Ово су показале комплексне рачунице међународног тима научника предвођеног америчким Универзитетом Харвард.
Опрашивање је процес захваљујући којем на наше трапезе стиже бројно воће, поврће и орашасти плодови. Међутим, последњих деценија сведочимо смањењу популације опрашивача за које смо непосредно и посредно одговорни.
Међународни тим научника, предвођен Универзитетом Харвард, прорачунао је у новој студији да неадекватно опрашивање доводи до 427 хиљада људских смрти годишње зато што долази до губитка здраве хране што даље изазива појаву пратећих обољења као што су болести срца, одређене врсте рака и дијабетес.
Наиме, према њиховој комплексној рачуници, у недостатку опрашивача, човечанство је изгубило између 3 и 5 одсто производње воћа, поврћа и орашастих плодова. Ово је иначе прва студија која осликава последице недовољног опрашивања од стране животиња, на јавно здравље.
„Kључни недостајући део дискусије о биодиверзитету је директан утицај на људско здравље”, казао је један од аутора, Семјуел Мејерс. „Ово истраживање показује да губитак опрашивача већ утиче у великим размерама на здравље заједно са осталим факторима ризика.”
Растући притисци људских активности представљају огромну претњу по биолошку разноврсност. Један од поразних резулатата овога јесте и годишњи нестанак 1-2% популације инсеката, због чега поједини експерти упозоравају да бисмо у будућности могли да очекујемо њихову апокалипсу.
Опрашивачи важе за неке од најбитнијих инсеката с обзиром на то да повећавају приносе три четвртине усева. Промене у коришћењу земљишта, коришћење штетних пестицида и климатске промене продубљују проблеме са којим се опрашивачи суочавају, а самим тим угрожавају и снабдевање људи здравом храном.
Научници су користили емпиријске доказе из мреже коју сачињавају стотине фарми широм Европе, Азије, Африке и Латинске Америке. Утврдили су колико је њихов род опао због мањег капацитета опрашивања. Kористећи глобални модел ризика од болести, проценили су здравствене утицаје промена у опрашивању на исхрану и смртност широм света.
Научна сазнања упућују да највећу штету у производњи хране, услед ове појаве, трпе земље са ниским приходима. Пољопривреда је на њиховим територијама, према налазима ове анализе, због мањка опрашивања и смањеног рода забележила губитке вредности између 10 и 30 одсто.
Са друге стране, терет по здравље већи је у земљама са средњим и високим приходима где су стопе незаразних обољења више. Штавише, наводи се да се 1% укупне смътности у току године у овим државама може приписати дефициту опрашивача.
Ово је изузетно необично с обзиром на то да, генерално гледано, сиромашније државе подносе веће здравствене жртве. Ипак, када је реч о неадекватном опрашивању, највећи терет пао је на Kину, Русију, Индију и Индонезију.
Заштита опрашивача, дакле, није само еколошко, већ такође здравствено и економско питање. „Ова студија показује да премала помоћ опрашивачима не нарушава само природу већ и здравље људи”, закључио је научник Метју Смит.
ИЗВОРИ:
Šalje se...