Kao što je poznato, od 1. januara 2016. godine stupio je na snagu novi Pravilnik koji reguliše kvalitet meda na tržištu. Firma Irikom upravo je grubo prekršila propise, ukazujući na opravdanu sumnju primene obmanjujuće poslovne prakse, opisane u članu 20 Zakona o zaštiti potrošača. Pitamo se, može li država stati na put ovakvom grubom kršenju propisa primenom prakse koja je POTPUNO SUPROTNA KRISTALNO JASNIM UPUTSTVIMA O OZNAČAVANjU PROIZVODA U PROPISIMA.
Naime, novi Pravilnik o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela (OVDE), jeste uveo, kao što je i u EU, mogućnost da se u promet stavlja i med sa izmenjenim kvalitetom (koji se koristi u industriji ili kao sastojak druge hrane koja se dalje prerađuje i može da ima nesvojstven ukus ili miris, u stanju vrenja, prevreo ili pregrejan), pod nazivom PEKARSKI MED, a pored reči PEKARSKI MED na etiketi, u neposrednoj blizini mora na isti način (istim slovima i istom veličinom slova) da piše i SAMO ZA KUVANjE I PEČENjE (član 6 Pravilnika).
Firma Irikom stavila je u promet med koji nije deklarisan shodno propisima, jer reči PEKARSKI MED i SAMO ZA KUVANjE I PEČENjE nisu napisane na isti način niti u neposrednoj blizini, kako to nalaže Pravilnik. Naime, član SPOS-a iz Požarevca kupio je u Požarevcu pekarski med ove firme, nepravilno deklarisan na navedeni način, čime se potrošači dovode u zabludu, i informaciju o tome prosledio SPOS-u. Na slikama se lepo vidi, da gore navedena zakonska pravila deklarisanja nisu ispoštovana:
Član 20 Zakona o zaštiti potrošača (OVDE u celosti) je eksplicitno jasan, i ovde navodimo njegove najvažnije delove:
„Obmanjujuća poslovna praksa postoji kada trgovac propuštanjem određene radnje, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, prostorna i vremenska ograničenja upotrebljenog sredstva komunikacije i dopunske mere koje je preduzeo u cilju obaveštavanja potrošača:
1) uskrati bitna obaveštenja koja su prosečnom potrošaču potrebna za odgovarajući nivo obaveštenosti kod odlučivanja, čime navodi ili preti da ga navede da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo;
2) skriva bitne informacije ili bitne informacije pruža neblagovremeno ili na nejasan, nerazumljiv ili dvosmislen način ili kada propusti da istakne poslovnu svrhu svog obraćanja potrošačima čime navodi ili preti da navede prosečnog potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.“
Ovakvim označavanjem kakvo je primenila firma Irikom, potrošači itekako mogu biti dovedeni u zabludu da kupuju MED, a ne PEKARSKI MED, koji je ispisan sitnim slovima i na pogrešnom mestu. Zakonodavac u EU, pa i u Srbiji, ispisivanjem slova PEKARSKI MED i SAMO ZA KUVANjE I PEČENjE upravo je želeo da potrošaču bude kristalno jasno šta kupuje već na prvi pogled.
KAKO REŠITI PROBLEM?
SPOS u toku današnjeg dana šalje dopis svim nadležnima sa zahtevom da se firma Irikom strogo kazni zbog očiglednog kršenja propisa, jer sumnjamo da je moguće da iza ovakvog označavanja nema namere. Imali bismo osnova da poverujemo da namere nema da je Pravilnik nedovoljno jasan u tom delu. Međutim, Pravilnik je EKSPLICITNO JASAN kako treba označiti PEKARSKI MED, i nema ni najmanje mogućnosti da ga neko pogrešno protumači.
Inače, po pitanju opštih pravila deklarisanja i označavanja proizvoda, Srbija ima poseban Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (OVDE), u kome možete pogledati i sva opšta pravila deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane, kako biste ih poštovali u potpunosti.
Obaveštavaćemo vas o daljem toku rešavanja ovog velikog problema.
UPUTSTVO ZA PČELARE I POTROŠAČE KAKO SE BORITI PROTIV OVAKVIH POJAVA SHODNO ZAKONU
Za prekršaje Zakona o zaštiti potrošača nadležna je tržišna inspekcija. Što se tiče veterinarske inspekcije, ako joj prijavite sumnju na kvalitet meda, a ona zatekne neispravnu deklaraciju, službeni uzorak se uopšte ne uzima, već se med odmah povlači kao neispravan za tržište. Inače, detaljno uputstvo za prijavu meda sumnjivog kvaliteta veterinarskoj inspekciji možete pročitati OVDE.
Međutim, uloga tržišne inspekcije je nešto sa čim naši pčelari i potrošači do sada nisu bili dovoljno upoznati. Naime, kada naiđete na sumnju na neispravnu deklaraciju, najpre treba postupiti po članu 56 Zakona o zaštiti potrošača, čiji izvod ovde prenosimo u celosti:
„Reklamacija i način rešavanja reklamacije
Potrošač može da izjavi reklamaciju prodavcu radi ostvarivanja svojih prava iz čl. 52, 54. i 81. ovog zakona, kao i zbog pogrešno obračunate cene i drugih nedostataka.
Prodavac je dužan da na prodajnom mestu vidno istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija, kao i da obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena.
Potrošač može da izjavi reklamaciju usmeno na prodajnom mestu gde je roba kupljena, odnosno drugom mestu koje je određeno za prijem reklamacija, telefonom, pisanim putem, elektronskim putem, odnosno na trajnom nosaču zapisa, uz dostavu računa na uvid ili drugog dokaza o kupovini (kopija računa, slip i sl.)
Prodavac je dužan da vodi evidenciju primljenih reklamacija i da je čuva najmanje dve godine od dana podnošenja reklamacija potrošača.
Prodavac je dužan da potrošaču izda pisanu potvrdu ili elektronskim putem potvrdi prijem reklamacije, odnosno saopšti broj pod kojim je zavedena njegova reklamacija u evidenciji primljenih reklamacija.
Prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema reklamacije, pisanim ili elektronskim putem odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju. Odgovor prodavca na reklamaciju potrošača mora da sadrži odluku da li prihvata reklamaciju, izjašnjenje o zahtevu potrošača i konkretan predlog i rok za rešavanje reklamacije. Rok ne može da bude duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu i nameštaj, od dana podnošenja reklamacije.
Prodavac je dužan da postupi u skladu sa odlukom, predlogom i rokom za rešavanje reklamacije, ukoliko je dobio prethodnu saglasnost potrošača.
Ukoliko prodavac iz objektivnih razloga nije u mogućnosti da udovolji zahtevu potrošača u roku koji je dogovoren, dužan je da o produžavanju roka za rešavanje reklamacije obavesti potrošača i navede rok u kome će je rešiti, kao i da dobije njegovu saglasnost, što je u obavezi da evidentira u evidenciji primljenih reklamacija. Produžavanje roka za rešavanje reklamacija moguće je samo jednom.
Nemogućnost potrošača da dostavi prodavcu ambalažu robe ne može biti uslov za rešavanje reklamacije niti razlog za odbijanje otklanjanja nesaobraznosti.”
Prema tome, kada kupite med, i njime niste zadovoljni zbog pogrešne deklaracije, imate pravo podnošenja žalbe trgovini pod gore navedenim uslovima. Ako prodavac ne postupi u skladu sa članom 56 i u roku od 8 dana ne reši po vašoj žalbi, ili se vi sa rešenjem ne saglasite (a ne preporučujemo vam saglašavanje sa bilo čim, osim sa dobijanjem tegle koja je ispravno deklarisana) prijavljujete ga tržišnoj inspekciji, dopisom u dva primerka, s tim što ćete jedan overeni primerak od strane inspekcije zadržati za sebe kao dokaz da ste prijavu obavili, i radi daljeg postupka. Naravno, pošto se radi o sumnji na obmanjivanje potrošača, a ne samo o reklamaciji, možete paralelno istovremeno prijaviti reklamaciju i poslati pisanu prijavu tržišnoj inspekciji zbog očitog kršenja propisa.
Svi moramo da shvatimo da moramo REDOVNO I STALNO da prijavljujemo sumnjive medove nadležnim inspekcijama, što tržišnoj, što veterinarskoj, jer je to jedini način da nateramo državu i trgovce da ozbiljno pristupe ovom problemu neviđenih razmera!
Stalnim korišćenjem zakonskih mogućnosti, trgovci će vrlo brzo odustati da nabavljaju med od problematičnih dobavljača sa kojima skoro uvek imaju problema, pošto je trgovac taj koji mora da stalno plaća analize i eventualne kazne od strane nadležnih inspekcija. Konkretno, ako se u jednoj trgovini stalno pojavljuje isti neispravan med, kada budete prijavljivali sumnju u njegov kvalitet učestalo i uporno, budite sigurni da će trgovac odustati od nabavke problematičnog meda koji skoro nikad nije bio ispravan na analizama. SPOS će pomoći da se informacija o tome nađe u medijima, pa će trgovci ubuduće paziti šta i od koga nabavljaju! Zato NE POSUSTAJMO, već SVI MASOVNO u borbu za ispravan med na tržištu. To je zadatak i potrošača i pčelara, jer drugog načina za iskorenjivanje ove pojave jednostavno nema! Samo stalni građanski pritisak zakonskim metodama proteraće neispravne medove sa tržišta ZAUVEK!
Šalje se...