SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

U proteklim godinama SPOS je već imao inicijativu prema nadležnima da se u dalje pošumljavanje masovnije krene sa zasađivanjem medonosnog drveća, ali je na kraju projekat propao, iako je bilo razumevanja nadležnih, jer nije bilo novaca za taj projekat. Radi se o periodu kada je ministar poljoprivrede bio Saša Dragin (OVDE i OVDE).

Danas je IO SPOS-a ponovo razmatrao tu inicijativu, podstaknut pismom Novice Đorđevića, pčelara početnika iz Niške Banje. 

Naime, zbog sve većeg nedostatka pčelinje livadske paše, kao i zbog klimatskih promena i zbog većih oscilacija dnevno – noćnih temperatura, sve većeg podbacivanja bagremove pčelinje paše na našem prostoru, sve su ćešći bespašni periodi tokom leta a naročito tokom pripreme pčelinjeg društva za zimu. Ovaj problem ima većina pčelara – početnika i pčelara koji imaju stacionarne pčelinjake i nisu u mogućnosti da sele pčele na više paša. Posledice su nam jasne – slabljenje i gubitak velikog broja pčelinjih društava, a jedna vrlo važna posledica je i odustajanje od bavljenja pčelarstvom velikog broja početnika, što ne bismo smeli dozvoliti, zbog podmlađivanja pčelara, ali i zbog svih mladih ljudi i budućnosti zdravog života na našim prostorima. Posebna važnost ovog problema ogleda se u smanjenju konkurentnosti Srbije i ukupne pčelarske proizvodnje po kvalitetu i kvantitetu u nastupu na domaćem i stranom tržištu. 

Zato će IO SPOS-a ponovo pokrenuti inicijativu za pošumljavanjem medonosnim drvećem, u saradnji sa nadležnim stručnim organima države Srbije, koji bi odredili vrste drveća koje bi se zasađivalo, shodno kvalitetu zemljišta koje će se pošumljavati na određenim lokacijama. 

Predsednik SPOS-a sastaće se službeno sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom već sada u utorak, i preneće mu usmeno ovu inicijativu. 

 
MERE u Savezu pčelarskih organizacija Srbije: 

1. Pozivaju se sva društva i udruženja pčelara članice SPOS-a da najkasnije do 1. septembra 2018. godine dostave SPOS-u realnu i preciznu potrebu za pošumljavanjem konkretnih prostora medonosnim drvećem, koje treba izraziti u hektarima što približnije. Može se raditi o privatnim i državnim parcelama, što treba navesti, te ćemo konkretne predloge preneti nadležnom ministarstvu. 
2. Pozivaju se pčelari pojedinci da od jeseni počnu da samostalno sade najmanje 10 medonosnih stabala godišnje, bagrema ili nekog drugog medonosnog drveća (pitomi kesten, sofora, evodija, lipa, kelreuterija…). 

IO SPOS-a je svestan da se radi o dugoročnom projektu, kako za pokretanje, tako i za davanje rezultata, ali smo svi valjda svesni da moramo početi da svi zajedno radimo na obogaćivanju pčelinje paše, kako bi se broj naših problema smanjio u budućnosti, već kroz nekoliko godina, ako budemo masovno i obimno pristupili rešavanju, svako iz svog domena i u granicama svojih mogućnosti.