SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PISMO PČELARIMA ZA MAJ

Slavomir Popović, Beograd

Za mnoge pčelare, naročito za one koji imaju mali broj pčelinjih društava i koji pčelare stacionarno, bagremova paša je jedina glavna paša i zato treba da je spremno i dobro iskoriste. Osnovni faktori koji utiču na dobre prinose meda u ovoj paši, a zavise od znanja pčelara su: 
– jako pčelinje društvo i pogodna starosna struktura pčela u njemu; 
– prisustvo matice u pčelinjem društvu i istovremeno što manje otvorenog legla za vreme glavne paše (što sa druge strane povećava rizik za rojenje); 
– suzbijanje pojave rojevog nagona pre i za vreme glavne paše; 
– dovoljno medišnog prostora sa izvučenim saćem; 
– dobra ventilacija za vreme glavne paše; 
– brojnost pčelinjih društava na jednoj lokaciji i njihova udaljenost od glavne paše i 
– izbor odgovarajuće tehnike pčelarenja u glavnoj paši. 
Jako pčelinje društvo i kvalitetna starosna struktura u njemu su bitni za dobre prinose. Svaki pčelar zna da samo jaka pčelinja društva daju dobre prinose meda. O tome šta je jako pčelinje društvo u našim uslovima pčelarenja postoje dva mišljenja. Jedno, da je jako pčelinje društvo ono koje u glavnoj paši ima oko 60 000 pčela. Drugo, da je jako pčelinje društvo ono koje ima 45 000–50 000 pčela u glavnoj paši. Oni koji zastupaju mišljenje da je optimalan broj pčela u bagremovoj paši 45 000–50 000 pčela, polaze od činjenice da se sa našom maticom, u našim uslovima pčelarenja, uglavnom ne može da obezbedi više od navedenog broja pčela u jednoj košnici i da je taj broj pčela dovoljan da se postignu visoki prinosi meda. Oni koji zastupaju mišljenje da jako pčelinje društvo u glavnoj paši treba da ima oko 60 000 pčela, kao argumente navode da ono što može jako pčelinje društvo društvo, ne može slabije, a veći broj pčela ne može da smeta. U našim uslovima pčelarenja često za vreme bagremove paše mogu da nastanu loši vremenski uslovi, tako da je u toku dana za medobranje dovoljno samo 2–3 sata lepog vremena. Samo izuzetno jaka pčelinja društva mogu da ostvare dobre prinose u takvim uslovima. Prateći iskustva pčelara objavljena u časopisu Pčelar može se uočiti da najveći broj pčelara smatra da jaka pčelinja društva u glavnoj paši treba da imaju oko 60.000 pčela. Zbog toga, trebalo bi prihvatiti iskustva pčelara i primeniti odgovarajuću tehniku pčelarenja koja obezbeđuje da se na oko 15-20 dana do bagremove paše pčelinja društva maksimalno razviju i da tada imaju najmanje 10 ramova sa leglom u LR-košnici (ili 8 ramova u DB-košnici) da bi u bagremovu pašu ušla sa dovoljno pčela i ostvarila visoke prinose meda ako su pašni uslovi povoljni. 
Kvalitetna starosna struktura pčela u pčelinjem društvu je značajna za ostvarivanje dobrih prinosa meda u glavnoj paši. Neki istraživači tvrde da u intenzivnoj paši treba da bude oko tri puta više kućnih pčela (starih najviše do 20 dana) od pčela izletnica, a pri tihoj paši, u kojoj i izletnice vrše poslove kućnih pčela (skladištenje nektara u saće, koje u jakoj paši obavljaju kućne pčele – primateljice nektara), treba da bude dva puta više izletnica od kućnih pčela. Iskustvo pokazuje da ako se pred glavnu pašu spoje npr. dva pčelinja društva sa po oko 30 000 pčela, ili što je još nepovoljnije, tri sa po oko 20 000 pčela, bez obzira što tako spojena pčelinja društva ulaze u glavnu pašu sa oko 60 000 pčela, od visokih prinosa meda neće biti ništa, jer starosna struktura pčela u ovakvom društvu nije odgovarajuća. Pčelar ne može da obezbedi odgovarajući odnos broja mladih pčela i pčela izletnica spajajući pčelinja društva po svom nahođenju, ne vodeći računa o fazama razvoja pčelinjih društava. 
Kvalitetna starosna struktura u pčelinjem društvu se postiže ako se pčelinja društva zazime sa preko 20 000 pčela, ako se u okviru optimalnog roka razvoja pčelinjih društava za bagremovu pašu (od kraja marta do oko 25. aprila, ako bagrem cveta oko 10. maja) obezbede potrebni uslovi da matica intenzivno polaže jaja i da u tom periodu ne bude blokirana, ako se na oko 40 dana pre glavne paše i na oko 30 dana do sredine glavne paše, u sred legla prvo ubaci jedan ram sa izvučenim saćem, a kroz 5–7 dana i drugi ram da ih matica što pre zaleže i da se iz njih izlegu kućne pčele i pčele koje će poklapati med. 
Pčelari koji su iz bilo kojih razloga propustili priliku da im se pčelinja društva dobro razviju za bagremovu pašu sa skladnom starosnom strukturom pčela, početkom maja (na 7–10 dana pre bagremove paše) mogu u izvesnoj meri navedeni propust da ublaže, ako pčelinja društva pojačaju sa 2–3 rama sa zatvorenim leglom i pčelama i ako pčelinja društva za glavnu pašu formiraju (u LR-košnici) kao na slici 1: 
– na podnjači je plodište sa maticom, 1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sa satnom osnovom (RSO), 4 rama sa izvučenim saćem (RISO), a ostalo su ramovi sa medom i polenom do zida košnice (RM–P); 
– iznad plodišta je matična rešetka sa letom, a na matičnoj rešetki je nastavak sa preostalim leglom; ako je pčelinje društvo veoma jako, kao treći nastavak se postavlja polunastavak; 
– pčele koje se legu iz legla iznad matične rešetke koriste leto na matičnoj rešetki. 

Prisustvo matice u pčelinjem društvu i što manje otvorenog legla za vreme bagremove paše bitno utiče na visoke prinose meda jer: 
– ako nema matice u pčelinjem društvu za vreme glavne paše, instinkt za sakupljanje nektara naglo opada, prekida se lučenje voska i izrada saća, a negovanje legla je veoma loše; 
– ako se na početku glavne paše odstrani matica i pusti da same pčele odneguju maticu, prinos meda opada i za trećinu; 
– ako se na početku glavne paše stara matica zameni mladom, prinos se u glavnoj paši znatno uvećava (prema nekim autorima i do 50%). 
Prisustvo otvorenog legla u bagremovoj paši direktno utiče na smanjenje prinosa, jer prisustvo otvorenog legla zahteva angažovanje znatnog broja pčela koje onda ne učestvuju u sakupljanju i preradi nektara. Najbolje bi bilo da se za vreme bagremove paše omogući matici da nosi jaja koliko može (što znatno utiče na smanjenje verovatnoće pojave rojevog nagona), a da istovremeno bude što manje otvorenog legla u pčelinjem društvu. Ima više tehnika pčelarenja pomoću kojih se to može postići, a jedna od njih je prikazana na slikama 1 i 2. Ovom tehnikom se istovremeno smanjuje i mogućnost pojave rojevog nagona pre i za vreme bagremove paše. 
Prisustvo dovoljnog medišnog prostora i praznog izvučenog saća u bagremovoj paši direktno utiče na veći prinos meda. Veći medišni prostor stimuliše veći broj pčela da unose i prerađuju nektar. Inače, treba voditi računa da pčele razmeštaju uneti nektar na tri puta većoj površini nego što je to potrebno za smeštanje meda. Prazno saće stimuliše pčele na veći unos. Uvek je bolje imati višak, nego manjak izvučenog saća u košnici. Za jedno jako pčelinje društvo (u LR košnici) potrebno je obezbediti 20–30 ramova sa izvučenim saćem. Treba umereno izbegavati prisustvo satnih osnova u medištu za vreme bagremove paše jer: 
– najveći broj pčela ima razvijen nagon sakupljanja nektara pa slabije sakupljaju polen i zbog toga je izvučeno saće za vreme glavne paše slabijeg kvaliteta zbog nedovoljne količine polena; 
– ako se u medištu nalazi oko jedne trećine satnih osnova, prinos meda je manji za oko 10%, ako je u medištu oko polovine satnih osnova, prinos meda je manji za oko 30%, ako su u medištu pretežno satne osnove, prinos meda je manji i do 50%. 
Praksa pokazuje da se dalji unos nektara smanjuje i do 30% ako se iznad punog medišta doda prazno medište, jer veće količine prisutnog meda deluju destimulativno na sakupljački instinkt pčela. Nešto je bolja situacija ako se ispod punog medišta podmetne prazno medište. Najbolje je kada se puno medište (usred bagremove paše) sklanja sa košnice i stavlja na pomoćno, ili neko drugo pčelinje društvo da pčele zatvore med, a iznad plodišta stavi prazno medište, ako za tako nešto postoji mogućnost. 
Ventilacija u bagremovoj paši značajno utiče na veće prinose. U nektaru ima dosta vode. Kako se od tri dela nektara dobija jedan deo meda, pčele treba da odstrane veliku količinu vode iz nektara. U prva 24 sata pčele moraju da odstrane preko 50% vode iz nektara (da se nektar ne bi ukiselio). To je veliki napor za pčele, ali im u tome pčelar može mnogo pomoći ako sva leta na košnici širom otvori, ako pojedine nastavke pomeri unapred ili unazad za oko 1 cm, ako krov podigne na jednu stranu itd. 
Uticaj blizine paše i brojnost pčelinjih društava na određenoj lokaciji u velikoj meri utiče na prinose meda. Ako je rastojanje bagremove paše manje od jednog kilometra, prinos meda je dobar. Sa porastom rastojanja (do oko 3 kilometra) prinos meda znatno opada. Ako je paša slabija, treba rasporediti do 30 košnica na jednom mestu, ako je paša srednja, do 50, a ako je paša veoma jaka, maksimalno 100 košnica. 
Pčelinjaci koji se nalaze na rastojanju većem od 1,5 kilometara ne utiču na prinos meda na posmatranom pčelinjaku, bez obzira na kvalitet paše. 
Izbor odgovarajuće tehnike pčelarenja u bagremovoj paši je važan ne samo da bi se ostvarili visoki prinosi meda, već i da bi se u značajnoj meri otklonila opasnost od pojave rojevog nagona. Zato, kad bagrem zamedi, preporučuje se da se pčelinje društvo preuredi kao što je prikazano na slici 2: 
– u plodištu je matica sa jednim ramom otvorenog legla, 2 rama sa satnom osnovom levo i desno od legla, 5 ramova sa izvučenim saćem i 2 rama sa medom i polenom; 
– iznad plodišta je matična rešetka sa letom, a iznad nje je medište sa devičanskim saćem; u sredini medišta su 2 rama sa zatvorenim leglom (iz kojih izlaze mlade pčele) koji znatno stimulišu pčele na intenzivnije sakupljanje nektara; 
– iznad medišta je nastavak sa pretežno zatvorenim leglom iz kojeg će se leći sve veći broj mladih pčela koje će održavati snagu pčelinjeg društva za vreme bagremove paše; 
– u toku bagremove paše vrši se kontrola medišta da bi se blagovremeno dodalo novo (prazno) medište ispod skoro punog postojećeg medišta. 

Ako se na početku bagremove paše izvrca ili odstrani sav med iz košnice (koji se sačuva za prihranu pčela), kod pčela će se ispoljiti sakupljački instinkt u bagremovoj paši. Ako se istovremeno u medištu nalazi devičansko saće, dobiće se čist bagremov med. 
Formiranjem pčelinjeg društva za bagremovu pašu kako je prikazano na slikama 1 i 2 postiže se da matica u plodištu može da polaže jaja za sve vreme trajanja bagremove paše, da za vreme bagremove paše u plodištu bude relativno malo otvorenog legla, da iznad matične rešetke (sa letom) pčele osećaju prisustvo matice ispod matične rešetke, a u medište ulaze (i iz njega izlaze) na leto na matičnoj rešetki, da opasnost od pojave rojevog nagona praktično ne postoji. 
Treba istaći da će u bagremovoj paši biti više prinosa ako je leto na matičnoj rešetki veće, a leto na podnjači manje. Takođe, unos nektara biće veći ako ima više zatvorenog legla. Zbog toga se pčelarima sa manjim brojem pčelinjih društava preporučuje da na početku bagremove paše, kad iz plodišta prevešavaju u gornji nastavak (iznad medišta) sve preostalo leglo, otvoreno leglo zamene sa zatvorenim leglom iz pomoćnih društava.
U drugoj polovini bagremove paše svako pčelinje društvo pripremljeno za bagremovu pašu kao što je prikazano na slici 2 može da bude odgajivačko društvo za uzgoj kvalitetnih matičnjaka ako se ono dodatno pripremi na sledeći način: 
– u sredinu gornjeg nastavka (sa preostalim leglom) na 5–6 sati pre presađivanja larvi stave se 2 rama sa otvorenim leglom iz plodišta, ili iz pomoćnog društva, a levo i desno od njih stavi se po jedan ram sa pergom, a preostali ramovi su sa medom; 
– na 2–3 sata pre presađivanja larvi napravi se mesto između dva rama sa otvorenim leglom za ram sa presađenim larvama; 
– kroz 2–3 sata između dva rama sa otvorenim leglom stavi se ram sa jednom letvicom na kojoj su 12–15 matičnih osnova sa presađenim larvama; 
– u gornji nastavak do zida košnice postavi se ram sa satnom osnovom, ili ram građevnjak, da mlade pčele na njima izvlače saće umesto da to čine između matičnjaka. 
Od trenutka presađivanja larvi obavezno prihranjivati pčelinje društvo ujutru i uveče sa po 200–300 grama sirupa (med i voda, 1:1) sve dok se matičnjaci ne zatvore (4–5 dana). 
Kroz 10 dana od vremena presađivanja larvi biće najmanje desetak kvalitetnih zrelih matičnjaka u gornjem nastavku sa kojima se mogu formirati nova pčelinja društva. Za sve to vreme pčele će nesmetano sakupljati nektar u medištu i prerađivati ga u med.

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien