SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Objavljujemo trenutni presek stanja po pitanju plasmana meda u Srbiji.

U 2015. godini izvezli smo 2.045 tona meda u vrednosti od 9.646.000 dolara. U 2015. godini uvezli smo svega 15 tona meda u vrednosti od 126.000 dolara. Veoma je dobro što uvoza meda još uvek nema u značajnijim količinama. Prema tome, Srbija je i u 2015. godini, uprkos problemima sa izvozom meda, dostigla višegodišnji prosek izvoza meda. Kao što znate, prvi problem napravila nam je jedna firma otkupljivač meda iz Srbije koja je spustila otkupnu cenu meda ispod tržišne cene u tom trenutku, plaćajući med odmah, i tako legalno, ali svakako nekorektno, iskoristivši prethodnu lošu pčelarsku sezonu i nedostatak sirovog novca kod pčelara, od kojih su mnogi bili prinuđeni da prihvate i tu cenu, iako je mnogima med uzorkovan po sasvim drugim cenama, što je nova nekorektnost. Zatim je taj med preko dilera nuđen našim kupcima meda u inostranstvu, koji su nam se obratili i tražili korekciju naših cena, sa informacijom da pada cena SRPSKOG meda. Naravno, meda te firme iz Srbije. Drugi problem nastao je krajem 2015. godine, kada je u EU uvezeno oko 80.000 tona bagremovog meda iz Kine, sa krajnjom cenom sa isporukom od svega 1,6 evra po kilogramu. Evropski pčelari su zbog toga protestvovali u Briselu krajem novembra – početkom decembra, traživši od EU da ih zaštiti od uvoza meda iz Kine sumnjivog kvaliteta. Naravno, kako je to lepo rekao 12. decembra 2015. godine na seminaru u Vladičinom Hanu bivši predsednik Saveza profesionalnih pčelara Evrope, gospodin Peter Broš iz Mađarske, mi ne možemo nikada cenovno konkurisati kineskom medu, jer čak i kad bismo mogli, kako je rekao, njima to nije nikakav problem, spustili bi cenu na 0,8 evra. Zato je naša jedina šansa u kvalitetnoj promociji standarda kvaliteta «Dobra pčelarska praksa», kako bismo postigli stručno i naučno opravdanu vezanost potrošača za “NAŠ MED” iz Srbije (dokazano je da je najbolje jesti hranu sa područja odakle potiču naši preci, jer je ona najprilagođenija našem organizmu), te kada se sutra bude pojavio uvozni med po enormno niskim cenama zbog pada carine na 0%, nemamo većih problema sa plasmanom na domaćem tržištu.

Zato će sav raspoloživi novac u 2016. godini praktično biti utrošen na marketing tegle i standarda kvaliteta «Dobra pčelarska praksa». Vrlo brzo, najverovatnije već u martovskom Pčelaru biće objavljen poziv za naručivanje tegli za sve pčelare SPOS-a. Tako će zvanično projekat biti primenjen na celoj teritoriji Srbije, i 2016. godina ostaće zapamćena u istoriji SPOS-a kao godina početka zvanične upotrebe tegle u celoj Srbiji. To nam je jedina šansa da se izborimo sa uvoznim medom, koji će se pojaviti na našem tržištu u značajnijim količinama veoma brzo, kada carina padne na 0%, približavanjem EU i članstvom Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Procenjujemo da je pored izvezenih 2045 tona meda, ostalo neprodato još najmanje nekoliko stotina tona, koji stoje na zalihi kod pčelara. Ako znamo, a znamo, da se nezvanično procenjuje da se u Srbiji proda i do 1000 tona meda godišnje koji nije ispravan shodno odredbama pravilnika o kvalitetu meda, moramo svi da se angažujemo na suzbijanju ove pojave, jer bi rešavanjem ovog problema stvorili novo tržište na kome su cene realno bolje nego u izvozu, i ne bismo imali problema sa plasmanom ni u godinama kada nastane zastoj u izvozu iz bilo kog razloga. Borba protiv pojave neispravnih medova na tržištu biće mnogo lakša nakon 1. januara 2016. godine, kada je stupio na snagu novi pravilnik o kvalitetu meda, oko koga se SPOS duže od godinu dana usaglašavao sa Ministarstvom poljoprivrede, uz velike prepreke od strane određenih zainteresovanih strana. Na kraju smo, uz podršku kabineta premijera i razumevanja ministarke poljoprivrede, dobili pravilnik koji omogućuje primenu nove metode stabilnih izotopa za utvrđivanje prirodnosti meda, a uspeli smo da se dogovorimo sa Ministarstvom da država odvoji sredstva za primenu te analize u stranim laboratorijama, dok se laboratorija na Hemijskom fakultetu ne akredituje, za šta je SPOS prošle godine izdvojio milion dinara kao pomoć radi ubrzanja procesa i obezbeđenja značajnog popusta na cene svih analiza za pčelare SPOS-a u iznosu od 30% od realnih tržišnih cena. Naravno, zakonski uslovi su samo način da se dobiju značajne bitke u borbi protiv pojave neispravnih medova na tržištu. Da bi se dobio rat, i tajkuni koji se time bave proterali iz sektora pčelarstva, neophodno je da svaki pčelar SPOS-a pojedinačno da svoj doprinos i prijavi veterinarskoj inspekciji apsolutno svaki sumnjivi med na tržištu! Kada smo pre dve godine pozvali pčelare SPOS-a da to urade, dobili smo samo 4 prijave, na preko 9000 pčelara SPOS-a. A zamislite šta bi se dogodilo kada bi preko 9000 nas, recimo u jednom danu prijavilo neki sumnjivi med? Inspekciji ne bi bilo dovoljno ni šest meseci da sve te prijave obradi. Država bi tada shvatila da problem mora da rešava suštinski, na liniji pakovanja takvih medova. A tamo nije potrebno ni raditi analize, dovoljno je utvrditi od kojih registrovanih pčelara je otkupljen med, koliko ti pčelari ili „pčelari“ imaju košnica, a koliko su meda predali u otkupu. Ne može neko imati 5 košnica, a predati 5 tona meda u otkupu! Znači, moramo se svi angažovati da nateramo inspekciju da radi svoj posao. Uzalud nam i podrška kabineta premijera, ako neki inspektor na terenu nedovoljno savesno radi svoj posao.

Po prijavi SPOS-a iz novembra 2015. godine (prosleđenoj Upravi za veterinu po postavljenoj sumnji pčelara iz Aranđelovca), veterinarska inspekcija sprovela je kontrolu i povukla bagremov, lipov i šumski med firme Irikom iz marketa u Aranđelovcu. Čestitamo Upravi za veterinu na brzoj i efikasnoj akciji, i nadamo se da će ovo biti samo prvi korak ka rešavanju ovog velikog problema srpskog tržišta meda. Nakon dobijanja prvih preliminarnih informacija i nezvaničnog saznanja da je bilo izvesnih „pritisaka“ na rad inspekcije od strane nama nepoznate osobe, o toj sumnji obavestili smo i kabinet premijera i naišli na razumevanje. 

Nakon toga, došlo je do izbora novog vd direktora Uprave za veterinu. Imali smo sastanak sa njim i njegovim savetnikom, i dogovorili širu akciju. Od tada do danas u toku je velika akcija kontrole kvaliteta meda u celoj Srbiji, a uskoro će na sajtu Ministarstva poljoprivrede i SPOS-a biti objavljeni svi detalji o povučenim količinama neispravnog meda u velikom broju opština u Srbiji.

Uključimo se svi u ovu akciju, tako što ćemo prijaviti sumnjive medove na tržištu na zvaničan način (OVDE), jer država itekako dobro reaguje na prijave. Gore pomenute četiri prijave su pozitivno rešene u rekordnom roku, čak je povučen med i iz restorana Skupštine Srbije i drugih državnih organa (OVDE i OVDE).

Što se tiče prodaje meda na veliko u aktuelnom trenutku, trenutno nije moguće dati bilo kakvu stabilnu prognozu. Očekuje se, kao što se dešava i svake godine, da nakon završetka paše u Argentini u januaru, u februaru i martu opet poraste potražnja za kvalitetnim bagremovim medom zbog homogenizacije, i to je realno očekivati. Što se tiče suncokretovog meda, trenutno nije moguće dati bilo kakvu realnu prognozu, jer je Ukrajina kao naš najveći konkurent, podigla nivo kvaliteta svog suncokretovog meda u 2015. godini, te je do ove godine bolja cena našeg suncokreta zbog boljeg kvaliteta, delimično umanjena.