Predsednik SPOS-a sastao se danas po drugi put sa direktorom Instituta BIOSENS iz Novog Sada prof. dr Vladimirom Crnojevićem. Razgovarano je o mogućoj državnoj pomoći preko Instituta BIOSENS za formiranje katastra pčelinjih paša, koji bi bio besplatan za pčelare.
Izveštaj sa prethodnog sastanka pročitajte OVDE.
Na ovom sastanku, u prisustvu njegovih saradnika, dogovoren je prvi operativni rad na izradi Android aplikacije za mobilne telefone APISENS, koja bi trebala da bude završena do kraja naredne nedelje, ako sve bude išlo po planu.
Svrha aplikacije je za sada isključivo mapiranje srpskih šuma (bagremovih, lipovih, četinarskih, bukovih, hrastovih… i mešovitih), kako bi se naredne godine katastar pčelinjih paša, nadamo se, stavio u probni rad.
Da podsetimo, sistem koji je BIOSENS osmislio i implementirao u srpsku poljoprivredu predstavlja apsolutni svetski hit i tehnologiju koju ne poseduje nijedna druga zemlja na svetu. Kompjuterski sistem sa veštačkom inteligencijom, nakon prikupljanja brojnih informacija sa terena, fotografija sa satelita u širem opsegu nego što ljudsko oko može da vidi, sistema vremenske prognoze i drugih podataka, sve te podatke obrađuje, povezuje, i na kraju recimo apsolutno prepoznaje na kojim su parcelama zasađene koje biljne kulture, i u kojoj su fazi razvoja.
Kada aplikacija za mapiranje bude uskoro gotova, pčelari će imati samo jedan zadatak, da odu u bagremove, lipove i druge šume (druge su potrebne da bi se prepoznale njihove specifične osobine i napravila razlika između bagremovih i lipovih šuma koje su nam najbitnije, te da sistem sutra bez greške nalazi upravo bagremove i lipove šume, te pomogne pčelarima da odrede lokaciju svog budućeg pčelinjaka tako da produktivni let pčela bude što efikasniji i da pokriva što veću površinu, o tome je bilo više reči u izveštaju sa prethodnog sastanka).
Kada odu u šumu, iz padajućeg menija će samo izabrati vrstu šume u kojoj se nalaze, i da li je drveće u cvetu (u slučaju bagremovih i lipovih šuma) ili nije. Nakon toga napraviće fotografiju jednog stabla, i to je apsolutno sve! Sistem radi bez veze sa internetom! Kada dođete u wifi područje bezičnog interneta, sistem sam šalje fotografiju u centar Biosensa, i kompjuteri počnu da upoređuju satelitske snimke i utvrđuju specifičnosti konkretne šume. Kada veliki broj takvih fotografija stigne, sistem će u potpunosti ovladati prepoznavanjem šumskih površina pod određenim drvnim vrstama, te ćemo tačno znati gde se nalaze bagremove šume, čak i tamo gde nam fizički nisu dostupne po dubini. To je osnovni preduslov da naredne godine bude pokrenut probni rad katastra pčelinjih paša, ako sve bude išlo po planu.
Pre nego krenemo da zajedno formiramo potrebne podatke za ovaj sistem na jedan ovako jednostavan način, moraćemo da se registrujemo u sistemu, na jednostavan način, Unosiće se naši osnovni podaci i obavezni mejl. Zatim ćemo na mejl dobiti link na koji jednostavno samo treba kliknuti, i registracija je završena. Nakon toga, kad idete u neku šumu, samo napravite po jednu fotografiju. I to je sve.
Zahvaljujemo se profesoru Crnojeviću na predusretljivosti i spremnosti da se uključi u rešavanje velikog problema nepostojanja pašnog katastra u Srbiji, a posebno nam je drago što smo u njemu prepoznali izuzetnog čoveka koji je dušu i srce ugradio u ovaj sistem. On je čovek prepun ideja i dobrih namera. Drago nam je što takav čovek postoji i što se nalazi na ovako značajnoj funkciji na kojoj doprinosi razvoju nečega što nema niko na svetu i što će se lagano, sigurni smo u to, proširiti na celu planetu. Nadamo se da ćemo mi pčelari bar malo doprineti ovom prodoru tehnologije i u svet pčelarstva, kako Srbije, tako verovatno i celog sveta.
Pozivamo pčelare da nastave da svoje ideje za unapređenje pašnog katastra prosleđuju nadleznoj komisiji SPOS-a (OVDE). Iako je rok za slanje predloga istekao petnaestog februara, SPOS će i dalje primati sve dobre predloge!
Šalje se...