U Beogradu je 1. februara 2019. godine u organizaciji NALED-a na XI godišnjoj konferenciji o ekonomskim reformama predstavljena XI Siva knjiga propisa. Siva knjiga XI sadrži 31 novu preporuku za smanjenje opterećenja privrede, a svoje mesto u njoj našlo je i pčelarstvo.
Kao što je poznato Siva knjiga sadrži sto najznačajnijih preporuka privrede, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva za otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji i predstavlja jedan od ključnih dokumenata kojim se rukovode državne institucije u planiranju i sprovođenju regulatornih reformi.
Konferenciji je prisustvovala predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, kao i potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, šef Delegacije EU u Srbiji Nj.E. Sem Fabrici i šef Misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf.
Predsednica vlade Ana Brnabić istakla je da je cilj da se što više pojedinaca i organizacija uključi u formulisanje i realizaciju reformi. Navela je tri primera reformi u prošloj godini u kojima je NALED odigrao ključnu ulogu, a to su uvođenje sistema za prijavu sezonskih radnika, razvoj eŠaltera i primena mere poreskih podsticaja za početnike u poslovanju.
Što se tiče pčelarstva u Sivoj knjizi predstavljeni su sledeći problemi pčelarstva:
,, Naknada za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju po pčelinjoj zajednici povećana je u decembru 2013. godine sa 11 na 64 dinara, što znači da je ovaj trošak povećan za 581%. Ovo Uverenje traje samo 3 meseca i praktično se mora pribavljati ili obnavljati četiri puta godišnje. Sobzirom na broj košnica, izdatak pčelara po ovom osnovu je drastično povećan, a to utiče na povećanje cene meda i čini naše pčelare nedovoljno konkurentnim na evropskom tržištu. Napominjemo da izdavanje navedenog uverenja ne podrazumeva bitnije angažovanje, niti troškove na strani veterinara koji izdaju uverenje, jer su veterinaru sve radnje koje su uslov
za izdavanje tog uverenja već plaćene, a radi se samo o taksi (naknadi) za izdavanje uverenja na kome se konstatuju ranije izvršene provere. Dodatno, naknada za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja u unutrašnjem prometu, naplaćuje se u odgovarajućem procentu vrednosti životinje, a za pčelinje zajednice iznosi 25 dinara. Problem je što se ova naknada plaća prilikom svake selidbe, a pošto pčelari prosečno imaju 2-3 selidbe godišnje (plaća se u oba pravca) proizlazi da oni po tom osnovu po košnici godišnje moraju izdvojiti od 100 do 150 dinara. Kad se to spoji sa 64 dinara koliko se plaća naknada po košnici, ispada da su troškovi papirologije od 164 do 214 dinara po košnici godišnje, što je veliki deo državnog
podsticaja koji se dobija (po košnici za pčele). Država na taj način sa oko 30% od iznosa podsticaja – subvencioniše veterinare koji ove papire izdaju, a ne pčelarsku proizvodnju. Time se smanjuje devizni priliv državi Srbiji, jer bi pčelarstvo
bez ovih nepotrebnih nameta, tj. njihovim smanjenjem na pristojan nivo, moglo mnogo brže da se razvija.“
Nadležnom Ministarstvu predočeno je u Sivoj knjizi i rešenje problema: ,,Izmeniti Uredbu o visini naknade za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju životinja tako što će se u članu 2. stav 1. tačka 17) reči: „64,00 dinara” zameniti rečima „ne naplaćuje se”. Smanjiti naknadu za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja za pčele i uvesti fiksnu naknadu od 100 dinara po jednoj selidbi, bez obzira na broj košnica, za dobijanje pomenutog Uverenja o zdravstvenom stanju životinja.“
Sivu knjigu XI možete preuzeti OVDE, a pčelarstvo se nalazi na 67. strani.
Nadamo se da će nadležni izaći u susret pčelarima i delati po ovom pitanju, te korigovati izvore prava koji regulišu ovu materiju.
SPOS se zahvaljuje NALED-u na dosadašnjoj pomoći i podršci i razumevanju za probleme pčelarstva.
Koordinator stručne službe SPOS-a
Radivoje Ranković