SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

DRUGI KRAGUJEVAČKI MARŠ ZA SRBIJU BEZ GMO



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 999

U okviru međunarodne akcije „Marš protiv Monsanta“ koja je održana u više stotina gradova širom sveta, u Kragujevcu je 20. maja održan javni skup pod sloganom „Srbija bez GMO”. Reč je o biotehnološkoj korporaciji koja se, kao planetarni gigant, pored ostalog bavi proizvodnjom i prodajom GM semena, što u Srbiji nije dozvoljeno Zakonom o GMO iz 2009. godine.

Srbi treba da su nacija znanja i praćenja naučnih i tehnoloških rezultata, a ne nepismeni i slepi korisnici proizvoda te tuđe tehnologije, poruka je genetirača prof. dr Miodraga Dimitrijevića, čije je pismo Kragujevčanima pročitano na ovom skupu.

– Umesto pitanja da li da dozvolimo promet, a neki kažu i gajenje GM poljoprivrednih kultura, mi treba da se pitamo koliko ulažemo u naše obrazovanje i nauku i zašto tako malo? Koliko ulažemo u srpsku poljoprivredu i zašto tako malo? Gde je srpska, nekada moćna, prehrambena industrija i kako da je obnovimo? Kako da „kupujemo domaće“, ako to „domaće“ ugušimo i satremo? Gradimo, snažimo, proizvodimo naše, živimo zdrav i slobodan život. GMO, ovakav kakav jeste, nije sredstvo da to ostvarimo. To je samo još jedna karika u lancu roba, poručio je poznati genetičar.

Kragujevac je među 135 gradova i opština koji su usvojili Deklaraciju protiv GMO. То је 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji – bez podataka za Kosovo i Metohiju, 77,2% ukupne teritorije Srbije, 84,5% ukupnog stanovništva, 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda…, po Popisu iz 2012. godine. O motivima koji pokreću pčelare na pobunu, govorio je domaćin skupa, Milutin Bata Petrović – predsednik Društva pčelara Kragujevca i zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, inače jedan od kopredlagača Deklaracije o GMO na teritoriji Kragujevca.

– Okupljanjem smo pokazali, najpre, da se ne plašimo. Od 229 društava u Srbiji, prošle godine je Društvo pčelara u Kragujevcu bilo jedino društvo koje je organizovalo Marš za Srbiju bez GMO, zajedno sa portalom Prviprvinaskali.com. I ove godine je tako – u Beogradu i Nišu su organizatori druge grupacije. Mi pčelari smo najugroženiji jer bi legalizacijom GMO naša polja bila zagađena, da ne kažem kontaminirana. Evropa je 2011. godine donela propis kojim je zabranila promet meda ukoliko sadrži polen GM biljaka. To je kasnije povučeno, ali lobisti rade svoje i dalje. Nama preti realna opasnost i žao mi je što se pčelari ne odazivaju masovnije, širom zemlje. Svi pobunjeni pčelari, kao i ostali angažovani građani, shvataju da i posle nas neko treba da živi, a ako zagadimo sva naša polja, ako odobrimo i promet GM hrane bićemo ugrožena nacija. Profesor Ševarlić zna da pita koja je najveća kletva u srpskom narodu i odgovara – Dabogda vam se seme zatrlo! Šta je GMO, praktično? Da korporacije uzmu naše seme, pa da budemo u obavezi da seme kupujemo od njih svake godine. Kada vas neko tako stegne za vrat, možete samo da zamislite čime će sve da vas uceni da bi mogao da vlada vama. Moramo da pokažemo da smo protiv Monsanta, kao proizvođača najveće količine GM semena, protiv GMO, kao i protiv hrane koja je genetički modifikovana, zaključio je Petrović.

Ispred koorganizatora okupljanja, portala Prviprvinaskali.com, u Parku se obratio Dejan Milošević, pokretač i urednik ovog glasila, takođe kopredlagač kragujevačke Deklaracije, istakavši najpre da je ovakav vid otpora nova tradicija u srcu Šumadije koja nosi „jaku slobodarsku i državotvornu ideju“, kako je to opisao Mile Nedeljković, srpski novinar, etnolog. Milošević je naglasio da su među najsrčanijima na prvoj liniji odbrane od GMO – pčelari, širom sveta, pa i u Srbiji.

– Pčelari znaju, i to se čulo u Narodnoj skupštini 2013. na Prvom javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine na temu GMO – apsolutno je nemoguće da konvencionalna i organska polja ostanu slobodna od GMO ako u okolini imaju polja sa zasejanim GM biljem. Tada su upozorili da je studijom iz 2006. dokazano da se početak nestajanja pčela u Americi poklapao sa masovnim gajenjem GM biljaka. Bilo je eksperimenata u Italiji i Kanadi iz kojih se saznavalo da se, najsvedenije rečeno, pčele same opredeljuju da radije posećuju nemodifikovane kulture, nego one koje su modifikovane. To je ono što je u prirodi već „podešeno“, ali tu je čovek da to poremeti – dobro plaćen čovek, poručio je Milošević.

Vodećih jedanaest molekularnih biologa objavilo je još 1974. godine otvoreno pismo u kojem mole svoje kolege da uvedu dobrovoljni moratorijum na sprovođenje visokorizičnih eksperimenata sa rekombinantnom DNK. Sledeće godine, 140 biologa iz 17 zemalja sveta sastalo se u Kaliforniji kako bi razmotrili opasnosti ovih eksperimenata na okolinu i zdravlje. Pobedio je finansijski interes – činjenica je na koju ukazuje docent Tatjana Papić-Brankov, autor knjige „Hrana budućnosti ili bioterorizam“, kao jedan od najposvećenijih poznavalaca GMO među stručnjacima koje imamo. Pošto je u priču o navedenim interesima najdirektnije uključen upravo Monsanta, Kragujevčanima je pročitan odlomak iz navedene knjige za bolje razumevanje problema koji je planetarnih razmera, ali dotiče i našu zemlju. Tako su Šumadinci doznali – za tvrdnju da je „GM hrana jednako sigurna kao konvencionalni parnjak“ nisu sprovedena neophodna naučna istraživanja, a ni vremenski period od početka masovne komercijalne proizvodnje GM useva (1996) do danas nije dovoljan za donošenje takvog zaključka.

Pored skupa u Kragujevcu, istovremeno je održan Marš protiv Monsanta u Beogradu i Nišu. Ova tri grada predstavljaju većinsku Srbiju koja je i formalno protiv GMO, i to jednoglasnim odlukama odbornika, kao najdirektnijih predstavnika građana.

Posle više od tri godine upornog i uspešnog objedinjavanja gradova i opština, autor prve i najvećeg broja usvojenih Deklaracija od tih 135, prof. dr Miladin M. Ševarlić je, kao nestranački narodni poslanik, podneo Narodnoj skupštini Deklaraciju o GMO i proizvodima od GMO, s predlogom da se uzme u pretres. Pored ostalog predloženog u tom dokumentu, u jednoj tački je navedeno:

Narodna skupština Republike Srbije se obavezuje da će, u slučaju da Vlada Republike Srbije dostavi predlog za izmenu i dopunu Zakona o GMO (2009) ili predlog novog Zakona o GMO u cilju dozvole uvoza, gajenja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO na teritoriji Republike Srbije, prethodno da donese odluku i sprovede referendum sa pitanjem: „Da li ste »ZA« ili »PROTIV« uvoza, gajenja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO na teritoriji Republike Srbije? 

Treba znati da su aktivnosti protiv GMO na čitavoj teritoriji Srbije potpuno u skladu da dešavanjima na kontinentu. U Evropi je preko 5.000 teritorija koje su protiv GMO, njihovi predstavnici su okupljeni u European Conference of GMO-free Regions.

Učesnici Marša u Kragujevcu, kao i šira javnost posredstvom snimka događaja, upoznati su da je Ministarstvo poljoprivrede formiralo Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, o čemu je objavljena štura vest na zvaničnom sajtu, bez navođenja da se odnosi i na GMO. O tome da Stručni savet treba da odlučuje i o prometu GMO u Srbiji (iako je Zakonom zabranjen!), javnost je saznala iz objava medija.

Zato je portal Prviprvinaskali.com uputio dopise koordinatoru Stručnog saveta i Ministarstvu poljoprivrede sa zahtevom da odgovore na nekoliko pitanja o Savetu (detaljnije). Pošto u zakonskom roku nisu stigli odgovori, portal se obratio Povereniku za informacije od javnog značaja za posredovanje. Viši savetnik poverenika je, za razliku od gorepomenutih, najpre potvrdio da je elektronska poruka primljena, a onda i da je otvoren predmet. Portal je i obavešten da se predmeti rešavaju po redosledu prispeća, te da slede odgovori u najkraćem roku.

Objava ovakvih informacija ustavna je obaveza zato što „svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja“. Zaštita zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i bezbednosti Srbije su takođe obaveze iz najvišeg pravnog akta u državi, baš kao i zaštita potrošača jer su „posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu“.

Na javnom skupu u Kragujevcu priređene su i prateće aktivnosti: dečja likovna radionica, fotografisanje kroz ram sa porukom „Srbija bez GMO“, a okupljenima je pročitana i pesme o GMO Ljubivoja Ršumovića „Zar ćemo dozvoliti“.

 

Zar ćemo dozvoliti da zlotvori likuju
Kada nas genetski modifikuju?

Evo šta bude s’ naukom o genima,
kad padne u ruke svetskim kretenima!

Onima što račun ne polažu nikom
kad obraz ukrste s’ novčanikom!

Onim što se bave genetskom manijom –
da Srbe ukrste s boranijom!

Onima koji pucaju od ponosa –
kad stvore pasulj s’ ukusom lososa!

Oni su spremni, metodom istom
Da ukrste Judu s’ Isusom Hristom!

Misle da smeju, što ni bog ne ume –
da ukrste anđele i monstrume!

Bog ih prezire, al’ ko Boga pita?
Pitaju se Bogovi novca i profita!

GMO je strana rečca, plaćenica!
Ja sam je proučio profesorski, pomno,
i zaključio to je skraćenica
Od modifikovane srpske reči GoMnO!

Ljubivoje Ršumović 

 

 

Foto: Zoran Petrović
Autor: Dejan Milošević
Izvor: Prviprvinaskali.com 

APR_2357 APR_2376 APR_2407 APR_2513

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien