Почетком септембра ове године, велика фирма за пласман меда Комвита (https://www.comvita.co.nz) послала је допис пчеларима Новог Зеланда да наредних 6 месеци неће бити откупа меда, и пчелари се сада питају како преживети.
А проблеми наравно нису почели сада. Трају већ скоро 5 година, али сада је дошло до кулминације, мада та кулминација није баш довољно јасна, а објаснићемо зашто тако мислимо у даљем тексту.
Наиме, ових дана пчелари на Новом Зеланду суочавају се са финансијским губицима који су присутни због прекомерне понуде меда. Рецимо, Бари Ханц, који је власник 5.000 кошница, истиче да проблем вишка понуде траје већ пет година, посебно са манука медом.
Споменута компанија Комвита пријавила је губитак од 77 милиона долара због овог вишка.Претпоставља се зато што је откупила мед по високим ценама, а сада су цене драматично пале. Рецимо, пре него је Комвита послала наведену информацију пчеларима, откупна цена меда је била и до три пута већа него што је сада, а сада ретко ко уопште и откупљује мед.
Иначе, на Новом Зеланду дошло је до смањења броја кошница за 40%, уз раст трошкова пчеларења.На жалост, има и тужних примера напуштања пчеларења. Један власник пчелињака од 3.000 кошница буквално их је напустио преко ноћи и сада нема никога ко брине о тим пчелама, што свакако носи бројне проблеме са собом, од прекомерног развоја и ширења варое коју нико не сузбија, до могућег развоја односно ширења бројних болести пчела као што је америчка куга пчелињег легла.
Детаљније о свему наведеном прочитајте на следећем линку: https://www.rnz.co.nz/news/country/526997/beekeepers-expecting-to-make-a-loss-this-season
Значи, индустрија меда Новог Зеланда бори се са значајним вишком манука меда, процењеним на количину између 30.000 и 50.000 тона. Својевремено је председник Апимондије Жил Ратије јавно говорио о релативно познатој чињеници да се и манука мед драматично много фалсификује, пре свега мешањем са медом од биљке канука, а та биљка даје тамнији, малтене црни мед, и тако се пласира као мед од мануке, што је тешка обмана потрошача. Жил је тврдио да становништво величине Лондона поједе онолику количину меда од мануке колико се произведе на Новом Зеланду, па се питао шта једе остатак планете који такође наивно верује да једе мед од мануке?
Ова превелика понуда је у великој мери последица недостатка поузданих података о производњи и потрошњи меда. Индустрији недостаје јасан увид у укупне расположиве количине, што отежава доношење правих одлука. Извоз меда од мануке са Новог Зеланда је у просеку износио око 9.595 тона годишње, али пошто пчелари производе више од потражње, број кошница је опао са 1.000.000 на мање од 600.000 јер како рекосмо, велики број пчелара напушта пчеларење или смањује број кошница. Иако је продаја меда у супермаркетима Новог Зеланда забележила скроман опоравак, домаће тржиште није довољно да реши овај проблем. Поред тога, велика брига је постало искладиштење манука меда, јер старењем губи антибактеријска својства. Напори да се управља вишком меда укључују мешање старијих залиха са свежим медом, али и то има своју цену. Стручњаци из индустрије верују да је располагање бољим подацима могло да помогне у ублажавању ситуације, а АпиНЗ истражује иницијативе за побољшање начина прикупљања података како би подржао будуће одлуке те да се оваква ситуација не би понављала у будућности.
Иначе, АпиНЗ је тело које представља пчеларску индустрију Новог Зеланда. Ово тело ради за све секторе пчеларске индустрије, од пчелара до извозника меда. Подржава, заговара и помаже пчеларској индустрији. То је добровољна чланска организација. Основана је априла 2016. године, са циљем да унапреди будући раст и просперитет пчеларске индустрије Новог Зеланда. На жалост, глобални проблеми са ценом меда, у комбинацији са већом понудом меда од мануке од потражње за њим, довели су до краха ове идеје, али се траже нова решења. Да ли ће бити и пронађена, то сада нико не може да зна…
Šalje se...