U Istanbulu je od 29. septembra do 4. oktobra 2017. godine održan jubilarni 45. Kongres Apimondije (Svetska pčelarska federacija APIMONDIA organizuje svetski kongres svake dve godine). Ovaj Kongres, pored toga što je bio jedan od najbolje organizovanih u istoriji, za Srbiju i SPOS predstavlja više nego posebnu manifestaciju, jer smo se na njemu predstavili kao nikada do sada. U saradnji sa Kongresnim biroom Srbije (deo Turističke organizacije Srbije) koji nas je ubedio da se kandidujemo jer je to odličan način za promociju Srbije, i koji nas je finansijski maksimalno podržao, podneli smo ove godine i zvaničnu kandidaturu i stali u red zemalja koje su to učinile zajedno sa nama, a to su Rusija, Danska i Slovenija, sve do jedne jake pčelarske zemlje. Sve vreme nas to nije pokolebalo, već smo uložili ogroman rad kako bismo postigli što veći rezultat, jer smo pripremili definitivno najbolju ponudu u odnosu na sve ostale.
Kongresu su ispred SPOS-a prisustvovala dva delegata koje SPOS ima u Generalnoj Skupštini Apimondije, a to su predsednik i zamenik predsednika SPOS-a. Pored njih, Kongresni biro je finansirao odlazak većeg broja ljudi koji su učestvovali u promociji Srbije na Kongresu i na štandu SPOS-a, a to su: Milan Matejić, Irena Jolović Puač, Slobodan Dolašević, Mirzet Fehratović i Radivoje Ranković. Svima njima se zahvaljujemo na pregalačkom i srčanom radu koji su pokazali u promociji srpske kandidature, kako na štandu SPOS-a, tako i u razgovoru sa brojnim sagovornicima.
Stručni rukovodilac cele ekipe bio je Igor Kovačević (rukovodilac Kongresnog biroa), čovek širokih i vizionarskih pogleda koji je osmislio i vodio celu kampanju, zasnivajući je na našim vrednim iskustvima sa prethodnih kongresa. SPOS je na Kongresu Apimondije po treći put u svojoj istoriji (prvi put u Monpeljeu 2009. godine, a drugi put u Kijevu 2013. godine), imao sopstveni štand, koji je ovog puta obezbeđen u saradnji sa Kongresnim biroom Srbije, i firmama koje su prihvatile da svojim finansijskim učešćem zajedno sa nama izlažu svoju robu na Kongresu (Ekolak iz Vučića i SMS vaga iz Kruševca), ali su nam itekako pomagali i u promociji Srbije, na čemu im se zahvaljujemo od srca. SPOS-ov štand je imao 18 kvadratnih metara i nalazio se u zoni najvećih pčelarskih firmi (Riche, Vita…).
Na Kongresu nam se pridružio na finalnoj prezentaciji i lično ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je u ime Vlade Srbije, pored veoma usiljenog rasporeda koji je imao tih dana, samo zbog toga došao u Istanbul sa saradnicima Igorom Grabežom i Vedranom Ilić, kako bi učestvovao u prezentaciji. I premijerka Srbije Ana Brnabić je lično podržala našu kandidaturu, te se i njoj, i ministru, i svim njihovim saradnicima najsrdačnije zahvaljujemo na podršci, koja je bila svestrana, i finansijska (odobreno 992.000 dinara od Ministarstva poljoprivrede, utrošeno 958.825), i moralna, i svaka druga, kakvu srpsko pčelarstvo nikada u istoriji nije imalo. Premijerka nam je tokom trajanja Kongresa poslala izvanredno pismo podrške, očigledno napisano od srca, koje jednostavno morate pročitati (www.spos.info/predsednica-vlade-poslala-pismo-podrske-spos-u).
Srpska delegacija imala je prvu zvaničnu prezentaciju tokom ručka pre prve sednice Generalne Skupštine Apimondije, koja je trajala više od sat vremena. Okupljenim delegatima iz različitih pčelarskih saveza sveta, najpre se obratio predsednik SPOS-a koji je u kratkom uvodnom izlaganju preneo direktnu poruku da zna da su svi došli na Kongres sa nekim predubeđenjem koga će glasati, ali da ih moli da dobro analiziraju našu ponudu, i da ipak glasaju za nas, jer smo, pored najbolje ponude, jedini kandidat koji nikad nije bio domaćin Kongresa. A SPOS je ponudio svim pčelarskim savezima sveta besplatan štand na Kongresu u Beogradu 2021. godine, kao i tri besplatne tehničke ture (ekskurzije) za zvanične delegate saveza. Zatim su Irena Jolović Puač i Igor Kovačević održali detaljnu prezentaciju srpske ponude. Nakon njih su predstavnici firmi Ekolak i SMS vaga detaljno i veoma inspirativno prikazali svoj izvanredni inovativni program (paropropusne farbe za termo zaštitu košnica, i SMS vage sa naprednim softverom), jer je jedna od prednosti Srbije koju smo prezentovali, bila upravo i velika inovativnost naših proizvođača opreme. Nakon toga, maestralnu desetominutnu prezentaciju na Generalnoj skupštini Apimondije održali su Irena Jolović Puač i Igor Kovačević. Čak su nam i protivkandidati čestitali na izvanrednoj zvaničnoj prezentaciji, koja je definitivno bila najbolja. Na prvoj sednici biran je i potpredsednik Apimondije, i pobedio je kandidat Slovenije Peter Kozmus sa 51 glasom u drugom krugu, kome čestitamo, dok je predstavnik Rusije dobio svega 25 glasova, te niko nije očekivao da Rusija na finalnom glasanju po pitanju domaćinstva Kongresa uopšte može da dobije više od toga. Treći kandidat, dosadašnji potpredsednik iz Argentine, dobio je 48 glasova.
Na žalost, na drugoj sednici Generalne Skupštine Apimondije stvari se nisu odvijale tako povoljno za nas. Protivkandidati su tokom naredna tri dana do druge sednice pokušali da izmene sliku sa prve sednice. I Rusija je u tome uspela. U prvom krugu glasanja Rusija je dobila 61 glas, Danska 30, Srbija 22, a Slovenija 12. Mi smo se nadali da ćemo ući u drugi krug bez problema, a onda u njemu i pobediti, jer nijedna zemlja nije ponudila bolje uslove od Srbije, i to od najvećeg benefita za sve pčelarske saveze, do najnižih cena kotizacije, da bi svi pčelari Srbije i okruženja mogli da prisustvuju Kongresu (dnevna ulaznica u Istanbulu koštala je čak 59 evra, a mi smo ponudili samo 15, a za sve dane Kongresa svega 150)… međutim, očigledno da se nije tražila najniža ponuda, a mi ništa drugo nismo mogli da ponudimo. Ipak, svi smo jako zadovoljni, jer smo sa takvim stavom i ušli u kandidaturu, svesni da možemo izgubiti, ali i da istovremeno možemo napraviti fantastičnu promociju srpskog pčelarstva. Postigli smo izvanredan uspeh, za 8 glasova nismo ušli u drugi krug, a Slovenija, koja je sve vreme bila jedan od dva favorita zajedno sa Danskom, dobila je skoro duplo manje glasova od Srbije. U drugom krugu su se takmičile Rusija i Danska, mi smo naravno glasali za Rusiju, i Rusija je pobedila Dansku sa 74 prema 48 glasova.
Iako nismo pobedili, dostojno smo promovisali srpsko pčelarstvo, razgovarali sa velikim brojem potencijalnih kupaca meda, prezentovali naš put kojim smo krenuli sa gradnjom sopstvenog pogona za plasman meda naših članova i osvojili simpatije mnogih. Možda najznačajniji razgovor imali smo sa jednom pčelarskom zadrugom iz Evrope, čiju ćemo prezentaciju i predavanje o načinu rada najverovatnije imati prilike da slušamo na predstojećem jubilarnom Desetom državnom pčelarskom sajmu 3. februara 2018. godine, da bi njihova iskustva iskoristili u radu našeg pogona za plasman meda „Naš med“. Nakon ovog Kongresa, jer ovo je prvi put da je Srbija imala ovakvu prezentaciju pred celim pčelarskim svetom, i prvi put da se SPOS kandidovao za domaćina Kongresa Apimondije, ne postoji više niko na planeti ko ne zna za pčelarsku Srbiju, za njene visoko obrazovane pčelare, i što je najvažnije, za naš vrhunski med! Pokazali smo se kao dobri domaćini na ručku priređenom za zvanice svih pčelarskih saveza i drugih zvaničnika, i dostojno predstavili Srbiju. Uostalom, i velika pčelarska zemlja Argentina, uspela je da dobije domaćinstvo Kongresa tek iz trećeg pokušaja, a slično je prošla i Francuska. I sam aktuelni domaćin Kongresa, Turska, nije dobio kongres pri prvoj kandidaturi. Turska se kandidovala još 2009. godine i izgubila, te je tek na Kongresu 2013. godine uspela da dobije domaćinstvo Kongresa 2017. godine, pošto se glasa unapred četiri godine. Znači, Turci su uložili više od 8 godina truda i ogromna sredstva da bi dobili Kongres. Jer, ovo je višegodišnji projekat u koji mora cela zemlja da uloži i dušu, i srce, i novac, ako misli da dobije ovakav prestižni Kongres.
Naš rezultat ima posebnu crtu zadovoljstva, jer je svaki glas koji smo dobili najmanje „koštao“, jer imamo najbolji odnos uloženog i dobijenog u odnosu na neke druge kandidate, koji su utrošili 10-20 puta više sredstava od nas, a takođe nisu dobili Kongres. Srbija i SPOS su u ovu kandidaturu uložili 3.287.665 dinara, što je oko 27.400 evra. Kongresni biro uložio je najviše, više od 1.587.410 dinara, Ministarstvo poljoprivrede 958.825 dinara, SPOS je u odnosu na bilo koji drugi Kongres Apimondije kome inače prisustvujemo sada uložio dodatnih svega 387.622 dinara, donatorska firma Marlo Farma uložila je 353.808 dinara (kupili su nam deo poklona za reprezentaciju, za šta nismo imali dovoljno sredstava i bez čega bi naša kandidatura bila daleko od kompletne, te joj se od srca zahvaljujemo: www.spos.info/donacija-za-kandidaturu-za-domacina-kongresa-apimondije).
Ako pogledamo protivkandidata Rusiju, koja je pobedila, njih je samo ogromni štand koji su zakupili koštao oko 34.000 evra, a išlo je čak oko 60 ljudi na Kongres radi promocije (nas samo 8), a za njih je trebalo kupiti avionske karte, platiti smeštaj, ishranu, platiti honorare muzičara i drugih umetnika koje su sa sobom poveli… procena naših sagovornika je da su uložili najmanje 400.000 evra.
Na kraju, želimo još jednom da se posebno zahvalimo Kongresnom birou Srbije i njegovom rukovodiocu Igoru Kovačeviću, kao i velikoj vizionarki, direktorki Turističke organizacije Srbije Mariji Labović, na svemu što su učinili da nam pomognu da Srbiju dostojno predstavimo svetu i podignemo joj rejting na zavidan nivo! Njihov nesebični pristup celoj kampanji, kroz više godina priprema, zaslužuje najveće pohvale, jer odlazak na ovaj Kongres samo je šlag na torti koju smo zajednički pripremali najmanje tri godine unazad intenzivno, a prva razmišljanja su još starija. Posebnu zahvalnost upućujemo Milošu Milovanoviću, prethodnom rukovodiocu Kongresnog biroa Srbije, od koga je potekla ideja za ovu kandidaturu još pre nekoliko godina, i koji je sa svojim prvim saradnikom, današnjim vrsnim rukovodiocem biroa Igorom Kovačevićem, najviše doprineo da uđemo u ovu priču i donesemo srpskom pčelarstvu ovakav benefit.
Kratak film koji najbolje prezentuje atmosferu na Kongresu, uz kadrove i sa srpske prezentacije, možete pogledati OVDE.
Napomena: Predstojeće fotografije nisu poređane po hronološkom redu…