„Brexit može imati ozbiljne posledice po pčele i pčelarske naučnike“, upozorava direktor Međunarodne asocijacije za istraživanje u pčelarstvu (International Bee Research Association – IBRA) Norman L. Carreck u članku objavljenom u časopisu Bee World, (Tom 93, 2016, Izdanje 1). U ovom prilogu prenećemo najvažnije činjenice i zaključke.
Predstojeće povlačenje Velike Britanije iz Evropske Unije, koje se naziva Bregzitom (Brexit), može imati dramatične posledice kako za UK, tako i za EU. Bregzit, takođe, može imati negativan uticaj na istraživanja u oblasti pčelarstva u Velikoj Britaniji, kao i na saradnju britanskih naučnika sa stranim kolegama.
Velika Britanija danas zauzima veoma skromno mesto u svetskom pčelarstvu i u proizvodnji meda. Promenljiva klima stvara mnogo problema za britanske pčele, a komercijalno pčelarstvo čini neprofitabilnim. Udruženje britanskih pčelara (British Beekeepers Association) čini 25 hiljada hobi pčelara, a Udruženje pčelara farmera (Bee Farmers Association) 400 komercijalnih pčelara, koji poseduju ukupno 200 hiljada pčelinjih društava i proizvode 4 hiljade tona meda. Sva ova količina meda proda se na domaćem tržištu. Ipak, Velika Britanija vekovima daje značajan doprinos našem razumevanju pčela. Značajan dopinos u ovoj oblasti dali su: u XVII veku – Charles Butler, u XVIII veku – sveštenik John Thorley, u XIX veku – Charles Darvin, u XX veku – Brother Adam, dr Leslie Bailey, Brenda Ball, dr Colin Butler, dr Eva Crane, prof. John Free, dr Ronald Ribbands, dr John Stevenson i prof. Ingrid Williams. Ali, ovo nije konačna lista osoba koje imaju očigledne zasluge u ovoj oblasti.
Danas je veliki broj britanskih naučnika koji rade na izučavanju pčela, u zemlji i inostranstvu. Takođe, u Velikoj Britaniji ima mnogo naučnika iz drugih zemalja. To je prirodno, jer nauka je internacionalna. Dobar primer za to je IBRA, koja je „napravljena“ u Velikoj Britaniji, ali su u sastavu njenog upravnog tela (odbora), saveta i redakcija časopisa i drugih izdanja, državljani iz 10 zemalja, kako unutar tako i izvan EU. Među njima su britanski državljani koji žive i rade u Kanadi i Nemačkoj; danski državljanin koji živi u Velikoj Britaniji, a dva nemačka državljanina žive i rade u Švajcarskoj, itd.
Evropska Unija, uprkos slabostima, učinila je mnogo za razvoj produktivne međunarodne saradnje u oblasti nauke. Slobodno kretanje sredstava i ljudstva u EU doprinelo je koncentraciji sredstava i naučnika, u okviru zajedničkih projekata. EU daje značajna sredstva britanskim naučnicima da izučavaju pčele u okviru projekata: ALARM, BEEDOC, SMARTBEES, SUPER-B, COLOSS i nekoliko drugih projekata. Aktivan od 2008. godine, COLOSS projekat, koji je prvobitno ujedinio samo naučnike iz zemalja EU, danas zapošljava više od 780 naučnika iz 91 zemlje širom sveta. U radu na vodiču COLOSS -a (COLOSS BEEBOOK), objavljenom uz pomoć IBRA, učestvovalo je 234 autora iz 34 zemlje.
Velika Britanija je dugi niz godina bila direktni korisnik finansiranja nauke u EU. Prema rečima šefa Kraljevskog društva prof. V. Ramakrishnan, od 2007. do 2013. godine Velika Britanija je u okviru zajedničkih projekata sa EU uložila 5,4 milijarde evra u istraživanje i razvoj, a istovremeno dobila donaciju od Evropske unije za tu svrhu u vrednosti od 8,8 milijardi evra. Prema drugim procenama, do nedavno 64% istraživanja u Velikoj Britaniji su sprovedena uz učešće fondova EU; a grantovi EU za nauku čine 20% od sredstava koja se troše za tu svrhu, na univerzitetima Velike Britanije.
Međutim, ministar nauke D. Johnson je izrazio sumnju da će britanska vlada biti u stanju da nadoknadi pad izdataka za istraživanje, nakon izlaska zemlje iz EU.
Danas je teško predvideti kako će Bregzit uticati na istraživanja u britanskom pčelarstvu. Međutim, treba napomenuti da naučnici iz zemalja izvan Evropske Unije nemaju pravo glasa u pokretanju i implementaciji evropskih istraživačkih programa. Takva prava su samo za predstavnike zemalja EU. Trenutno, iz programa koji se zove „Evropski horizonti 2020“, britanski naučnici, uključujući i naučnike svetskog glasa, isključeni su iz učešća u ovom poslu.
Šire informacije:
Međunarodna asocijacija za istraživanje u pčelarstvu (IBRA) je neprofitna organizacija koja okuplja naučnike iz Velike Britanije i drugih zemalja, koji su uključeni u istraživanje medonosnih pčela i drugih insekata kao oprašivača, kao i opštih problema pčelarstva. Osnovana je 1949. godine. Sadašnji naziv, International Bee Research Association – IBRA, nosi od 1976. godine. Objavljuje tri naučna časopisa: Journal of Apicultural Research, Bee World i Journal of Api Product and Api Medical Science. Ranije su objavljivani časopisi: Buzz Extra i Apicultural Abstracts. Takođe, objavljuje knjige, pamflete i postere o različitim aspektima pčelarstva. Održava široke međunarodne kontakte. Aktivno učestvuje u radu na kongresima Apimondije.
Tim IBRA obuhvata 6 naučnika iz Velike Britanije, Nemačke, SAD, Švajcarske i Turske. Odbor poverenika se sastoji od 17 naučnika iz Argentine, Belgije, Velike Britanije, Nemačke, Grčke, Kanade, SAD i Švajcarske.
Izvor: http://phys.org/news/2016-11-brexit-bad-news-bees.html#jCp
Za sajt SPOS-a priredio:
Vlastimir Spasić
Šalje se...