U Beogradu je 11. februara 2020. godine u organizaciji NALED-a na XII godišnjoj konferenciji o ekonomskim reformama predstavljena XII Siva knjiga propisa.
Siva knjiga XII sadrži 100 aktuelnih preporuka za smanjenje opterećenja privrede. Preporuke su usmerene ministarstvima, lokalnim samoupravama i drugim resornim institucijama za smanjenje birokratskih prepreka poslovanju u Srbiji. Uspešnost reformi iz 2019. pokazuje podatak da je realizovano 17 preporuka Sive knjige, što je najbolji rezultat u poslednjih pet godina i 40% više u odnosu na prethodno izdanje, a svoje mesto u Sivoj knjizi XII i ovog puta našlo je i pčelarstvo.
Konferenciji je prisustvovala predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, kao i potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, Siniša Mali, ministar finansija Vlade Srbije, Dorothea Gieselmann, zamenica ambasadora ambasade Nemačke u Srbiji, Rebecca Fabrizi, otpravnica poslova ambasade Velike Britanije u Srbiji, Sem Fabrizi, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. SPOS je na skupu predstavljala Svetlana Potkozarac iz Stručne službe SPOS-a.
Što se tiče pčelarstva u Sivoj knjizi predstavljeni su sledeći problemi pčelarstva:
Naknada za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju po pčelinjoj zajednici povećana je u decembru 2013. godine sa 11 na 64 dinara, što znači da je ovaj trošak povećan za 581%. Ovo Uverenje traje samo 3 meseca i praktično se mora pribavljati ili obnavljati četiri puta godišnje. S obzirom na broj košnica, izdatak pčelara po ovom osnovu je drastično povećan, a to utiče na povećanje cene meda i čini naše pčelare nedovoljno konkurentnim na evropskom tržištu. Napominjemo da izdavanje navedenog uverenja ne podrazumeva bitnije angažovanje, niti troškove na strani veterinara koji izdaju uverenje, jer su veterinaru sve radnje koje su uslov za izdavanje tog uverenja već plaćene, a radi se samo o taksi (naknadi) za izdavanje uverenja na kome se konstatuju ranije izvršene provere.
Dodatno, naknada za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja u unutrašnjem prometu, naplaćuje se u odgovarajućem procentu vrednosti životinje, a za pčelinje zajednice iznosi 25 dinara. Problem je što se ova naknada plaća prilikom svake selidbe, a pošto pčelari prosečno imaju 2-3 selidbe godišnje (plaća se u oba pravca) proizlazi da oni po tom osnovu po košnici godišnje moraju izdvojiti od 100 do 150 dinara. Kad se to spoji sa 64 dinara koliko se plaća naknada po košnici, ispada da su troškovi papirologije od 164 do 214 dinara po košnici godišnje, što je veliki deo državnog podsticaja koji se dobija (po košnici za pčele). Država na taj način sa oko 30% od iznosa podsticaja po košnici – subvencioniše veterinare koji ove papire izdaju, a ne pčelarsku proizvodnju. Time se smanjuje devizni priliv državi Srbiji, jer bi pčelarstvo bez ovih nepotrebnih nameta, tj. njihovim smanjenjem na pristojan nivo, moglo mnogo brže da se razvija.
Predlog rešenja je da se izmeni Uredba o visini naknade za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju životinja tako što će se u članu 2. stav 1. tačka 17) reči: „64,00 dinara” zameniti rečima „ne naplaćuje se”. I da se smanji naknada za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja za pčele i uvede fiksna naknada od 100 dinara po jednoj selidbi, bez obzira na broj košnica, za dobijanje pomenutog Uverenja o zdravstvenom stanju životinja.
Nadamo se da će nadležni izaći u susret pčelarima i delati po ovom pitanju, te korigovati izvore prava koji regulišu ovu materiju.
SPOS se zahvaljuje NALED-u na dosadašnjoj pomoći i podršci i razumevanju za probleme pčelarstva.