SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Kao što ste pročitali u knjizi „Propisi u pčelarstvu sa komentarima“ koju vam je SPOS besplatno poslao uz majski časopis Pčelar 2013. godine (oni koji nisu tada bili članovi, mogu je preuzeti na sajtu SPOS-a u PDF formatu: www.spos.info/knjiga-propisi-u-pcelarstvu-sa-komentarima-na-poklon-clanovima-spos-a-u-digitalnom-pdf-formatu), zakonska obaveza svakog pčelara je da dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, redovno prijavi brojčano stanje pčelinjih zajednica svojoj veterinarskoj stanici, tj. ovlašćenom obeleživaču – veterinaru koji vam je obeležio košnice. 

Prema tome, dužni ste da između 1. i 31. oktobra odete do svoje teritorijalno nadležne veterinarske stanice koja vam je obeležila pčelinjak, i prijavite broj košnica sa kojim ulazite u zimovanje.

Takođe, potrebno je da sa sobom ponesete spisak svih brojeva košnica koje ulaze u zimu (najbolje već upisan u Obrazac za prijavu stanja), kao i da ponesete pločice sa brojevima rasformiranih košnica kako bi ih vratili veterinaru, u slučaju da vam je broj košnica sada manji od broja koji ste tokom godine imali obeležene brojevima. Nakon prijave, veterinar će vam izdati potvrdu da ste izvršili redovni popis, overenu, sa datumom kada ste to uradili (tako da neće biti moguće retroaktivno prijavljivanje nakon 31. oktobra). Izdavanje te potvrde je besplatno. Jer, u Programu mera je jasno navedeno da su sredstva za unos u bazu obezbeđena u budžetu Republike Srbije, a unos ne može biti završen bez izdavanja potvrde koju generiše upravo ta baza, jer je ona jedini DOKAZ da je unos zaista obavljen (napominjemo da su se javljali problemi, jer je nekim pčelarima rečeno usmeno da je unos obavljen – a potvrda nije izdata, oni su poverovali, a kasnije se ispostavilo da unosa nije bilo, te su pčelari izgubili pravo na subvenciju, i sada im ostaje samo da tuže veterinara, a i to mogu jedino ako imaju dokaz da su uopšte išli kod njega). Da se neprijatne situacije ne bi događale, i da ne biste prošli kao neke naše kolege koje su prevarene da su im podaci uneti u bazu, a nisu bili, preporučujemo vam da obavezno podnesete dodatni pisani zahtev za obeležavanje dodatnog broja košnica (ako ste rojili) i za prijavu stanja, a kad vam overe prijem, onda imate dokaz da ste se pravovremeno javili. Ako to ne radite, onda najpre pozovite telefonom i uputite usmeni zahtev, te insistirajte da vas odmah upišu u Knjigu prijave držalaca životinja radi intervencije veterinara, jer su i inače dužni u tu knjigu da upišu svaki telefonski zahtev. Kad posle odete kod veterinara i pravi vam bilo kakav problem, zatražite da vam pokaže da vas je upisao u knjigu, i ako nije, odmah o tome obavestite veterinarsku inspekciju. Sve vam ovo pišemo da biste shvatili da za svaki svoj postupak morate imati dokaz, jer ako ga nemate, nećete moći da ostvarite svoja prava u slučaju eventualnog spora.

Ako vam i pored svega, veterinar kaže da „ne zna“ kako da uradi sve što je ovde napisano, uputite ga na zvanično Korisničko uputstvo Uprave za veterinu za korišćenje dela Centralne baze za regulisanje svih ovde navedenih obaveza (www.spos.info/1-515), koje su veterinari dobili još 3. oktobra 2013. godine. Ako i pored svega ovoga, neki veterinari ostanu pri svom stavu o „neobaveštenosti“ i „nepoznavanju načina korišćenja baze“, iz Uprave za veterinu nas savetuju da ih odmah prijavimo u pisanom obliku nadležnoj veterinarskoj inspekciji. Ovde se izvinjavamo savesnim veterinarima koji su u većini, i pohvaljujemo njihov besprekoran rad na terenu. Na datom linku možete preuzeti i Obrazac prijave i odjave pčelinjih društava, kao i sam Obrazac prijave stanja na pčelinjaku. Te obrasce možete dobiti naravno i u veterinarskoj stanici, ali je znatno lakše (da ne bi išli dva puta, ili se tamo dugo zadržavali), da obrazac odštampate kući i popunite sve tražene podatke, kako bi kod veterinara ceo posao bio obavljen znatno lakše i brže.

Ako je broj košnica manji od broja košnica koje ste ranije obeležili, onda treba navesti razlog smanjenja broja: spajanje slabijih zajednica sa jačim radi boljeg prezimljavanja, grabež, krađa (dokazati kopijom policijskog zapisnika), uginuće od bolesti (dokazati veterinarskim dokumentom) i slično.

Ako ste kupili košnice sa pčelama od drugog pčelara, to morate dokazati prilaganjem Uverenja o zdravstvenom stanju kupljenih pčela koje je izvadio prethodni vlasnik (ako ga nema, ne možete prijaviti košnice). Inače, onaj koji prodaje košnice, najpre mora da ih odjavi kod svog veterinara, i da prijavi prodaju konkretnom licu.

Postoji mogućnost da do 1. oktobra niste prijavili nova pčelinja društva (kasne rojeve) i obeležili košnice u kojima se ona nalaze. Ako je tako, onda najpre morate obeležiti te košnice, a tek onda obaviti prijavu stanja. Zato vam preporučujemo da ceo posao obavite još početkom oktobra, kako biste imali vremena za razjašnjavanje eventualnih nedoumica po bilo kom osnovu, eventualno za žalbu veterinarskoj inspekciji, ako veterinar nešto ne radi u skladu sa propisima, što se ranije često dešavalo, mada se mora priznati da je konstantnom saradnjom SPOS-a i Uprave za veterinu, dosta toga unapređeno i pojednostavljeno.

Što se tiče obeležavanja košnica, podsećamo da je došlo do izmene propisa po pitanju cena, o čemu ste mogli da pročitate još u Pravilniku o utvrđivanju Programa mera zdravstvene zaštite životinja za 2017. godinu. Tamo je navedeno da se pored cene za obeležavanje (ona se nije menjala, i dalje iznosi 30 dinara po košnici), mora posebno platiti i pločica za obeležavanje (njena orijentaciona cena je oko 18 dinara sa PDV-om), tako da obeležavanje jedne košnice iznosi oko 48 dinara, a nikako 100 i više dinara kako neki veterinari žele da vam predstave. Možda će vam oni pokazivati preporučeni cenovnik njihove Veterinarske komore, ali on je irelevantan, jer komora ne može menjati cene koje je propisala država, pošto su se oni ugovorom obavezali da će ih poštovati. Od 30 dinara za obeležavanje, 15 dinara ide u budžet, a 15 dinara ostaje veterinaru. Podsećamo vas takođe da je obaveza veterinara da vam obeleži košnice. I ako vam traži da platite putni trošak za odlazak na pčelinjak, platite samo ako je on išao svojim automobilom. Drugim rečima, zapamtite osnovno pravilo: NEMATE OBAVEZU DA PLATITE USLUGU KOJA NIJE IZVRŠENA!

Podsećamo vas takođe da je ova zakonska obaveza imperativ. Drugim rečima, ako sada ne prijavite promenu broja košnica, gubite sva prava koja imate. Podsećamo da je Agencija za agrarna plaćanja sve strožija u kontroli ispunjenja kriterijuma za subvencije, te ako ovu obavezu ne budete sproveli, preti vam gubitak aktivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva, samim tim i pravo na subvencije svih vrsta, ne samo za pčelarstvo (ako ostvarujete pravo na druge vrste subvencija, ni njih nećete dobiti).

U slučaju da veterinari u veterinarskim stanicama bilo šta od gore navedenog tumače na drugačiji način, i ne žele da urade onako kako je ovde napisano (a sve je napisano shodno propisima), MOMENTALNO zovite sa lica mesta teritorijalno nadležnog veterinarskog inspektora, i prijavite slučaj nepoštovanja zakona (unapred pripremite telefon inspektora, spisak telefona često objavljujemo na omotnici Srpskog pčelara). SVAKAKO pripremite i pisanu prijavu, i odnesite mu je da je lično primi, i overi da je primio. To vam je NEOPHODAN dokaz, kako biste sutra mogli da se žalite višoj instanci (Upravi za veterinu), ako inspektor ne preduzme mere koje će rezultovati zakonskim radom veterinara u veterinarskoj stanici u najkraćem roku. Ako za 7 dana ne preduzme ništa, zvaničnom poštom sa povratnicom pošaljite žalbu Upravi za veterinu, Odeljenju veterinarske inspekcije, načelniku inspekcije gospodinu Zoranu Ivanoviću, a prilikom ove žalbe, odmah obavestite i SPOS, kako bismo mogli da reagujemo i pratimo delovanje Uprave.