Од 17. до 19. новембра у Врњачкој Бањи одржава се 1. Међународна стручна конференција ”Медији за медије региона” у чијем раду је узео учешће и председник СПОС-а на тему изазова етичких стандарда модерног стручног новинарства у пчеларству, а цео рад можете прочитати у овој вести.
Организатор конференције је Професионално удружење новинара Србије.
Следи комплетан рад:
ИЗАЗОВИ ЕТИЧКИХ СТАНДАРДА МОДЕРНОГ СТРУЧНОГ НОВИНАРСТВА У ЛОКАЛНИМ И РЕГИОНАЛНИМ МЕДИЈИМА
Спец. др мед. Родољуб Живадиновић
Главни и одговорни уредник часописа Европског пчеларског савеза “NO BEES, NO LIFE”
Потпредседник Европског пчеларског савеза за промоцију и међународну сарадњу
Председник Савеза пчеларских организација Србије
Члан Професионалног удружења новинара Србије ”ПРОУНС”
+381 60 444 01 01
Лицемерство модерног стручног новинарства
У време када је сваки профил на друштвеним мрежама постао медиј, када је виспреност аутора информације да се занимљиво представи важнија од садржаја саме информације, када је маркетинг постао битнији од садржаја, када свака незналица може ширити стручне информације, а нека друга незналица их са апетитом конзумирати, остаје вечито питање које заправо прати човечанство кроз историју, а то је како знање и поштење могу победити незнање и непоштење?
Не раздвајам знање од поштења, иако и највећи научни ум може своје знање ставити у службу покварености и криминала. Знање без поштења је стерилно, а поштење без знања осуђено на вечиту наивност и следствене неочекиване муке у деветом кругу пакла.
Пчеларство, у чијем новинарском кругу се крећем од 1992. године, није изузето од накарадних ”достигнућа” савремене комуникације и медијске доминације незнања и најгрубљих огољених интереса. Као некадашњи главни и одговорни уредник часописа Друштва пчелара ”Матица” из Ниша ”Матица” и главни и одговорни уредник часописа Савеза пчеларских организација Србије ”Пчелар” (некада и данас поново ”Српски пчелар”), а садашњи главни и одговорни уредник часописа за пчеларство Европског пчеларског савеза ”NO BEES, NO LIFE”, то могу одговорно да тврдим.
Некада се пчеларство учило из књига, стручних часописа, стручних и научних предавања, наравно уз менторски рад неког доброг пчелара, а данас путем друштвених мрежа предавачи постадоше они који најмање знају, али зато објављују највише постова, видеа и других врста информација, препуних ординарног незнања и нетачности. Некада су такве особе несвесне свог незнања, али то је на жалост све ређа појава, сада већ имамо већину која итекако има јаке интересе да то ради, углавном финансијске али не увек само њих. Закони и даље дозвољавају ширење неистина, без обзира на тешке последице у свим гранама живота и привреде, јер кратке информације (углавном нетачне) на жалост савршено одговарају онима које је направило модерно ”образовање”. Под светлом више међународних дипломатских па и ратних криза последњих година, хаоса у међународним односима без икаквих правила (уз обиље лицемерства и цинизма), постало је јасно да наведени тренд није био случајан. Да цитирам чувену реченицу из још чувеније драме и филма ”Балкански шпијун”: ”Добили сте погрешан број, али сте добили оног ког сте тражили”. Заиста смо добили оно што смо тражили, али тако нам и треба.
У пчеларству влада крах стручног новинарства. И то са обе стране, како новинарске, тако и читалачке. Са новинарске јер је данас највише набеђених ”новинара” који шире дезинформације или лажне ”чињенице” зарад личних интереса. Са читалачке стране јер су читаоци медијским притиском, школским градивом и на друге начине потпуно инструисани да их више и не занима истина, већ жуде за брзом, кратком, макар и нетачном информацијом.
Сви наведени изазови директно утичу на привредну грану пчеларства, која је иначе веома битна, од које зависи две трећине хране на планети, јер без опрашивања пчелама планета би гладовала. Зато је пчела проглашена најважнијим живим бићем на планети, а у данашње време, поред свих проблема са загађењем природе, тровањем пчела, паразита и болести пчела, те пчеле без неопходне неге од стране пчелара не би преживеле дуже од годину и по дана, пчелар је постао једини који пчеле држи живима, јер би без пчелара буквално изумрле. Уместо да све ове научно потврђене чињенице буду довољне да се посвети максимална пажња пчеларству, према њему се односи све ноншалантније од свих влада овога света, као и према много тога другог. Дошли смо дотле да је чувена шала ”било је и већих проблема, па их нисмо решили”, заправо постала застрашујућа стварност.
У наведеним околностима задржати карактер, кредибилитет, лично достојанство, новинарску независност и част, представља највећи изазов сваког новинара или особе која се бави специфичним стручним новинарством у било којој сфери живота.
Многи данас одустају од пчеларства, како пчелари тако и новинари у пчеларству, јер не виде перспективу када све владе света затварају очи на 80% фалсификованог меда на тржишту, који уништава пчеларство јер чини оштру нелојалну конкуренцију, те пчелари напуштају пчеларење, што са собом носи огромну опасност по друштвену стабилност и драматизацију пораста глади у свету.
Паралелно са тим, квалитетни аутори стручних новинарских текстова такође лагано нестају, што природним одливом, што променом фокуса делатности. Интересантно је да подједнака деградација прати и стручно и класично пчеларско новинарство. Јер, и класично новинарство је углавном подлегло тржишним трендовима који доносе стерилни новац, а то је пре свега читаност изазвана сензационалистичким насловима, а не квалитетним садржајем.
Све то се драматично реперкутује на целу привредну грану пчеларства. За сада се перспектива не види. На нама је нимало лак задатак, можда и немогућ – време ће показати, да коначно почемо нешто да радимо на овом плану, или следи тотално урушавање професије новинарства. Једино ако сматрамо да ће нам АИ решити све проблеме. За сада, АИ сочно лаже, јер је програмирана да корисник буде задовољан одговором, а не да јој истина буде на првом месту.
Друштвени контекст и социолошки корени проблема
Проблем деградације стручног новинарства у пчеларству није изолован феномен. Он је одраз ширих друштвених процеса који се могу описати као криза ауторитета знања и инверзија вредности. Социолошка теорија медија последње две деценије указује на појаву “демократизације информације” која, уместо повећања квалитета јавног знања, све чешће резултира његовом тривијализацијом и фрагментацијом.
Када су сви постали “медији”, појавило се ново “масовно новинарство лаика”, које је по својој природи неуређено, без етичких стандарда, уредничке контроле или одговорности. Та појава је у социологији комуникација позната као инфодемија – вишак информација, од којих је већина нетачна или безвредна, а која затрпава јавни простор и гуши проверено, стручним радом поткрепљено знање. Све то фрустрира и демотивише стручно новинарство, те се тиме коначна пропаст убрзано приближава.
Социолошка последица овог процеса јесте измена вредносног система:
- знање је замењено утиском,
- аргумент је замењен емоцијом,
- стручност је замењена популарношћу,
- а кредибилитет бројем лајкова.
У таквом систему, јавност све мање тражи истину, а све више – забаву. Стручност постаје “досадна”, а површност “лакo сварљива”. Тако стручни новинари постају маргинализовани, а простор за етичко новинарство постаје све ужи.
Са социолошке тачке гледишта, деградација стручног новинарства представља симптом шире друштвене патологије. Према теорији медијског детерминизма Маршала Маклуана, медији не само да преносе поруке, већ обликују и наше перцепције, односе и друштвене структуре. Друштвене мреже су, у овом контексту, постале „проширење човека“ које је радикално преобликовало начин на који комуницирамо, учимо и формирамо заједницу.
У традиционалним заједницама, као што је пчеларска, знање се преносило кроз менторство и дуготрајно учење, што је стварало јаке социјалне везе и осећај одговорности. Данашњи дигитални екосистем подрива ове традиционалне облике преношења знања, замењујући их површним интеракцијама које фаворизују квантитет над квалитетом. Ова промена има дубоке последице по друштвену кохезију и колективни идентитет специјализованих заједница.
Како друштвене мреже мењају мозак и понашање публике
Савремена неуропсихологија указује на дубоки утицај друштвених мрежа на функционисање мозга. Аутори садржаја данас се, свесно или несвесно, такмиче за хемијску пажњу корисника – за његов допамин, серотонин и кортизол. Управо то објашњава зашто најтачније информације једноставно не побеђују у медијском простору.
Допамин – “хормон награде”
Друштвене мреже стварају зависнички образац понашања активирањем допаминског система. Брзе, површне, често сензационалистичке информације произведене су тако да дају тренутни осећај “награде”, што публику одвикава од дубине, стрпљења и аналитичког читања.
Кортизол – “хормон стреса”
С друге стране, сензационализам, страх, драматизација и негативне вести подижу ниво кортизола. Публика опстаје у стању перманентне узнемирености, што смањује рационалну процену садржаја, повећава импулсивно реаговање и потребу за још “бржом дозом информације”.
Тако се формира зачарани круг: допамин → кортизол → нова доза површног садржаја.
Резултат је публика која више није способна да конзумира дуг, стручан, аргументован текст, јер је њен мозак адаптиран на брзину, површност и константни стимуланс.
Ово директно урушава темеље стручног новинарства, које по дефиницији захтева дубину анализе, проверу извора, аргументацију и одговорност према читаоцу.
Хронично повишен кортизол има низ штетних ефеката: оштећује хипокампус (кључан за памћење и учење), потискује имуни систем, омета сан и доприноси развоју анксиозности и депресије. Ова физиолошка реакција објашњава зашто корисници друштвених мрежа често доживљавају осећај исцрпљености и презасићености, иако су психолошки „навикнути“ да константно проверавају нове садржаје.
У контексту пчеларског новинарства, овај неурофизиолошки механизам ствара зачарани круг: потрошачи траже брзе, сензационалистичке садржаје који изазивају интензивне емоционалне реакције, што подстиче ауторе да производе управо такве садржаје, игноришући дубљу, стручну анализу која захтева пажњу и критичко размишљање.
Путеви опоравка стручног новинарства у пчеларству и шире
Иако је ситуација комплексна, постоје могући правци деловања који би могли вратити углед стручног новинарства у локалним и регионалним медијима:
- Реафирмација етичких стандарда и професионализација садржаја
- јасно дефинисани кодекси, етичке смернице и јавна одговорност аутора, неопходно је развити и спровести специфичне етичке кодексе за пчеларско новинарство, са механизмима за одговорност оних који крше установљене стандарде, НР Кина је 25. октобра ове године донела фундаменталну одлуку која би била одличан темељ за стручно новинарство и код нас, а то је да инфлуенсери који обрађују стручне теме морају имати одговарајућу релевантну квалификацију (универзитетску диплому, лиценцу или сертификат), мада верујем да код нас још увек нема критичне јавнодруштвене масе која би то покренула и/или бар подржала,
- повратак уредничких савета и стручних рецензија садржаја.
- Хибридни модел комуникације са публиком
Комбинација традиционалних стручних текстова са облицима савремене дигиталне комуникације (кратки видео-формати, инфографике, подкасти) који публику привлаче, али не угрожавају квалитет и истину.
- Образовање публике за медијску писменост
Публика се мора учити како да чита медије, како да препозна лажне ауторитете, како да разликује савет заснован на искуству од манипулативног маркетиншког садржаја. Да би стручни садржај поново добио вредност, потребно је градирати публику – од пасивних конзумената ка критичким мислиоцима. Ево предлога конкретних и спроводивих метода:
А. Увођење медијске писмености у стручну едукацију пчелара
- укључивање кратких модула о препознавању лажних садржаја у курсеве за пчеларе, семинаре, конгресе, вебинаре;
- кратке лекције: „Како препознати манипулацију у пчеларским садржајима“, „Како проверити информацију пре него што је примените у пчелињаку“.
Б. “Превод” научних информација на разумљив језик, без губитка истине. Публику треба образовати, али без елитистичког односа. Кључ је у приступу:
- сложене научне чињенице представити јасно, концизно, без сензације, али у формату ближем модерном читаоцу;
- инфографике, кратки видео снимци, питања-одговори формат, мини-водичи.
В. Систем “три филтра” – правило за проверу информације
Увести једноставно правило које сваки читалац може запамтити: Пре него што поверујеш – постави 3 питања: Ко је аутор и шта је његова кредибилност? Који је доказ за тврдњу? Који је интерес иза објаве? Ово је мини “медијска антибактеријска заштита” за мозак читаоца.
Г. Јачање културе сумње, а не цинизма
Треба учити читаоце да сумња није неповерење у све, већ интелектуална хигијена.
Сумња води ка провери, цинизам води ка одустајању. Нама треба прво, да бисмо избегли друго.
Д. Истицање позитивних примера и модела угледа
Публика верује ономе што види као успех. Због тога треба:
- промовисати оне ауторе, уреднике и медије који раде часно;
- правити листе “препоручених извора”, не цензурисати, већ афирмисати квалитет.
Ђ. Рад са младима – превенција, не санација
Ако ученици и студенти науче да разликују истину од манипулације, за 10 година имаћемо нову, здравију медијску публику. Сарадња са школама, пољопривредним и ветеринарским факултетима за кратке програме медијске писмености у пчеларству и аграру је изводљива и неопходна.
- Враћање ауторитета знању кроз институције
Универзитети, научне институције и струковне организације морају постати активан медијски актер, а не пасивни посматрач. У време актуелне кризе у пчеларству, остаје нејасно како и чиме спровести стимулацију и финансирање наведених актера да крену са озбиљним радом ка наведеним циљевима.
- Изградња заједнице проверених аутора
У пчеларству је могуће формирати регионалну европску мрежу стручних уредника, аутора и научника која би гарантовала кредибилитет и штитила професију.
Закључак
У времену у коме је истина постала непријатна, знање сувише споро, а поштење “нелогично” у односу на брзу зараду, на сваком појединцу којем је стало до професионалне части остаје обавеза да не подлегне општем безнађу. Новинарство, а нарочито стручно новинарство, није само занимање – оно је позив, одговорност и дуг према професији и заједници којој служи.
Борба за истину никада није била лака, али се данас води у отежаним условима, у којима противник није један центар моћи, већ милиони ситних, али упорних извора дезинформација, који као таласи подривају темеље стручности. Ипак, ако смо ишта научили из историје, то је да је квалитетан, стручан, честит и етички заснован рад увек налазио свој пут – често споро, али трајно.
Пчеларство нас томе најбоље учи. Пчела не жури, али гради. Пчела не обмањује, већ опстаје на принципу хармоније и истине природе. Ако ишта може бити наш узор у данашњој медијској буци, онда је то њен пример: истрајан, тих, али стамен.
Зато је задатак стручних новинара данас да поврате достојанство професије, да буду светионици у времену информационе магле, да се одупру сензационализму и остану верни вредностима без којих новинарство није новинарство – истинитост, независност, верификација и служба јавном добру.
Ако желимо да сачувамо не само пчеларство, већ и смисао стручне јавне речи, морамо престати да се повлачимо. Морамо стати у одбрану знања. У супротном, бићемо генерација која је гледала истину како тоне – и ништа није урадила.
Šalje se...