Po prvi put je naučnicima na Univerzitetu u Štutgartu pošlo za rukom da razviju potencijalno sredstvo koje treba pčelinja društva u košnicama da konačno oslobodi varoe jednostavnim dodavanjem u prihranu. Varoa je u celom svetu poznata kao jedan od najopasnijih neprijatelja pčela koji u roku od jedne do maksimalno tri godine može da uništi celo pčelinje društvo. Do sada su pčelari za uništavanje varoe koristili agresivna hemijska sredstva (organske kiseline) ili sredstva za borbu protiv varoe koja su izazivala rezistenciju kod varoe odnosno sredstva koja su ostavljala rezidue u pčelinjim proizvodima. Kod nove obećavajuće supstance radi se o lako dostupnom litijum hloridu. Posle više od 25 godina istraživanja i eksperimentisanja ovo je prvi put da je u globalnoj borbi protiv parazita varoe na raspolaganju novo aktivno sredstvo, koje ima potpuno drugačiji efekat od prethodnih. Već se vode razgovori sa pojedinim kompanijama u culju proizvodnje i dobijanja odobrenja za njegovu primenu.
Njihovi prvi rezultati objavljeni su u današnjem online izdanju časopisa „Scientific Report“, www.nature.com/articles/s41598-017-19137-5.
Ovo je jedno veoma jeftino aktivno sredstvo protiv varoe, koje na osnovu do sada poznatih podataka istraživanja ne prouzrokuje nikakve neželjene efekte kod pčela, pčelara ili potrošača, a lako je za primenu. Osim toga, u prirodi ga ima u izobilju. Sve ovo obećavaju rezultati istraživačkog projekta.
Sa litijum hloridom, istraživački tim je pronašao aktivni sastojak za lek koji je lako proizvesti i primenjivati. Čak i o ostacima u medu, do sada nema znakova.
Dr Peter Rosenkranz, vođa projekta, objašnjava prednosti novog sredstva: „Litijumhlorid se može dodavati pčelama u sirup za prihranu. Pri našim istraživanjima su čak i veoma male količine soli (litijumhlorida) bile dovoljne da u roku od samo nekoliko dana ubiju sve varoe koje su se nalazile na pčelama – bez bilo kakvog neželjenog efekta ili posledica po pčele.“
Takođe i dostupnost govori o aktivnoj supstanci: Globalne rezerve lakog metala – litijuma procenjuju se na preko 40 miliona tona u vidu soli litijum hlorida, nalazi se u slanim jezerima i mineralnim izvorima, a u nekim slučajevima i u neverovatno visokoj koncentraciji. Lako rastvorljiva so u vodi koristi se za isušivanje i odleđivanje.
U humanoj medicini, korišćena je od sredine 20. veka kao antidepresiv.
Međutim, pre nego što se sredstvo može početi prodavati kao lek za pčele, potrebna su dodatna ispitivanja za određivanje najbolje doze i eliminisanje neželjenih efekata za pčele i korisnike, kao i rizika od ostataka u medu ili vosku.
Slučajno otkriće
Zapravo, tim Dr Rosenkranz-a je uradio mnogo složeniji pristup:
„Zajedno sa biotehnološkim start-upom SiTOOLs Biotehom (Biotechnologie-Startup SiTOOLs Biotech), pokušali smo da koristimo RNA metod interferencije, ili RNA-i metod, da selektivno isključimo određene gene varoe. Ovaj metod je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 2006. godine i od tada se koristi u celom svetu za borbu protiv bolesti. „
Fragmenti RNK (RNA) se daju pčelama kroz sirup, a zatim ih varoe uzimaju tokom sisanja krvi pčele. U varoi potom fragmenti genskog lanca ciljano gase životno važne gene parazita. „Za pčele, ovi fragmenti RNK su bezopasni, jer oni stupaju u interakciju isključivo sa varoaspecifičnim genom parazita. Međutim, u probavnom traktu varoe, centralni metabolički procesi su poremećeni, a parazit je na kraju ubijen“.
Takav rad i pristup pokazuje uspeh, ali onda su naučnici primetili nešto čudno: „U kontrolnim eksperimentima mogli smo ubiti varoe nespecifičnim fragmentima RNK, koji ni kod varoe ni kod pčele nisu mogli naći zadati genetski cilj. Nešto u našoj genskoj mešavini nije pogađalo varou, ali nije nanosilo štetu ni pčelama“.
Bilo je potrebno skoro dve godine da se litijum hlorid pronađe kao tajno čudotvorno oružje protiv parazita.
Istraživači su koristili hemikaliju kao pomoć u izolaciji fragmenata RNK, koji se koriste za isključivanje uticaja na gene u pčelinjem telu.
Bitno otkriće, jer bi RNA metoda dobro funkcionisala, ali bi bila skupa, preskupa. „Litijum hlorid je, s druge strane, lak za proizvodnju, relativno jeftin za skladištenje“.
Rezultati rada su razvijeni u kontekstu projekta (BeePak), kompanije (SiTOOLs) i Univerziteta u Hoenhajmu na inicijativu dr. Med. Stefan Hanus-a (Dr. Stefan Hannus ) iz (SiTOOLs)a.
Rezultat je bio otkrivanje litijuma kao varoacidnog agensa u eksperimentima koje su zajednički izvodili stručnjaci molekularne biologije i naučnici iz pčelarskog instituta.
Projekat je finansirala Bavarska istraživačka fondacija sa grantom od 303.800 evra u periodu od dve godine.
Fondacija promoviše tj. podržava obećavajuće ključne tehnologije primenjlive u bliskoj budućnosti. Centralni zahtev fondacije, (fokus) je na bliskoj saradnji industrije i nauke i pratećeg prenosa znanja primenljivog u praksi.
Priredio: Aleksandar Bikar
Izvor: https://www.uni-hohenheim.de/pressemitteilung?tx_ttnews%5Btt_news%5D=38676&cHash=6eec546b4790d34639e64eb7e1ce0463
Ceo tekst naučnog rada: https://www.nature.com/articles/s41598-017-19137-5.pdf