У склопу актуелне ситуације око открића флуметрина у MEDOPIP TABLET, по први пут јавно објављујемо текст који је штампан у часопису СРПСКИ ПЧЕЛАР за јануар 2022. године, а који најбоље говори о великим проблемима које са собом, пре или касније, донесу нерегистровани лекови!
ПРАВИХ ЛЕКОВА ДОЗЕ И ЛАЖНИ ЛЕКОВИ РОЗЕ
Аутор текста:
Др мед. Родољуб Живадиновић
Председник СПОС-а
060/444-01-01
[email protected]
Два су главна проблема у сузбијању варое. Један су ДОЗЕ ЛЕКОВА, а други је ЛАЖНА РОЗЕ НАУКА. Покушаћу да у најкраћем представим оба проблема, те се надам да ћу тиме помоћи колико толико у превладавању разума и знања, над неразумом и незнањем
Са једне стране, хвала Богу, код пчела је потребно лечити само једну болест, односно сузбијати паразита вароу. За било коју другу болест пчела, довољно ефикасних и безбедних лекова УОПШТЕ НЕМА, па се и не лече, већ правилним поступцима пчеларења превенирају. Код америчке куге се пчеле спаљују, а држава више него правично надокнађује штету.
Са друге стране, и то једно једино крајње једноставно лечење смо тако фино и незналачки искомпликовали и многи од нас направили високу ЛАЖНУ науку.
Правих лекова дозе
Теофрастус Филипус Ауреолус Бомбастус фон Хоенајм, познат као Парацелзус, како је сам себи наденуо име, пре пет векова је рекао: „Сваки лек је отров, само га доза чини леком“.
Многи за то нису ни чули, па нису могли ни да забораве, али права трагедија је што су многи и чули и заборавили.
Шта је то доза лека? То је количина лека која се даје у једном акту. Ретко код ког лека се лек може дати у само једном акту а да то буде довољно за излечење, па се онда та доза понавља одговарајући број пута.
Доза је ЕНОРМНО важна из више разлога. Рецимо, ако дате нижу дозу од прописане, ефикасност лечења пада, што је и лаицима јасно. Али оно што лаицима никако да постане јасно, то је да ако дате вишу дозу, она може проузроковати штетне ефекте на биће које лечите, али и створити отпорност бића против кога је лек уперен, била то бактерија или паразит као што је вароа. Да сада појаснимо само овај други ефекат, јер у њему је садржана већина проблема у сузбијању варое.
Када прописује висину потребне дозе, произвођач лека добро размотри све ефекте лека и на биће које лечите и на биће које се леком покушава да уништи, и онда пропише праву дозу, која не шкоди леченом, али је сасвим довољна да нашкоди бактеријама или паразитима које сузбијамо, у мери која неће превише стимулисати стварање њихове отпорности на лек.
Јер, ако се за неки лек каже да сузбија 90% вароа, то значи да ће лек од 100 почетних вароа убити или оборити 90 вароа, а њих 10 ће преживети и остати на пчелама да се даље размножавају. Од 10 преживелих вероватно је максимално једна тотално природно (из неког нама непознатог разлога) 100% отпорна на примењени лек. Има људи који преживе и атомску бомбу. Теруко Уено је имала 15 година када је преживела удар атомске бомбе у Хирошими. Удала се за човека који је такође преживео исту атомску бомбу, добили су здраву ћерку, касније и унуку. За не поверовати, али то је истина. Доживела је још 75 година након бацања бомбе. Ретке су особе које тако нешто могу да преживе, али постоје.
Теруко (горе лево), њена ћерка Томоко (испред) и њена унука Кунико (десно), на фотографији из 2015. године (https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-53669258)
Исто тако, постоји и по која ретка вароа, природно отпорна на неки лек (отров), која ће преживети па макар подизали дозе лека до неслућених граница од којих ће и неке пчеле умирати. Али, када значајно подигнете дозу, неће више од 100 вароа преживети њих 10, већ само та евентуална једна, ако постоји у том друштву, а у неком на вашем пчелињаку сигурно постоји. Међутим, када користите лек са ефикасношћу од 90% и преживи 10 од 100 вароа, свих 10 оставља потомство, па и она једна потпуно природно отпорна, али ће сада 90% потомства бити од оних 9 делимично отпорних, тј. оних које носе по који отпорни ген, а само 10% од оне јако отпорне. Ако употребите енормно високу дозу лека и преживи само 1 вароа, САМО ОНА ће оставити комплетно потомство, а вероватноћа да ће то потомство бити већим делом отпорно на примењени лек је ОГРОМНА. Зато треба слушати научнике и лекове примењивати у прописаној дози, јер увећањем дозе увећавате и вероватноћу појаве отпорних сојева, те вам лек ускоро неће бити делотворан. На тај начин ви селекционишете вароу на отпорност на лек, и практично лек више неће деловати, а деловао би још много година, да сте применили прописану дозу.
Такође, исти проблем постoји и са дрвеним летвицама које се натапају у неке лекове (отрове) против варое. Право решење су пластичне летвице, јер су оне начињене од специјалне пластике, у коју је уграђен лек (отров), и та пластика је таква да се у условима који владају у кошници свакодневно разграђује иста количина пластике и ослобађа исту дозу лека (отрова) против варое. Тиме је обезбеђена поуздана дневна доза. Међутим, када дрвену летвицу натопите леком, настаје права катастрофа. Најпре, не упија свако дрво исту количину лековитог раствора. Питање је где је дрво од кога су исечене летвице расло (сушни или влажни терени), или да ли је летвица сечена близу сржи или коре дрвета. Тако већ у старту СВАКА летвица у себи има РАЗЛИЧИТУ дозу отрова, што је супротно научном постулату важности прецизне и сталне дозе. Поред тога, какво год да је дрво, већина отрова је на самој површини летвице, у дубину је продрла много мања количина отрова. А када се летвица стави у кошницу, одједном се ослободи та огромна количина отрова са површине летвице. То је равно атомској бомби. Малтене већ тог првог или првих дана падне практично сва вароа са пчела (то је око 20% колико је вароа стално на пчелама у просеку, једино је у августу око 40% вароа на пчелама, а остатак је сакривен у леглу). Наредних дана присутна доза лагано пада, што помаже преживљавању дела вароа и стварању отпорности вароа које ће се наредних дана излегати из легла. Огроман додатни проблем је и у томе што многи пчелари (нисам сигуран да ћу нарочито погрешити ако кажем да су у већини) оставе летвице у кошници дуже од прописаног периода. То омогућује размножавање вароа у присуству јако малих доза лека, које им не могу никако нашкодити, али могу фаворизовати гене отпорности на тај лек, те када наредни пут исти лек поновите, много ће му бити мања ефикасност, из године у годину. Средњовековни владари су масовно примењивали сличну методу, где су им тадашњи лекари давали сваког дана ниске дозе тада актуелних отрова, те су они временом постали отпорни. Било је случајева да слуга отрује краља, изврши самоубиство да га не би мучили, а краљ преживи тровање.
Лажни лекови розе
Лажном розе науком називам читав покрет интересџија или заведених наивних пчелара који примењују или јавно са дебелим интересом навелико улепшавају и хвале нерегистроване лекове, наводећи да им је главна предност ниска цена и висока ефикасност. Заправо, све је то једна розе лажа за наивне. Доказима ћу ту тврдњу и да аргументујем.
Најпре, лажни лекови су нерегистровани. Регистрација лека значи пре свега да се лек сме безбедно применити код пчела (да не изазива нуспојаве и нема неприхватљива штетна деловања ни на пчеле ни на пчеларе), и да се у формулацији лека налази баш онолико активне материје лека колико на кутији и пише да се налази, ни мање ни више. Регистрација лека уопште не мора да значи да је лек сигурно ефикасан. Већина лекова временом губи ефикасност. Сетите се 2004. године када је због горе наведених разлога у Србији страдало преко 200.000 кошница јер флувалинат на дрвеним летвицама није више деловао у довољној мери. Али, тада је Србија имала само 300.000 кошница, а данас има обележених преко 1.400.000, плус необележене. Данас би тако нешто значило прави помор. А идемо ка том циљу, јер масовно користимо нерегистроване лекове, у којима не само што не знамо дозе лека, већ не знамо ни које су активне материје уопште присутне, што је ОГРОМАН ризик. Сетите се када је Пчеларски савез Мађарске 2016. објавио да је у српском нерегистрованом леку Херба стрип нашао акринатрин и амитраз, а нама се причало да је „лек“ биљног порекла и еколошки. Сетите се афере 2015. у Словенији где је фирма „APIS M&D“ продавала нерегистровани лек на летвицама „Картонске паличице за одстрањевање варое“, а у летвицама је утврђено присуство амитраза, хлорфенвинфоса и биљног алкалоида ротенона (последња два се УОПШТЕ не користе нити се смеју користити у пчеларству у целом свету), док је пчеларима говорено да садржи само ротенон. Иначе, и сам ротенон је забрањен и у органској и у обичној пољопривреди јер изазива Паркинсонову болест. У неким тракама ротенона није ни било, већ тефрозина који је распадни продукт ротенона, о чијим се инсектицидним својствима не зна баш ништа. Пошто је за растварање свих материја коришћен ксилен и нафтален, у додиру растварача са непрописном пластичном кесом за паковање летвица, која је садржала диметилфталат (иначе забрањен у пластици која долази у додир са храном), то се и диметилфталат нашао у паковању и убацивао у кошнице. Сетите се и афере око саопштења научне институције да су у Аргус Расу 2014. нашли хлорфенвинфос, док је нама говорено да је лек еколошки. Произвођач Матекс из Шапца је тужио СПОС само због објаве њиховог саопштења и наравно изгубио на суду.
Мислим да ови примери најбоље показују све ризике, како по здравље пчелара, тако и по квалитет пчелињих производа. Замислите да нам у меду нађу ротенон, хлорфенвинфос, тефрозин или диметилфталат! Ко ће више и када да нас опере у јавности и поврати имиџ српском меду? Словенцима је због наведене афере акутно опала продаја меда за преко 30%, јер данас се бруке надалеко чују, медији их једва чекају. Пре више година лек кумафос нађен је у огромним количинама у меду из Шпаније, јер су га користили у ненормалним количинама на напрописан начин. Више година је требало да свој мед опет озбиљно прогурају на светско тржиште, а и данас имају ниже цене меда у односу на остале извознике. Пре више година сличан проблем су имали Грци јер им је у меду нађена недозвољена супстанца за брзо истеривање пчела из медишта приликом њиховог одузимања.
Ставимо прст на чело и запитајмо се чему то? Вреди ли ризиковати своју будућност? Многи кажу да регистровани лекови нису ефикасни. А заправо истина је да јако мало знају о њима, и зато не умеју да изаберу најбоље, нити да их адекватно и правовремено примене. Данас има регистрованих лекова за које сви који се континуирано образују, знају да нису ефикасни, и њих ће заобићи. Значи, проучавајте лекове, пратите како се понашају кроз литературу и искуства ОЗБИЉНИХ пчелара. Да једном за свагда искоренимо главно питање тоталних почетника: Који лек за вароу да користим? А при том ни о варои не зна ништа, а камоли о расположивим лековима. Молим све почетнике, али и старије пчеларе, учите, не посустајте, све се може сазнати, све је негде написано, само треба прочитати. Многи пчелари данас кажу довољно сам научио, шта ће ми часопис, свега има на интернету. А онда дозволе себи да изгубе пчелињак од 100 кошница, јер знање данас јако брзо застарева, а на интернету се у мору информација тешко може наћи она кључна односно права, а СПОС и часопис „Српски пчелар“ су ту да нас сажето и актуелно информишу о свему. Да не прођемо као она два наша пчелара који су користили антибиотике, којима је ове године наложено уништење њиховог меда у вредности од преко 10.000 евра, наравно без надокнаде, јер су сами изабрали да користе недозвољене супстанце у пчеларењу. Такав мед НИКО неће да купи, нити се по закону сме продавати.
Чувајте добар глас који имате, дебело ће вам се исплатити…
Šalje se...