Preduzeće Medino doo iz Krnjeva obratilo se SPOS-u sa veoma važnim tekstom, jer je ugroženo 40% srpskog izvoza meda i nešto se mora hitno preduzeti, jer pčelari u čijem medu se ubuduće budu nalazili makar i minorni ostaci amitraza, više neće moći da računaju na nesmetani plasman meda kao do sada.
SPOS je već o tome više puta pisao, a najbolji tekst o amitrazu možete pročitati OVDE. Međutim, situacija se sada dodatno pogoršala na tržištu.
Evo teksta preduzeća Medino doo u celosti:
„Preduzeće Medino doo Krnjevo skreće pažnju pčelarskoj javnosti na štetnost korišćenja amitraza. Čak i veoma male količine detektovanog amitraza u medu utiču na odluku inostranih partnera da odustanu od kupovine meda. Amitraz je detektovan u apsolutno svim vrstama meda koje se otkupljuju u Srbiji. Koncentracija amitraza koja se nalazi u medu je u skladu sa regulativom, ali bilo koja detektovana količina amitraza označava med kao „med koji nije potpuno čist“.
Amitraz je akaricid koji pčelari koriste u košnici radi suzbijanja parazita varoe koji ugrožava pčele. Mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz. Korišćenje amitraza podrazumeva rizik da se zagadi med. Većina sintetičkih akaricida su lipofilni i nakupljaju se u pčelinjem vosku, dok su u medu ostaci relativno niski i leže uglavnom ispod granica ostataka utvrđenih zakonom. Postoji mišljenje da je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. To je delimično istina, ali je bitno da se zna da se amitraz razgrađuje na niz metabolita od kojih su neki toksičniji i za ljude i za pčele. Proizvodi degradacije su 2,4-dimetilfenilformamid (DMF) i N-2,4-dimethylphenyl-n-metilfoid (DMPF) i male količine (DMA). Istraživanja poluživota razgradnje amitraza u medu i vosku su pokazala da je u pčelinjem vosku amitraz skoro potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu u roku od 10 dana. Ali, otkriveno je da DMF kao glavni proizvod razgradnje ostaje i u vosku i u medu, a njegova toksičnost kod sisara je veća nego kod amitraza.
Od stranih laboratorija Intertek i Quality Service International naša firma je dobila obaveštenje da se od januara 2018. godine primenjuje nova metoda za analiziranje amitraza koja utvrđuje značajno veće vrednosti za amitraz jer se u obzir uzimaju i individualne vrednosti za tri metabolita amitraza: DMPF, DMF i DMA. To znači da pored zakonski regulisanog sadržaja amitraza inostrane laboratorije sada eksplicitno izveštavaju i sadržaj tri metabolita amitraza (ostataka nakon razgradnje).
Amitraz je zakonski regulisan u EU sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (37/2010EU,396/2005EC), što znači 200 delova na milijardu delova meda. Treba napomenuti da uprkos uspostavljanju MRL-a, ostaci amitraza nisu prihvatljivi u nekim zemljama kao što su Italija, Francuska, Japan i Nemačka. Ove zemlje zahtevaju da kvalitet meda bude takav da se amitraz UOPŠTE ne detektuje u medu, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. To znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata razgradnje.
Kretanje vrednosti amitraza u medu u tekućoj sezoni u Srbiji je između 10 ppb i 60 ppb. Ovakav med se ne može prodati u Nemačkoj, Francuskoj, Japanu i Italiji. Ukoliko uzmemo podatke iz 2018. godine kada je iz Srbije ukupno izvezeno 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 tona u Nemačku i 23 tone u Francusku dolazimo do užasavajućeg podatka da se Srbija suočava sa gubitkom 40% tržišta koje je imala u prethodnoj godini samo zbog upotrebe amitraza. Pošto prihrana pčela u vreme paše nije tema ovog teksta, ovde nećemo pominjati probleme stranih oligosaharida i betafructofuranosidase koji dolaze od prihrane u vreme paše, a koji dodatno urušavaju ugled našeg meda u svetu.
Napominjemo da je krajnje vreme da se obrati pažnja na kvalitet meda. Apelujemo na pčelare i na krovnu pčelarsku organizaciju SPOS da urade sve što je u njihovoj moći kako bi se proširila vest o štetnosti amitraza i kako bi ovaj otrov prestao da se koristi jer jednostavno – nije dozvoljen i kupci meda ga ne žele!
Ukoliko pčelari žele da prodaju svoj med i da se med iz Srbije nalazi i dalje na policama zahtevnih tržišta, treba da kombinuju druge načine uništavanja varoe. Najbolji rezultati se dobijaju kombinovanjem više metoda: oksalna kiselina, timol, mravlja kiselina, derivati hmelja… i to je jedini put da naš med može da bude plasiran u sve zemlje sveta.
U Krnjevu, Dušanka Tošić, Rukovodilac kvaliteta
21. 11. 2019. godine Ivan Grujić, Direktor
Šalje se...