Већ 141 годину расте, развија се и оплемењује подручје у коме делује, Воћарско-пчеларска задруга, коју су тада формирали истакнути активисти тог времена.
Задруга је дала велики допринос развоју наше Општине, без обзира на облик организације и њен назив. Поред свих животних искушења, имам срећу да сам, као члан Друштва пчелара „Грза“ у Параћину, последњих 30 година непосредни сведок, а последњих десет и активни учесник свих ових догађаја.
Годину по годину, догађај по догађај стигосмо до 2014. Сви ћемо је памтити по катастрофалним поплава, које су потопиле већи део Србије. Пчелари Параћина ће је памтити и по нечем другом, лепом, организовали смо Први сајам пчеларства и меда, 15. марта, у суботу уочи Младенаца. Под слоганом „Дођите да се дружимо“ позвали смо произвођаче опреме и пчеларе на на прву манифестацију овог типа у нашем граду. Од тада до данас гледамо како то „наше чедо“ расте и развија се, а ми старимо.
Дана 18. 3. 2023. године одржан је Десети, јубиларни сајам пчеларства и меда. За ових десет година манифестација је баш порасла, од 27 излагача и пар стотина посетилаца на првом до 60-так излагача и више хиљада осетилаца и гостију на десетом сајму. Много тога се изменило за ових десет година. Првих шест сајмова одржано је у хали спортова у традиционалном термину субота пре Младенца, а онда смо били принуђени да се мимоилазимо са короном па смо мењали термин, бирајући тренутак попуштања епидемиолшких мера и локацију како би смо, опет здравствених разлога били на отвореном простору, због чега је сајам пресељен из хале на централном градском тргу у Параћину.
Дошла је и субота 18. март 2023. године. Стојим крај фонтане на градском тргу, посматрам реку пролазника који пролазе поред изложбених штандова, заустављају се, распитују, купују. Посматрам излагаче који ужурбано услужују муштерије, причају, рекламирају, објашњавају и нуде своје производе. Гледам неке нове клинце који су са својим наставницим, васпитачима и родитељима пристигли на наш сајам и жељно чекају резултате ликовног конкурса на тему пчела и природе на коме су учествовали. Одмах уз њих су и деца у народним ношњама, чланови културно-уметничких друштава која стрпљиво очекују свој наступ на свечаном отварању. Ту су у необавезном разговору и званичници општине, сајма, СПОС-а.
Сви су ту, а мени мисли лете ка том првом сајму, ка стрепњама, надањима, активностима усмереним да све буде како треба, да се не обрукамо. Хоће ли се људи одазвати, шта ако се појаве излагачи, а не буде посетилаца, па будемо неозбиљни пред излагачима. Шта ако буде посетилаца, а не појаве се излагачи па испаднемо смешни у очима посетилаца. Да ли смо нешто заборавили, да ли смо урадили све како треба, да ли је могло боље, само да се не обрукамо? Сванула је и та недеља 16. марта 2014. Дан након првог сајма, наша анализа и константација све је прошло у најбољем реду, нема незадовољних и нико нам се није жалио.
Десет година касније сличне стрепње: хоће ли све бити у реду, да ли смо нешто поропустили, да ли смо могли боље. Следи утешна мисао смири се па није ти први пут имате десет година искуства. Тачно, десет година смо старији и искуснији, али сајам је сада обимнији.
У стварност ме враћа глас официјалне спикерке која најављује Небојшу Поњавића, прецеднка Друштва пчелара „Грза“ и најзаслужнијег за све ово. Док се Небојша обраћа присутнима сетих се реченице коју је, тада мали, унук једног нашег члана рекао Поњавићу на првом сајму: „Чико, што направи оволику гужву?“ Где је тај момак да види колику је гужву сада направио „чика“. У реду ваћам се у стварност. Поњавић поздравља присутне, држи кратак пригодни говор и позива редом званице да се обрате скупу. Најпре се обратио др мед. Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије; затим инжењер Властимир Спасић, председник Регионалне асоцијације пчеларских организација југоисточне Србије из Ниша; следећи говорник је био заменик председника Савеза пчелара Русије, господин Рамиљ Енекеев, захваљујући њему, који је дошао чак из Владивостока, за нас ће се чути до крајњег истока Русије. На крају скупу се обратио и Сајам званично отворио господин Милош Ђокић, заменик председника Скупштине Општине Параћин.
Недеља је дан после. Седим крај компутера пишући овај текст, још увек уморан, али и задовољан јер је све прошло као и претходних девет година без проблема, евентуални мали пропусти нису могли да утичу на опште расположење. Све је исто као пре, само је сајам већи, а ми старији. Гости су отишли са прегршт дивних утисака, излагачи су у јакој конкуренцији, добили прилику да покажу свој квалитет, а посетиоци могућност широког избора. На сајму су били заступљени сви сегменти пчеларства, и у сваком од њих било било је више произвођача, зато сам и напоменуо јаку конкуренцију. Било је ту металног програма (центрифуга, топионика, ситног пчеларског прибора); дрвеног програма (рамова, кошница), пластичног програма (амбалаже, пластичног пчеларског прибора и друго); заштитне опреме (пчеларских блуза, одела, капа, рукавица); као и обично прерађивачи воска и произвођачи сатних основа нису изостали ни ове године. Било је доста излагача који су продавали мед, друге пчеларске производе и препарате од њих, Било је и других пратећих производа који немају баш директну везу са медом, али су блиски тој области. Једини сегмент за који не можемо рећи да је био адекватно покривен је пчеларска литература, али ни на претходним манифестацијама ово није била заступљена грана наше делатности. Због обавеза нисам био у могућности да детаљније испратим девашања на сваком штанду, али чињеница да су поједини излагачи напустили сајам нешто раније јер су продали скоро све што су понели јасно указује да је промета било на завидном нивоу. Колико је ко у томе успео зависи од вештине продаваца да привуче купце. Ми смо се потрудили да свима дамо исту шансу.
С вером у Бога и уздајући се у себе надамо се да ћемо и у будуће наставити истим, већ добро трасираним путем, трудећи се са сваке године будемо све бољи и бољи. Захвалио бих се на помоћи и сарадњи: општини Параћин, Туристичкој организацији општине Параћин, свим основним школама наше општине, културно-уметничким друштвима која су узела учешће на нашим манифестацијама, свим излагачима, посетиоцима, званицама и гостима.
Највећу захвалност заслужује први међу нама председник Небојша Поњавић, који апсолутно следи гесло Војводе Мишића: „Ко сме, тај може; ко не зна за страх, тај иде напред.“
Дођите и следеће године, да се дружимо, да продајемо и купујемо, да разменимо искутва, да улепшамо још један дан. Ако у томе бар мало успемо, наша мисија је успела.
У наставку неколико одабраних фотографија рећи ће вишеод написаног.
Драган Ђорђевић, члан ИО ДП „Грза“ Параћин
Šalje se...