SPOS je dobio odgovor na napis u Pčelaru i na sajtu SPOS-a, te ga ovom prilikom objavljujemo shodno Zakonu, a SPOS će svoj komentar dati u dogledno vreme, pošto Zakon zabranjuje istovremeno davanje odgovora.
Odgovor je objavljen i u časopisu Pčelar za mart.
ODGOVOR NA NAPIS U PČELARU I NA SAJTU SPOS-a
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije dr med. Rodoljub Živadinović bezrazložno je napao predsednika Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine mr Stojana Anđelkovića i SPOV povodom njegove izjave na priredbi kikindskih pčelara, koja je održana 11.10.2014.
Za razliku od SPOS-a gde se predsednik Živadinović rukovodi izrekom Luja XIV, l` etat c` est moi (država to sam ja), predsednik SPOV-a je samo prvi među jednakim članovima Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.
Mr Anđelković je govorio na pomenutom skupu i istakao: „Jedva smo dobili subvenciju, a jedna organizacija pčelara već traži da se ukine“.
Na večeri smo saznali da je na sajtu SPOS-a Rodoljub Živadinović već postavio vest da je predsednik SPOV-a mr Stojan Anđelković u Kikindi izjavio da će pčelarima biti ukinuta subvencija.
Na Forumu je počela diskusija u koju se uključio pčelar Ripnja gospodin Đorđević, napisavši da predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović nije objektivno obavešten o Anđelkovićevoj izjavi u Kikindi, ali je poruka ubrzo izbrisana sa Foruma.
– Kava je to demokratija, ako na Forumu može da se objavi optužba, a ne može i moj demanti – rekao je Đorđević na večeri u Kikindi.
Zaključak je jasan: važan je cilj, a sva sredstva su dozvoljena, pa i uvažavanje neistine doušnika kao istine!
Da budemo još konkretniji: skutonoša je dojavio laž Živadinoviću, a on spreman kao zapeta puška na sajtu SPOS-a postavio klevetnički tekst o mr Stojanu Anđelkoviću i Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine.
Potonja događanja su još jednom potvrdila istinitost narodne izreke „U lažima su kratke noge.“
Tekst u “Pčelaru” je dokaz više o zloj nameri Rodoljuba Živadinovića da bezočnu neistinu promoviše u istinu i to sve zalije krokodilskim suzama nad sudbinom simbolične subvencije pčelarima Srbije.
Nije istina da je rekao, da pčelari iz Vojvodine nemaju pravo na podsticaje, već da kada konkurišu moraju imati potvrdu Sekretarijata poljoprivrede Vlade Vojvodine o dobijanju podsticaja u Vojvodini. Ovo je navedeno zbog toga što je Sekretarijat na svom sajtu postavio informaciju da svi koji konkurišu kod Ministarstva moraju da imaju potvrdu o korišćenju podsticaja u Vojvodini.
O obeležavanju košnica SPOV je doneo odluku još 2007. godine. Te godine u Upravi za veterinu ili Ministarstvu poljoprivrede, napisan je predlog PRAVILNIKA O EVIDENCIJI I OBELEŽAVANJU PČELINJIH ZAJEDNICA, ali sa dosta grešaka u pojmovima. SPOV je smatrao da treba da se zauzme stav o ovom pitanju i oformio je komisiju koja je uradila Pravilnik, koji je dostavljen SPOS-u, Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije, Sekretarijatu poljoprivrede Vlade Vojvodine i Upravi za veterinu. Ovo može da potvrdi predsednik Skupštine SPOS-a Đorđe Mrkić, jer je bio član te komisije. Tada je od strane SPOS-a obećano da će svi pčelari moći besplatno da registruju pčelinjak, pod uslovom da je član SPOS-a. I tada je bilo najviše članova SPOS-a. Sada kada svaki pčelar plaća svoju registraciju, može se konstatovati da je pčelara u Srbiji duplo više nego članova SPOS-a
U međuvremenu, od 2007-2008 godine, SPOV je u nekoliko navrata tražio od Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine da iznađe mogućnosti da regresira ili subvencioniše pčelarstvo. Sekretaru smo dostavili predlog regresiranja i subvencija pčelarstva u Vojvodini. Tadašnji sekretar Danijel Petrović nam je odgovorio da je to u nadležnosti Republike, ali ako hoćemo da dobijemo regres ili subvencije, moramo prethodno da evidentiramo pčelinjake i košnice.
Od 2007. godine do kraja 2009. godine više niko nije spominjao obeležavanje i evidentiranje. Onda kreće rasprava gde glavnu ulogu u pregovorima uzima SPOS, što smatramo da je u redu. U toj komisiji je tada bio predsednik SPOV-a Nedeljko Stevanović, koji je kasnije istisnut (ne znamo zašto?). Nije nam jasno zašto se tada davao toliki otpor obeležavanju, kada se znalo da je Hrvatska obeležila svoje košnice sa barkodom, da se Rumunija pripremala za obeležavanje, da je Bugarska već imala obeležene košnice, a države u Evropskoj uniji imale evidenciju o košnicama. Pregovori su trajali skoro tri godine. Ne znamo kome je bilo u interesu, državi ili pčelarima. Onog momenta kada se odlučilo za obeležavanje i evidentiranje, pčelari su dobili subvencije. Zašto to nije urađeno 2009. godine?
Potpuno se slažemo da treba razgovarati, ali ako samo jedan govori a drugi treba da potvrđuju, onda je to monolog, onda ne znamo o čemu se oni dogovaraju. Do 2008. godine kandidate za Izvršni odbor SPOS-a razmatrao je Izvršni odbor SPOV-a i davao saglasnost. Pravilo je bilo da oni koji su bili predloženi na terenu (Banat, Bačka i Srem) budu i potvrđeni, ali neko od njih je bio i član IO SPOV-a. Od 2010. godine SPOS menja pravilo, preuzima ulogu organizovanja sastanaka na kojima se predlažu članovi IO, a Skupština samo potvrđuje. Od tada SPOV i SPOS nemaju međusobnu razmenu informacija, pa samim tim i dolazi do različitih istupanja.
Na sastanku u Upravi za veterinu koji je održan 07.04.2014. godine Anđelković je bio pozvan od direktora Bugarskog. Na sastanku se razgovaralo o predlogu da se pregledači pčela ozvaniče i bio je pripremljen Pravilnik koji Anđelković nije imao. Šta je mogao da radi, da diskutuje i da vraćam dogovore na početak ili da sluša, odabrao je ovo drugo. Saslušao je predlog pravilnika i čuo predstavnike Uprave za veterinu da SPOS može da uvede pregledače ali njihove odluke ne mogu da budu validne za zdravstveno stanje pčela, jer potvrdu koja je validna izdaju veterinari. Tom prilikom su rekli da je uginuće pčela kod pojedinih pčelara 30-40%, a da nije ni jedna pločica odjavljena.
Druga tema je bila Dobra pčelarska praksa. Predstavnici veterine su rekli da je dobra i da skidaju kapu ako SPOS uspe da je sprovede. Traženo je da se Dobra pčelarska praksa prihvati od strane Uprave za veterinu kao zvanična, ali su oni odgovorili da to nije njihova Dobra pčelarska praksa. Šta je bilo pre ovog i posle ovog sastanka nismo upoznati i o tome ne možemo da govorimo.
SPOV nije reprezentativan, jer nije odlazio da rovari i da huška. SPOV nije hteo da bude osnivač klastera, ne zbog toga što nam ne treba klaster, već zbog toga ko je u klasteru. Ideja o klasteru na neki način kreće iz SPOV-a, ali kada smo videli o čemu se radi – odustali smo! SPOS se oberučke učlanio i agitovao kod udruženja u Vojvodini da se i ona učlane, a šta sada, gle čuda, udruženja neće da se isčlane?! SPOS se isčlanio, ali ko ga više pita, klaster je osnovan i može samostalno da nastupa. Reprezentativnost o kojoj se priča sada niko ne traži. Iz Vojvodine imamo nekoliko udruženja poljoprivrednika koja stalno pregovaraju sa Ministarstvom.
Veoma je poznato da u EU nema favorizovanog otkupljivača. Do pre godinu dana SPOS se zalagao upravo za jednog otkupljivača! Onog momenta kada favorizovani otkupljivač nije mogao da opsluži potrebe izvoza, pravo izvoza dobili su svi otkupljivači?! Na cenu meda utiče tržište, odnosno ponuda i potražnja. Ko je mogao da sanja da će suncokretov med 2014. biti 3,5 evra, a možda i više? Tržišna utakmica je najbolji posrednik između proizvođača i otkupljivača meda.
Ne bi nas iznenadilo da se SPOV okrivi za zamešateljstvo oko ostavke i ponovnog izbora glavnog urednika „Pčelara“.
Do skorog slušanja, ali na istim talasnim dužinama. Uz želju da istina bude osnova i potka saradnje SPOS-a i SPOV-a. Na dobrobit pčelara Srbije.
Izvršni odbor SPOV-a
Šalje se...