SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

IZVEŠTAJ SA SABORA PREDSEDNIKA DRUŠTAVA I UDRUŽENJA ČLANICA SPOS-a



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 4.571

U Kragujevcu je, u hotelu Ženeva, u nedelju 27. septembra održan Sabor predsednika društava i udruženja članica SPOS-a, sa predstavnicima kabineta premijera Srbije i Ministarstva poljoprivrede.

Ispred kabineta premijera, sastanku je prisustvovao savetnik premijera Srbije, gospodin prof. dr Dragan Glamočić, a ispred Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, prisustvovao je gospodin Nenad Milojević, šef fitosanitarne inspekcije Srbije. Sastanku je prisustvovao i gospodin Miloš Milovanović, nekadašnji direktor Kongresnog biroa Vlade Republike Srbije, koji nam je u organizacionom smislu mnogo pomogao u dobijanju Simpozijuma Apimondije i projekta Reka meda.

Na Sabor su pozvani predsednici svih 220 opštinskih pčelarskih organizacija iz cele Srbije, kao i pokrajinskih i regionalnih organizacija, bez obzira na to da li imaju ili nemaju pravo na sopstvenog delegata u Skupštini SPOS-a. Želja nam je bila da se čuje svačiji glas, svačija ideja i da tako dođemo do opšteg konsenzusa po pitanju rešavanja problema koji su gorući. Jer, to je jedini način da ih uspešno rešimo, da se usaglasimo oko minimuma zajedničkih ciljeva, i da ih zatim svi zajedno jedinstveno promovišemo u javnosti na svakom mestu.

Na početku skupa podeljena su priznanja SPOS-a zaslužnim pojedincima i društvima pčelara, a zatim se prešlo na dnevni red.

22

 

Savetnik premijera Srbije za poljoprivredu, gospodin prof. dr Dragan Glamočić

23

 

Prva tačka dnevnog reda bila je posvećena problematici trovanja pčela pesticidima od strane nesavesnih poljoprivrednika, ali i zbog propisa koji su i ove godine omogućili setvu semena tretiranog neonikotinoidima. Detaljan materijal o događanjima sa trovanjem pčela tokom ove godine, objavljen je u poslednjim brojevima časopisa Pčelar.

Uvodno izlaganje dao je predsednik SPOS-a dr med. Rodoljub Živadinović, koje ovde u celosti prenosimo:

 

„Prva tačka dnevnog reda je posvećena problematici trovanja pčela u Srbiji. Ovo je ogroman problem koji godinama imamo, i koji iz godine u godinu postaje sve složeniji. Uz razumevanje države, pre nekoliko godina donet je moderan Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, u tom trenutku moderniji nego u Evropi. Danas je očigledno da lobistička industrija pesticida u celom svetu radi sve što može da zaštiti svoj interes. Sada na Kongresu Apimondije koji se završio pre nekoliko dana, poslali su čak svoje ljude da učestvuju i održe predavanja kojima objašnjavaju bezopasnost njihovih preparata po pčele. Naravno, u argumentovanoj diskusiji potučeni su do nogu, ali nama to malo znači, ako nismo u stanju da sprovedemo zakone koji važe u ovoj zemlji, a to nije lako. Za to je potreban opšti konsenzus i aktivnost na svim nivoima, od nas kao pojedinaca, preko udruženja pčelara, SPOS-a i državnih organa. U časopisu Pčelar obavešteni ste o ovogodišnjim problemima sa trovanjem pčela na više lokacija u Srbiji. Egzaktnih dokaza o uzroku trovanja nema, ali svi su svesni, pa i Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šta se zapravo dogodilo. Baš kao što je i nama jasno.

Obratili smo se za pomoć kabinetu premijera i njegovom savetniku za poljoprivredu gospodinu Glamočiću, i naišli smo na puno razumevanje. Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede je u dva održana sastanka u poslednjih mesec dana sa SPOS-om, pripremila spisak mogućih mera koje smo usaglasili u potpunosti i danas ću vam ih prezentovati, a zatim ću dati reč našem gostu, gospodinu Nenadu Milojeviću, iz Uprave za zaštitu bilja, koji će detaljnije pojasniti celu problematiku. Zatim ćete vi dobiti reč da predložite sve ono što smatrate operativno mogućim, kako bismo ovaj spisak unapredili ili učinili operativnijim i efikasnijim. Evo spiska dogovorenih aktivnosti koje počinju da se sprovode odmah:

  • Na tržištu više neće biti semena tretiranog spornim neonikotinoidima za setvu naredne godine. Ove godine je takvog semena bilo u vrednosti od 12 miliona evra, i ono je posejano u celosti. Iduće godine ga više neće biti. Ako neko bude samostalno protivzakonito tretirao seme, to će biti pojedinačni slučajevi, i treba ih definisati, prijaviti i sankcionisati strogo. Inspekcija će uputiti zahtev i Upravi carina da rigoroznije kontroliše pošiljke i spreči eventualni nelegalni uvoz neonikotinoida, o čemu je bilo reči ove godine.
  • Dogovorena je jednostavnija procedura prijave trovanja. U proteklom periodu, nadležna fitosanitarna inspekcija bila je prilično nedostupna pčelarima i sporo je reagovala zbog nedostatka inspektora. Od danas pa nadalje, procedura prijave trovanja svedena je na najjednostavniju moguću. Naime, pisana prijava svakako ostaje važeća, ali više nije jedina. Od danas će se priznavati kao zvanična i prijava mejlom šefu odseka (regionalne kancelarije) fitosanitarne inspekcije (u Srbiji postoje 4 odseka), koji će je zatim prosleđivati inspektorima na teren. Dolazak prijave od strane šefa svakako će podići nivo odgovornosti inspektora na terenu. Na primer, cela Vojvodina je jedan region i ima jednog šefa fitosanitarne inspekcije, i njemu će se prijavljivati štete. U časopisu Pčelar ćemo objaviti spisak svih regiona sa mejlovima i telefonima, kao i mobilnim telefonima svakog pojedinačnog inspektora, radi bolje komunikacije.
  • Saradnja pčelara i fitosanitarne inspekcije biće unapređena na još jedan način. Udruženja pčelara će unapred javljati u kojim potencijalno ugroženim područjima se najviše doseljavaju pčele, a rizik od trovanja je realan, pa će inspekcija preventivno delovati i taj teren staviti pod poseban nadzor.
  • U novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja koji uskoro ide u skupštinsku proceduru, biće pridodata odrednica da svi oni koji budu trovali pčele nezakonitim tretmanima bilja sredstvima otrovnim za pčele, mogu da računaju da će im poljoprivredno gazdinstvo biti stavljeno u pasivan status, te da će tako izgubiti pravo na apsolutno sve subvencije koje su ostvarivali u ranijem periodu. Ovo je veliki rezultat, i predstavlja pravu pretnju. Jer, zakonsko sankcionisanje uslovljeno je pravnim normama koje veoma komplikuju izricanje odgovarajućih visokih sudskih kazni. Uprava za zaštitu bilja razmatra zakonski način kako se i to sudsko sankcionisanje može unaprediti, ali sa ovim predlogom postiže se mnogo toga, jer je pretnja jako opasna i teška.
  • Uprava za zaštitu bilja će u narednom periodu tokom zime pre svega, organizovati veći broj predavanja za voćare i pčelare u savetodavnim stručnim službama širom Srbije na temu borbe protiv trovanja pčela i pravilnog tretmana bilja pesticidima koji neće ugroziti zdravlje pčela. Ovom prilikom pozivamo pčelare da već sada animiraju lokalne i regionalne televizije da snime ta predavanja i emituju ih da ih mogu svi pogledati.
  • Što se tiče takozvanog dnevnika prskanja, ili evidencije o tretmanima sredstvima za zaštitu bilja, koju po zakonu mora da vodi svaki poljoprivrednik koji obavlja tretmane, fitosanitarna inspekcija pooštriće kontrolu po tom pitanju. Ako znate da je neki nesavesni poljoprivrednici ne vode, prijavite ih inspekciji, jer nakon posete inspekcije drugačije će se ponašati. Ova evidencija umnogome olakšava borbu protiv nesavesnih.
  • Što se tiče sveopšte edukacije poljoprivrednika koji se bave biljnom proizvodnjom, to je posao koji je država odavno započela, pre više godina, ali da bi se završio, potrebni su milioni evra. Država pokušava da nađe sredstva za to kroz razne projekte, ali se ipak ne očekuje da taj posao u celosti bude završen bez pet godina. Treba obučiti najmanje 150.000 ljudi i podeliti im sertifikate, bez kojih ubuduće neće moći da kupuju niti primenjuju sredstva za zaštitu bilja, jer će sertifikat garantovati da to znaju da rade na pravilan način.
  • U toku je stvaranje uslova i da se pokrene postupak redovne provere kvaliteta prskalica za primenu sredstava za zaštitu bilja, gde će se proveravati njihova tehnička ispravnost, i tako sprečiti primena eventualno povećanih doza sredstava za zaštitu bilja.
  • Završen je još jedan veliki posao. Naime, Uprava za zaštitu bilja i Uprava za veterinu, usaglasile su tekst nove procedure za postupanje fitosanitarne i veterinarske isnpekcije prilikom prijave trovanja pčela. Ona će narednih dana biti javna i objavljena na sajtu Ministarstva i sajtu SPOS-a. Tako više neće biti nedoumica šta ko radi u slučajevima trovanja pčela, i neće biti preklapanja ingerencija ili bežanja od odgovornosti.
  • Dogovorena je i zajednička konferencija za štampu Uprave za zaštitu bilja i SPOS-a svake godine pred aktuelnu sezonu mogućih trovanja, da bi i na taj način dospeli do javnosti i što više ljudi upoznali sa problemom, ili ih podsetili da ne zaborave na pčele.

To je spisak deset mera koje su dogovorene i od kojih je većina već realizovana. Sada dajem reč gospodinu Nenadu Milojeviću, a nakon toga otvaram diskusiju, da bismo čuli i vaše predloge. Svaki dobar predlog biće uvažen i implementiran odmah ako je to moguće, ili ako nije moguće sada, postaće predmet novih razgovora sa nadležnim državnim organima. Izvolite!”

 

U diskusiju se uključio veliki broj diskutanata (slike svih diskutanata su objavljene u okviru ovog teksta), i iskristalisali su se sledeći predlozi:

  • Da IO SPOS-a oformi radno telo koje bi se bavilo samo problematikom trovanja pčela i pružalo stručnu pomoć oštećenim pčelarima (što je SPOS i tako planirao), ali koje bi sprovodilo i preventivne akcije šireg karaktera na promociji važnosti pčela, potrebi da sačuvamo pčele, kao i edukaciji poljoprivrednika i pčelara na zaštiti pčela;
  • Da se na ime oprašivanja povećaju subvencije sa 500 na 2000 dinara po košnici;
  • Da država plaća analize pčela u slučajevima trovanja;
  • Da se oštećenim pčelarima pomogne novčano iz budžeta, makar naredne godine, ili šećerom iz robnih rezervi;
  • Da država opet dozvoli prodaju pčelarima takozvanog „prljavog“ šećera koji je drastično jeftiniji, ali zapravo nije prljav, naprotiv;
  • Da se fitosanitarna inspekcija više bavi problemom prskanja voća antibioticima, da se oni na taj način ne bi mogli da nađu u medu.

Nadležni će predloge koji se njih tiču razmotriti i saopštiti nam u dogledno vreme rezultate.

Evo i spiska inspektora sa brojevima mobilnih telefona. Objavićemo uskoro i mejlove na koje se može uputiti zvanična prijava trovanja.

Inspektori-1 Inspektori-2

 

 

 

 

 

 

Druga tačka dnevnog reda bila je posvećena problematici plasmana meda u Srbiji nakon pokušaja neopravdanog obaranja cene meda. I ovde je uvodnu reč dao predsednik SPOS-a, te je takođe prenosimo u celosti:

 

“Ne bih gubio vreme na detaljno obrazlaganje uzroka problema, jer ste kompletan materijal o tome dobili u poslednjem broju časopisa Pčelar, samo ću ukratko zbog naših cenjenih gostiju pre svega, opisati šta nam se događalo i događa ovog leta. Kao što znate, proteklih godina uspeli smo da se izborimo da principijelno izjednačimo otkupnu cenu meda sa zemljama iz kojih EU inače kupuje med, pre svega zemljama okruženja, jer to ranije nije bio slučaj, pa su naši pčelari imali niže cene nego pčelari drugih zemalja. Podsetiću vas na 2008. godinu kada je prema statistici FAO (organizacije Ujedinjenih nacija za poljoprivredu) cena meda u svetu bila najveća u istoriji, a znamo po kakvim bednim cenama smo mi prodavali med na veliko. Uspeh je postignut stalnom promocijom srpskog meda na sajmovima hrane u inostranstvu, ali i promocijom kvaliteta srpskog meda na sve druge načine, u saradnji sa Hemijskim fakultetom i drugim institucijama. Sada ceo svet zna kakav mi med imamo, i nismo imali većih problema sa plasmanom proteklih par godina. Koliko smo opredeljeni da se borimo za kvalitet našeg meda, govori i podatak da smo na poslednjoj Skupštini SPOS-a zajedno doneli odluku da sufinansiramo akreditaciju laboratorije za med na Hemijskom fakultetu sa milion dinara iz budžeta SPOS-a, što je trebalo da bude posao države, ali smo mi tako pokazali da želimo da budemo partner državi, i praktično je prisilili da ubrza procese unapređenja kontrole kvaliteta meda i na srpskom tržištu, što nam je bolna rana, jer posebno od ove godine, konkurencija na tržištu više nije konkurencija. Ono što se na našem tržištu danas može naći od meda, često je skandaloznog kvaliteta, a sve češće nije ni videlo pčelu. Veterinarska inspekcija i dalje slabo radi po tom pitanju, i oni koji žele da prodaju med na našem tržištu, postali su diskriminisani zbog nerada veterinarske inspekcije, i zato smo zapravo i prinuđeni da se okrenemo izvozu, i kako mi to kažemo, sada nemačka deca jedu srpski med, a srpska deca sve češće jedu kukuruzni sirup. Ovde prisutni prof. Glamočić je pre godinu i po dana inicirao jednu sveobuhvatnu kontrolu kvaliteta meda, koja je dala odlične rezultate, ali je posle toga sve opet zastalo. Čak se krenulo sa izmenom Pravilnika o kvalitetu meda, ali je, po nama, neko to blokirao i hteo da stanje pogorša umesto da ga unapredi. Mi smo o tome obavestili kabinet premijera i gospodina Glamočića, i zahvaljujući njemu, za sada je ceo proces zaustavljen, na sreću, inače bismo danas bili u još većem problemu.

Laboratorija na Hemijskom fakultetu doprineće značajno borbi protiv falsifikata, jer ih mi jednostavno moramo ukloniti sa srpskog tržišta ako želimo da opstanemo kao pčelari, pa makar to donekle i povećalo cenu analize meda, ali je to dugoročno spas za srpsko pčelarstvo. Med koji ide u izvoz se i tako analizira modernim metodama, a za naše tržište ugovorom sa Hemijskim fakultetom, SPOS je za pčelare SPOS-a obezbedio trajni popust od 30% na cenu svih analiza.

Međutim, iako smo se okrenuli izvozu po realnim cenama, i do sada nismo imali većih problema, ove godine su neke firme za otkup meda pokušale veštački da snize otkupne cene meda. Naime, za bagremov med nuđena je cena od svega 4 evra, iako je realno cena na tržištu pala u odnosu na prvobitnu cenu od 4,7 evra, na nekih 4,50-4,55 evra, ali ne manje od toga. Čak se pčelarima za malo tamniji bagremov med nudilo i 3,6 evra. Ove skandalozne cene objavljene su u trenutku kada su svi pčelari izvrcali med i bili spremni da ga prodaju. Ta ponuda velikih količina bagremovog meda je iskorišćena, očigledno zato što se znalo da je prošla godina bila katastrofalna i da su pčelari finansijski iscrpljeni, te da će morati da pristanu i na niže cene. Bar neki od njih. Ovakva skrivena „ucena“ dovela je do katastrofalnih „rezultata“. Jer, med iz Srbije se u inostranstvu od strane tih firmi sada nudi po nižim cenama nego iz drugih zemalja, pa inostrani kupci ostalih naših firmi zovu i pišu dopise, govoreći kako pada cena srpskog meda, te da ostale naše firme moraju da koriguju svoje cene. Neke naše firme su i stale sa otkupom, jer je ovo stanje neizdržljivo i neprirodno. Svima njima se zahvaljujem, jer oni zajedno sa nama sada čuvaju cenu našeg meda.

Naravno, da smo bili jedinstveni do svega ovoga ne bi moglo da dođe. Naime, SPOS redovno kroz časopis Pčelar i preko sajta SPOS-a objavljuje realne otkupne cene meda trenutno na tržištu. Svi pčelari ih tako znaju, ne može niko da kaže da ih ne zna. A kada dođe do problema u otkupu, i ovakvih uslovnih „ucena“, svi pojurimo da prodamo med, povodeći se brzim gotovinskim plaćanjem, i tako možemo trajno da upropastimo sve ono što smo postigli. SPOS je sasvim svestan da nas je prošla godina finansijski iscrpla, i da treba „preživeti“, te da je brza gotovina neophodna za „preživljavanje“, ali ne možemo da razumemo da se po nižim cenama od realnih mora prodati sav izvrcani med. Treba eventualno prodati samo neophodnu količinu, a sa ostatkom čekati realnu cenu, kada je već znate. Mnogo smo uradili, ovo više nije 2008. godina, pa da ne znamo koja je cena realna. Sada znamo, i o tome vas redovno obaveštavamo. Jer, realno, čim je ponuda velika, cena bilo kog proizvoda pada. Mi to možemo smatrati ucenom, ali to su tržišni uslovi poslovanja koji su zakonski legitimni, iako nekorektni. Međutim, mi pristajemo na njih! U tome je problem. Da nismo hteli da prodajemo med po nerealno niskim cenama, sve bi bilo isto kao i da niska cena nije ponuđena.

Dugo sam sa najbližim saradnicima razmišljao i tražio rešenje problema. Uradili smo takozvanu SNjOT analizu i utvrdili naše slabosti, koje su sledeće: velika ponuda meda u kratkom vremenskom periodu, pojedinačan nastup na tržištu, nerazumevanje tržišnih uslova i pravila igre, kratkoročno razmišljanje bez planiranja budućnosti, površan pristup sopstvenoj pčelarskoj organizaciji i nerazumevanje važnosti zajedničkog i istovremenog delovanja u svakom pogledu. Na osnovu toga osmislili smo snažnu strategiju za borbu protiv ovakvih pojava na tržištu, ali ona može da uspe samo ako svi naši pčelari budu jedinstveni. Strategiju je usvojio Izvršni odbor SPOS-a i danas ovde izlazimo pred vas sa njom, da čujemo eventualne sugestije, primedbe i dopune, da je usavršimo svi zajedno, i da odmah krenemo sa primenom. Ali, nakon ovog sastanka, zadatak svih nas je da na terenu objasnimo pčelarima da je ovo jedini način borbe koji nam može pomoći, a da nam može pomoći samo ako 90% pčelara počne da med tržištu nudi na navedeni način. Mi ne možemo da kažemo da očekujemo odmah tako veliki odaziv, ali vremenom će oni koji se ne uključe, videti korist onih koji su se uključili, i pridružiće im se. Ipak, treba ukazati još jednom da se pun uspeh može postići već naredne godine posle bagremove paše, kada svi jedinstveno ponudimo med tržištu zajedno. Evo o čemu se radi.

Pošto je naša osnovna slabost velika ponuda meda u jednom kratkom vremenskom periodu od mesec dana ili čak i manje, nesavesnim otkupljivačima se uvek otvara mogućnost da ponove ono što su uradili ove godine. Da bismo to sprečili, moramo najpre objasniti pčelarima da u tih mesec dana nakon neke od naših intenzivnih paša kakve su bagremova i suncokretova, prijave med otkupljivačima u minimalnim količinama, onoliko koliko baš moraju da bi pokrili osnovne troškove i svoje osnovne potrebe. Sav preostali med nudićemo zajedno, i kada med iz prvog kruga otkupa bude otkupljen i više ga ne bude bilo, otkupljivači će biti prinuđeni da nam pošalju korektne ponude cena za ostatak meda. Na sreću, med nije voće, i može se dugo čuvati bez posebnih troškova. Po prikupljanju ponuda, med će biti prodat onima koji ponude najveću cenu i najbolje uslove otkupa. SPOS će ovih dana dopuniti svoju elektronsku bazu članstva prilagodivši je vođenju zbirne evidencije o ponudi meda, i vi ćete svoje ponude meda prijavljivati. Med će biti zbirno nuđen po udruženjima, pa će otkupljivači uvek znati u kom udruženju koliko meda ima za otkup, i na osnovu toga će moći da daju maksimalno dobru cenu shodno (smanjenim) troškovima koje imaju. Ako vi nađete bolju ponudu, ili uspete da med po dobrim uslovima prodate i ranije, moraćete SPOS-u samo to da prijavite, da bismo uklonili vašu ponudu sa berze. Postojeća berza meda ostaje aktivna za one koji žele još više, pa su spremni da čekaju i godinu i više dana do postizanja mogućih još boljih cena. U principu, strategija je krajnje jednostavna, ali smanjuje manevarski prostor nesavesnim otkupljivačima, koji ne žele da budu partneri sa pčelarima, već žele da se „poigravaju“ sa njima. Mi ne kažemo da je to „poigravanje“ nelegalno, jer nije, ali je itekako prema nama pčelarima nekorektno. Jednostavno nećemo prihvatiti da otkupljivač meda zaradi više od proizvođača meda po kilogramu.

Takođe, svi zajedno moramo da shvatimo da smo se našli u nezavidnoj situaciji. Reputacija srpskog meda je trajno ugrožena, i zato moramo hitno da delujemo. Da ovu, ili nakon današnje diskusije, neku drugu unapređenu strategiju počnemo odmah da primenjujemo, i da do početka naredne sezone rešimo ovaj problem. Ili ćemo se svrstati opet u zemlje iz kojih se može kupiti jeftiniji med. Zato stavimo prst na čelo, raširimo se po terenu, objasnimo sve ovo pčelarima, neka se ne igraju svojom budućnošću. Nećemo uspeti samo ako sami tako rešimo.

Jer, mi moramo da shvatimo kolika nam je snaga. Ona uopšte nije mala. Imamo 9300 članova, u 220 opštinskih pčelarskih organizacija. Organizovani smo bolje nego neke političke partije. Imamo razvijenu organizacionu strukturu i po dubini i po širini. Te resurse moramo da iskoristimo. Ja sam svestan da ljudi većinom idu linijom manjeg otpora i da kažu da su oni samo jedinka, i da od njih ništa ne zavisi. Takav način razmišljanja uništio je srpsku poljoprivredu i srpske zadruge u prošlosti. Dođe u selo nakupac, ponudi dinar više za neki poljoprivredni proizvod, i svi prodaju njemu, a njihova sopstvena zadruga propadne. Iduće godine dođe taj isti nakupac, i spusti cenu na ivicu rentabilnosti. A sve zbog obične ljudske gluposti i pohlepe, jer se ne razmišlja dugoročno. SPOS uveliko radi na tome da izgradi sopstveni pogon za otkup meda, već smo konkurisali za jedan projekat vrednosti 250.000 evra, nismo sigurni da ćemo imati sreće kao kod projekta Reka meda da dobijemo prvi projekat za koji konkurišemo, ali se nadamo da možda i hoćemo. To se ne može ostvariti tako brzo, to je višegodišnji proces, ali smo krenuli i ostvarićemo i taj cilj, kao što smo kupili poslovni prostor, ili kao što smo došli do sopstvene tegle za med. Sve je moguće kada dovoljno jako nešto želite i vredno radite na ostvarenju cilja. Ali, dok se to ne desi, moramo raditi na našem zajedničkom tržišnom nastupu, i ja sam uveren da je ovo samo prvi korak. Vremenom ćemo sistem dalje unapređivati, u saradnji sa korektnim otkupljivačima koji uglavnom već imaju potpisan ugovor sa SPOS-om.

Moram pre kraja svog izlaganja samo još nekoliko rečenica da vam kažem. Da moramo da shvatimo da sve zavisi isključivo od pojedinca. Od svakoga od nas u ovoj sali, od svakog vašeg člana u vašim udruženjima. Ubijte malodušnost u sebi ako je neki od vas još uvek imaju, pomozite vašim članovima da je i oni ubiju. Kažu da postoji svega 8 razloga za odsustvo želje za borbom kod čoveka, tj. zašto ljudi smatraju da su nemoćni da bilo šta sami promene. U ovom slučaju zaboravljaju najpre da nisu sami, ima nas 9300! Ali, spomenuo bih i tih 8 faktora, da nas malo ohrabrim i pomognem nam da stavimo prst na čelo i što duže ga zadržimo na čelu, jer izborićemo se za sve naše ciljeve, samo ako jedinstveno budemo nastupali, počev od svakog pojedinca pa naviše, preko udruženja, regionalnih i pokrajinskih organizacija i SPOS-a:

  • Izgovor: NEMAM VREMENA. A čega imaš ako vremena nemaš? Ko nema vremena taj nema život, znači da je rob. Uložimo to malo vremena koliko je potrebno da zajedno ponudimo med tržištu na jedan maksimalno transparentan način.
  • Izgovor: NEMAM NOVCA. Da li su Apostoli rekli kada im je Bog tražio da idu i šire Njegovu reč – a ko plaća troškove puta? Išli su pešice. U našem slučaju, novac nije potreban, hvala Bogu, samo dobra volja i razumevanje problematike.
  • Izgovor: MENE SE TO NE TIČE. Slažem se apsolutno. Ako nisi pčelar, ne interesuje te budućnost pčelarstva, ne planiraš da imaš porodicu i da je hraniš… onda te se zaista ovo ne tiče i izvini što te opterećujemo.
  • Izgovor: DALEK JE TO PUT. Kao što bi za ljubavlju žene išao, kao što bi za spas svoga deteta išao, kao što bi za svoje roditelje išao…. tako pođi i na ovaj put, jer je ovo put za spas pčelarstva. Jer, ne stiže se samo kad se na put i ne krene. Svaki put počinjemo prvim korakom. Put jeste dug, ali je i život dugačak pa od njega ne odustaješ.
  • Izgovor: IONAKO JE SVE VEĆ ODLUČENO. Zamislite Lazara pred bitku sa Turcima kako saziva svoje časne i hrabre vitezove i kaže – Braćo moja, časni vitezovi, namera mi beše da zajedno ujutru krenemo na Turke i da ih hrabro porazimo. No…. kad videh koliko ih je i kako su naoružani shvatio sam jednu stvar… ionako je sve već odlučeno…. Zato sedite, jedite i pijte, od sutra smo robovi….. Ništa nije odlučeno dok mi zajedno tako ne odlučimo. Ako sedimo u kući biće kako zlo želi, a time što smo danas došli ovde, pokazujemo zlu da baš i ne može tako.
  • Izgovor: ONI SU JAČI. Nisu. To vas je neko slagao. Dođite da vidite i osetite strah od nas jedinstvenih, koji im prožima svaki delić tela i duše. Zar mislite da se ovako krvnički bore protiv nas zato što ne radimo pravu stvar? Ja sam to najbolje osetio kad sam bio pod zaštitom policije zbog pretnji 2010. godine. Ove godine polili su mi kola korozivnim sredstvom. To je cena borbe za sve nas. Ako smatrate da tu cenu ne trebamo da platimo svi zajedno, hajde da se danas dogovorimo i ugasimo SPOS. Šta će nam? Tvrdim vam da nisu jači, samo treba zajednički da nastupamo i ne mogu nam baš ništa.
  • Izgovor: JA IMAM POSAO I PORODICU. Pa baš zato! Ako ćeš izgubiti posao jer učestvuješ u ovom ratu za našu zajedničku budućnost, onda ga izgubi i ne dozvoli da budeš rob. Ako li te danas ucenjuju poslom sutra će te ucenjivati čašću, lopovlukom ili nečim sličnim prljavim… Ako imaš porodicu i decu, ne prodaj njihovu sutrašnjicu. Niti prodaj veru za večeru, što neke kolege rade! Ne misli od danas do sutra. Misli dugoročno i danas stvaraj svoju budućnost.
  • Izgovor: MENE JE STRAH. Iskreno, i mene je strah, krv mi se ledi u žilama… ali od pomisli da neću dostojno odgovoriti na ove provokacije nezasitih, koji smatraju da samo oni treba da žive i zarade, a svi mi da pomremo. Strah bacite preko ograde. Dođite da učestvujete u pobedi kojom ćete se ponositi i koju ćete prepričavati svojim unucima. Da smo uradili pravu stvar za pčelarstvo i svojim porodicama stvorili sigurnu budućnost.

Eto toliko od mene. Sada otvaram diskusiju. Molim vas da ne prepričavamo ono što već znamo, već samo da iznosimo konkretne predloge kako unaprediti naš zajednički nastup, i zaustaviti ovaj pritisak koji trpimo od nesavesnih otkupljivača.”

 

Tokom predstojeće diskusije, iskristalisao se samo jedan dodatni predlog, a to je da SPOS zatraži od države novac za sopstveni pogon za otkup meda.

Svi ostali predlozi IO SPOS-a su aklamacijom usvojeni.

 

Naredna tačka dnevnog reda bila je prezentacija projekta BEE WEB. Radi se o projektu koji bi trebao da kao proizvod izrodi dobar digitalni pašni katastar, gde bi pčelari putem kompjutera birali lokaciju paše i dobijali podatke o paši. To je veoma ambiciozan i kompleksan projekat, na kome će se tek raditi u saradnji sa SPOS-om, sa idejom da se dođe do kvalitetnog predloga koji bi bio adekvatan da se predloži državi da ga inkorporira u zakonodavstvo. Čuli smo ideju programera, sada preostaje da se IO SPOS-a angažuje i pomogne im da svoj posao urade što je bolje moguće.

 

Pod tačkom razno, takođe je dato par predloga: da se dopuni Uredba o pomoći poplavljenim stočarima, izjednačavanjem pčelara sa ostalim granama stočarstva; i da se reguliše registracija pčelarskih vozila na adekvatan način. Za oba ova predloga nam je pomoć obećao gospodin prof. dr Dragan Glamočić, i narednih dana krećemo u dublje razgovore sa nadležnima. Što se tiče pomenute Uredbe, na njoj se već radi (OVDE), a za vozila ćemo narednih dana imati direktan kontakt sa ministrom MUP-a.

 

 Slede fotografije sa skupa:

1 3 4 5 6 7 8 9 91 92 93 94 95

 

2

Gospodin prof dr. Dragan Glamočić, savetnik premijera Srbije za poljoprivredu

 

21

Gospodin Nenad Milojević, šef fitosanitarne inspekcije Srbije

 

 

 

DSC_5354 DSC_5369 DSC_5375 DSC_5378 DSC_5384 DSC_5392 DSC_5395 DSC_5399 DSC_5402 DSC_5405 DSC_5407

DSC_5420 DSC_5424 DSC_5427 DSC_5433 DSC_5441 DSC_5444 DSC_5451 DSC_5454 DSC_5456

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien