana u plastične vreće na kojima je dopisano koliko paketa ima, i zatim ime ili nadimak naručioca (kupca). U vreće je stavljen i određen broj uputstava za upotrebu. Da je kod pravnog lica zaista bila smeštena proizvodnja leka, potvrđuju zapakovana uputstva „KARTONSKE PALIČICE ZA ODSTRANjEVANjE VAROE“, koja su bile upakovana zajedno sa kartonskim trakama natopljenim sredstvom protiv varoe zapakovanim u aluminijumskoj foliji sa naslovom za pojedine kupce. Analizom zaplenjenih uzoraka, koji su bili oduzeti prilikom pretresa kuće (analiza uzorka uzetog iz pakovanja sa natpisom 30, odnosno plastične vreće sa natpisom PETERCA 30), pokazala je da se radi o aktivnim materijama sa insekticidnim dejstvom: amitraz, hlorfenvinfos i tefrozin, koji je strukturno sličan rotenonu. Kao što je ranije rečeno, rotenon je veoma nestabilna supstanca koja se vrlo brzo raspada, što se u analiziranom slučaju odrazilo na način da lek uopšte nije sadržao materiju rotenon, nego njegov produkt razgradnje tefrozin, čije insekticidno dejstvo nije poznato. Zato u zaključku stoji da navedeni prirodni lek nije sadržao aktivnu supstancu rotenon, nego isključivo sintetičke hemijske sastojke.

 

Analizom su ustanovljene i druge materije, koje su posledica načina proizvodnje i pakovanja i to: ksilen, naftalen; nečistoće i organskom razređivaču: etilbenzen, trimetilbenzen, pentametilbenzen, metilnaftalen, dimetilnafatlen; materije koje su posledica nestručnog pakovanja: dimetilftalat. Dimetilftalat je hemijska materija koja se upotrebljava u proizvodnji plastike kao inhibitor hemijskih reakcija. Njegova upotreba je zabranjena u proizvodnji plastike koja dolazi u dodir sa hranom. Navedeni način pakovanja traka je izazvao dodir razređivača i plastike, što je za posledicu imalo oslobađanje dimetilftalata iz plastike. Svakako, nađene su materije koje treba da deluju na varou: amitraz, hlorfenvinfos i tefrozin (produkt razgradnje rotenona).

 

Rezultati analize nedvosmisleno pokazuju da preparat, pored aktivnih, sadrži i više drugih materija čije je prisustvo posledica neadekvatnog načina proizvodnje ili pakovanja. Radi se o materijama koje sa gledišta proizvodnje lekova ne ispunjavaju zahtev čistoće („farmakološka čistoća“), i koje mogu imati negativan uticaj na korisnika leka, pre svega sa gledišta sigurnosti proizvoda za koji  je odgovoran proizvođač.

 

U momentu kućnog pretresa u prostoriji je nađeno 5 limenih posuda zapremine 25 litara, u kojima je bila isparljiva bistra tečnost. Analiza tečnosti je pokazala da se radi o organskom razređivaču koji je sadržao etilbenzen i ksilen, koji su se koristili u proizvodnji lekova protiv varoe. O obimu proizvodnje govori činjenica da je u momentu kućnog pretresa pravnog lica u proizvodnji nađeno 4245 kartonskih traka. Izrezanih, odnosno pripremljenih kartonskih traka dimenzija 22,5×4,2 cm, spakovanih u 17 sanduka, nađeno je oko 83000. Nađeno je i 13 kartonskih kutija sa plastficiranim aluminijumskim kesicama za pakovanje leka. Daljim pretresom je nađeno i fitofarmaceutsko sredstvo Pamitraz, čija se akivna supstanca amitraz koristila u proizvodnji leka protiv varoe. Fitofarmaceutsko sredstvo Pamitraz je uvezeno iz Turske. Natpisi na pakovanjima Pamitraza su isključivo na turskom jeziku, što znači da sredstvo nije bilo uvezeno u EU na legalan način, jer bi u tom slučaju sve bilo napisano na jednom od službenih jezika Evropske unije. Pamitraz takođe nije na spisku UVBH registrovanih fitofarmaceutskih sredstava koja imaju dozvolu za upotrebu u Republici Sloveniji. Da je navedena supstanca stvarno bila upotrebljena u proizvodnji leka, dokazuje analiza uzoraka koji su oduzeti tokom kućnog pretresa iz pakovanja na kome je bila oznaka 30, a na plastičnoj kesi oznaka PETERCA 30. U uzorku su pronađene materije sa insekticidnim delovanjem: amitraz, hlorfenvinfos i tefrozin, koji je strukturno sličan rotenonu. Oduzete trake (uzorci) su se nalazile u priručnoj laboratoriji u kojoj je bio u toku proizvodni proces, a trake su nađene u nerđajućim posudama.

 

Pored navedenog sredstva, koje je u EU zabranjeno, ustanovljeno je prisustvo više sredstava koja su se koristila u procesu proizvodnje leka. U svim slučajevima radi se o zabranjenim fitofarmaceutskim sredstvima, kao i o sredstvima čiji je rok upotrebe prošao, imajući u vidu da se u EU ne smeju upotrebljavati u gore navedenu svrhu. Potrebno je napomenuti da Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu, zajedno sa UVBH, ulaže izuzetan napor u propagiranje pravilne upotrebe fitofarmaceutskih sredstava u poljoprivredi radi sprečavanja stradanja pčela.

 

 

Sredstvo	Aktivna supstanca	Količina	Rastvarač	Država	Namena	Napomena
Tronic 20 EC	amitraz	200	ksilen	Hrvatska	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Pamitraz 20 EC	amitraz	200	organski rastvarač petrolej	Turska	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Mitac 20 EC	amitraz	200	ksilen	Slovenija	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Rotena 43	rotenon	43	organski rastvarač	Italija	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Agri 2002	rotenon	6,6%	aromatični ugljovodonici	Francuska	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Agri 2002	rotenon	66	aromatični ugljovodonici	Francuska	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Supona	hlorfenvinfos	200	aromatični ugljovodonici	Španija	V.U. (biocid)	Zabranjeno u Sloveniji
Rotena	rotenon	62,4	aromatični ugljovodonici	Italija	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Rotenil	rotenon	62,4	aromatični ugljovodonici	Italija	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Mitac 20 EC	amitraz	200	aromatični ugljovodonici	Slovenija	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Bio Roten	rotenon	48	aromatični ugljovodonici	Italija	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Taktic	amitraz	125	aromatični ugljovodonici	Mađarska?	V.U.	Nejasno napisana država
Bye Bye	amitraz	200	ksilen	BiH	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Reteno Biol	rotenon	?	aromatični ugljovodonici	Francuska	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU
Rite-Macc. 66	rotenon	6,6%	aromatični ugljovodonici	Francuska	fitofarm. sredstvo	Zabranjeno U EU

 

Tabela 1. Pregled zaplenjenih hemikalija

 

Da bi se istražio obim proiozvodnje u prošlosti, UVBH je 27. jula 2015. godine pozvala „DPD“ kurirsku službu iz Ljubljane i Poštu Slovenije, da stave na uvid podatke o odpremi pošiljaka sa otkupninom tokom 2013, 2014. i 2015. godine, za privredno društvo „Apis M&D“, i sa njim povezane osobe na raznim adresama: Čuža br. 7, 1360 Vrhnika, Mokrice br. 19, 1360 Vrhnika i Opekarska cesta br. 16, 1360 Vrhnika.

 

Iz podataka, koje je poslala „DPD“ kurirska služba, vidljivo je da su povezane i odgovorne osobe „Apis M&D“ u 2013,  2014. pa do 16. jula 2015. godine odpremile 2147 poštanskih pošiljaka sa otkupninom na razne adrese u Republici Sloveniji. Ukupna vrednost pošiljki je 124.878,71 evra. Preko Pošte Slovenije je u istom periodu poslato 327 pošiljki u ukupnoj vrednosti od 12.367.98 evra. Navedeni promet predstavlja manji deo distribucije leka, koja je većinom išla preko pojedinaca, verovatno i članova pčelarskih društava.

 

 

Akcije

 

1. Članovi radne grupe UVBH su nadležnom sudu dali predlog tužbe protiv pravnog lica i odgovornog lica zbog davanja u promet neregistrovanog leka, zbog neispunjavanja uslova za promet lekovima, zbog uvoza materijala bez upisivanja uvoznika u registar, zbog nepoštovanja zabrane puštanja u promet određenih supstanci čiji promet nije dozvoljen.
2. Članovi radne grupe će protiv odgovorne osobe podneti krivičnu prijavu na osnovu sumnje kažnjivog delovanja prevare, odnosno obmane kupaca po 1. stavu, 232. člana krivičnog zakona.
3. Zbog sumnje na utaju poreza, članovi radne grupe su predmet predali finansijskoj upravi Slovenije
4. UVBH je zbog zaštite zdravlja ljudi izvršila poseban nadzor ostataka aktivnih supstanci u vosku i medu.

 

Izveštaj o sprovedenom posebnom nadzoru na ustanovljavanju ostataka aktivnih supstanci u vosku i medu

 

Kod pčelara, kod kojih je na osnovu spiska dostavljenih pošiljki postojala osnovana sumnja da su primali i upotrebljavali preparate od gore navedenog subjekta, izvršena je posebna kontrola sa zadatkom utvrđivanja ostataka aktivnih i pomoćnih supstanci i organskih jedinjenja u vosku i medu. Poseben nadzor je urađen kod 20 pčelara u terminu od 4. avgusta do 5. avgusta 2015. godine.

 

Pri proveri ostataka UVBH je kod pčelara učinila sledeće:

 – pregled pčelarske evidencije lečenja pčela i upisa u dnevnik veterinarskih pregleda i unesenih podataka o zameni saća, i

– uzimanje uzoraka saća i saća sa medom.

 

Rađene su analize na: amitraz, hlorfenvinfos, pojedina jedinjenja iz grupe rotenoida (rotenon, deguelin, tefrozin), jedinjenja etilbenzena, evgenol, ksilen, naftalen, metilnaftalen i indentifikacija organskih jedinjenja. Pri tome je potrebno napomenuti da se radi o veoma zahtevnim analizama zbog same kompleksnosti matrice, broja upotrebljenih analitičkih metoda za pojedine uzorke i razvoja novih analitičkih metoda. U svrhu određivanja pojedinih supstanci u medu uvedeno je više novih metoda koje se do sada nisu upotrebljavale. Uvođenje novih analitičkih metoda, pored velikog stručnog znanja, zahteva takođe i određeno vreme, što je jedan od razloga da je izveštaj objavljen tek sada.

 

Rezultati uzorkovanja

 

U okviru nadzora je uzeto 20 uzoraka meda i 21 uzorak saća sa medom. Kod pojedinih pčelara uzet je med namenjen tržištu (zapakovan med), kao i uzorak saća iz košnice.

 

OU	Br. uzorka	Uzorak	Datum	Lab. br. uzorka	Rezultat
KP	1	Med	4.8.2015	15/18341	NEGATIVAN
		Saće s medom	4.8.2015	15/18343	NEGATIVAN
PT	2	Med	4.8.2015	15/18324	NEGATIVAN
		Saće s medom	4.8.2015	15/18335	NEGATIVAN
PT	3	Med	4.8.2015	15/18339	NEGATIVAN
		Saće s medom	4.8.2015	15/18337	0,26 mg/kg hlorfenvinfos
PO	4	Med	4.8.2015	15/18191	NEGATIVAN
		Saće s medom	4.8.2015	15/18176	0,14 mg/kg hlorfenvinfos
MS	5	Med	5.8.2015	15/18320	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015	15/18317	NEGATIVAN
MS	6	Med	5.8.2015	15/18319	0,063 mg/kg amitraz
		Saće s medom	5.8.2015	15/18316	0,26 mg/kg amitraz, 0,17 mg/kg hlorfenvinfos
CE	7	Med	5.8.2015	15/18411	0,14 mg/kg amitraz
		Saće s medom	5.8.2015	15/18410	1,4 mg/kg amitraz
CE	8	Med	5.8.2015	15/18408	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18407	NEGATIVAN
CE	9	Med	5.8.2015.	15/18414	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18412	NEGATIVAN
NG	10	Med	5.8.2015.	15/18419	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18424	0,21 mg/kg amitraz, 0,058 mg/kg hlorfenvinfos
NG	11	Med	5.8.2015.	15/18420	0,14 mg/kg amitraz
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18423	4,1 mg/kg amitraz
MB	12	Med	5.8.2015.	15/18361	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18356	0,21 mg/kg hlorfenvinfos
MB	13	Med	5.8.2015.	15/18330	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18360	0,38 mg/kg amitraz, 0,49 mg/kg hlorfenvinfos
NM	14	Med	5.8.2015.	15/18321	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18318	NEGATIVAN
NM	15	Med	5.8.2015.	15/18347	0,11 mg/kg amitraz
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18344	NEGATIVAN
NM	16	Med	5.8.2015.	15/18328	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18326	NEGATIVAN
LJ	17	Med	5.8.2015.	15/18416	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18421	NEGATIVAN
LJ	18	Med	4.8.2015.	15/18269	NEGATIVAN
		Saće s medom	4.8.2015.	15/18274	NEGATIVAN
KR	19	Med	4.8.2015.	15/18190	0,069 mg/kg amitraz
		Saće s medom	4.8.2015.	15/18188	1,2 mg/kg amitraz, 0,71 mg/kg hlorfenvinfos
		Saće s medom	4.8.2015.	15/18189	NEGATIVAN
LJ	20	Med	5.8.2015.	15/18418	NEGATIVAN
		Saće s medom	5.8.2015.	15/18422	0,11 mg/kg amitraz, 0,058 mg/kg hlorfenvinfos

 

Tabela 2. Rezultati uzetih uzoraka od pčelara iz spiska primalaca pošiljki „DPD“ kurirske službe iz Ljubljane kao i Pošte Slovenije

 

 

U 10 uzoraka saća (48%) smo ustanovili prisutnost ostataka aktivnih supstanci (amitraz i/ili hlorfenvinfos). U uzorcima saća, u kojima smo ustanovili prisutnost aktivnih supstanci, naknadno je urađena analiza meda iz saća, gde smo u 60% uzoraka (6) utvrdili ostatke amitraza, iako vrednosti nisu prelazile MRL, koji je određen Uredbom Komisije EU br. 37/2010. U 5 uzoraka meda (25%), koji je bio namenjen prodaji, isto tako smo ustanovili prisutnost supstance amitraz, mada je i tu u svih 5 uzoraka utvrđena vrednost bila ispod granične (dozvoljene) vrednosti u medu. Pri tome se mora napomenuti da je u 4 od 5 uzoraka meda namenjenog prodaji, u kojima je bilo ustanovljeno prisustvo amitraza, dokazana prisutnost aktivnih jedinjenja i u vosku. Navedeni podaci nedvosmisleno ukazuju na prelaženje aktivnih materija iz saća u med.

 

Rezultati inspekcijskih pregleda

 

U okviru inspekcijskih pregleda kod pčelara, ustanovljeno je da čak u 65% slučajeva pčelari nisu vodili dnevnik veterinarskih tretmana na pčelama u skladu sa propisima, kao i da su u 40% slučajeva (8) pčelari koristili sredstva za lečenje pčela koja nisu registrovana za upotrebu na teritoriji Republike Slovenije.

 

Zaključci

 

Na osnovu izvršenih pregleda ustanovljeno je da pčelari u velikom procentu upotrebljavaju preparate za uništavanje varoe kod pčela, a koji nisu registrovani za lečenje pčela.

 

Ustanovljeni su ostaci aktivnih supstanci kako u medu, tako i u saću, međutim, mora se napomenuti da količine ostataka u medu ne predstavljaju opasnost za zdravlje potrošača.

 

Ustanovljeno je da proizvod med u saću, koji se pojavljuje na tržištu, može predstavljati opasnost za zdravlje ljudi, jer bi ostaci hlorfenvinfosa u saću lako prešli u organizam, ukoliko bi pojedinac pojeo neku količinu tog saća zajedno sa medom.

 

Potrebno je naglasiti da upotreba preparata za lečenje, koji nisu proizvedeni na način koji bi garantovao njihov odgovarajući učinak, odnosno čiji su sastav i količina aktivnih supstanci nepoznati, može predstavljati potencijalnu opasnost za potrošače sa stanovišta upotrebe (unosa u organizam) pčelinjeg meda, proizvedenog od pčela koje su bile lečene sa preparatima takve vrste.

 

Upotreba neregistrovanih proizvoda i upotreba tehničkih hemikalija stvara rizik za brojne ostatke supstanci u vosku i medu, koje se uobičajenim laboratorijskim analizama ne mogu ustanoviti. Zato korišćenje meda koji potiče sa pčelinjaka gde pčelari upotrebljavaju hemijska sredstva koja nisu registrovana, može predstavljati opasnost po zdravlje ljudi.

 

Posebno izdvajamo da preparati, čija proizvodnja nije u skladu sa standardima, predstavljaju opasnost, jer se povećava otpornost varoe na navedena jedinjenja, što znači da postojeći preparati koji su registrovani na tržištu za uništavanje varoe ne mogu više garantovati uspešnost lečenja pčelinjih društava.

 

Potrebno je naglasiti da pčelari ne dobijaju tačne informacije o načinima uništavanja varoe hemijskim sredstvima ni na predavanjima u okviru Javne savetodavne službe za pčelarstvo ni na internet strani Pčelarskog saveza Slovenije, niti je bilo moguće naći jasnu i nedvosmislenu poruku da pčelari treba da za uništavanje varoe koriste samo hemijska sredstva i proizvode koji su registrovani, i to na način kako to preporučuje proizvođač.

 

Potrebno je informisati potrošače o rizicima korišćenja meda, voska i meda u saću u slučajevima kada pčelar upotrebljava neregistrovana hemijska sredstva za uništavanje varoe.

 

Potrebno je informisati pčelare sa posledicama upotrebe neregistrovanih sredstava za uništavanje varoe, u smislu rizika za pčelare koji ta sredstva upotrebljvaju, kao i rizika za ljude, ukoliko se ostaci tih materija pojavljuju u medu i drugim pčelinjim proizvodima.

 

                                                                                                    Dr vet. med. Andreja Bizjak
                                                                                        Uprava za veterinu i bezbednost hrane
                                                                                                         Republike Slovenije