SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

PISMO PČELARIMA ZA MART

Toma Radivojević

Ul. Đure Horvatovića br. 27
19350 Knjaževac 
(019) 732-275 
(063) 777-38-24

Mart je mesec kada pčela počinje intenzivno da radi u košnici, ali zbog temperaturnih razlika između dana i noći, veoma sporo širi svoje klube. Mi pčelari moramo pomoći pčeli da neke poteškoće lakše savlada tokom njenog prolećnog razvoja. Februar je ponudio nekoliko toplih dana u kojima smo mogli da napravimo uvid u stanje pčelinjih zajednica. Sada već znamo sa koliko snažnih ali i slabih društava izlazimo iz zime i koliko gubitaka imamo. Posle utvrđivanja činjeničnog stanja na pčelinjaku, treba obaviti važne poslove, a to su: kontrola zaliha hrane u košnicama, raspored hrane, zdravstveno stanje pčela, broj ulica posednutih pčelama kod svake zajednice. Moraju se očistiti podnjače od mrtvih pčela, uz obraćanje pažnje na prisustvo vlage u košnicama. Obaviti pripremu pojila. U ovom mesecu priroda počinje pčelama da pruža polen, veoma bitan za prolećni razvoj pčela. Reči polen i perga moramo izgovarati sa poštovanjem, jer bez njega u košnici nema života, a o razmnožavanju pčela da i ne govorimo. U ovom mesecu potrošnja hrane može da ide i do neverovatnih 4–6 kg po jednoj zajednici. Hrana utrošena u februaru u količini od 3,3–4 kg ostavlja prazan prostor u centralnom delu košnice. Pčele, sada već opredeljene ka nezi legla neće se pomerati ka hrani ako zahladi. Treba iskoristiti prvi topao sunčani dan za pomeranje hrane bliže klubetu. Ne treba hranu pomerati sa obe strane klubeta, već samo sa jedne, kako bismo izbegli duže otvaranje košnice i manupilisanje ramovima, jer tako možemo da dovedemo do nepotrebnog hlađenja i prehlađivanja legla. Ako nemamo dovoljno punih ramova sa medom u košnicama, uzimamo ram iz rezerve. Ukoliko nemamo dobru procenu zaliha hrane, može se uzeti ram iz rezerve i iz njega iseći saće sa zatvorenim medom i staviti direktno na satonoše. Nema potrebe otvarati ćelije, to će pčele same uraditi. Otvaranjem ćelija med bi cureo preko pčela i moglo bi se dogoditi da ulepi maticu. Mogu se dodati i već pripremljene pogače. Sirup se može dodavati tek od druge polovine marta u prepodnevnim časovima. Prva količina mora biti zagrejana. Sirup se pravi u razmeri 1:1. 
Posebnu pažnju obratiti na to da li ima izmeta pčela po satonošama i saću. Takva pojava ne mora da znači prisustvo nozemoze. Ako uočimo tek po koju kap izmeta, najverovatnije je da to ne predstavlja ništa loše. Ali, ako ta pojava ima šire razmere, stanje treba sanirati. Prisustvo nozemoze može se utvrditi isključivo laboratorijskim ispitivanjem. 
Broj ulica zaposednutih pčelama govori nam o snazi svake zajednice i iskusnom pčelaru ukazuje na aktivnosti koje treba da obavi. Ako ima pet ili više ulica pčela u košnici, ne moramo brinuti za razvoj takvih društava, ako su obezbeđeni svi ostali uslovi koje sam naveo. Zdrave slabe zajednice i bezmatke treba pripojiti jačim. 
Čišćenjem podnjača i ulica od uginulih pčela činimo zajednicama veliku uslugu, kako ne bi trošile svoje vreme i nepotrebno se iscrpljivale na ovom poslu. Delimično blokiranje ulaza u košnicu mrtvim pčelama sprečava razmenu vazduha sa okolinom i povećava se vlaga u košnicama. 
Bez vode se ne može odvijati život bilo kog bića, pa i pčela. Zato treba usmeriti pčele ka pojilima koja treba da se nalaze u neposrednoj blizini pčelinjaka, kako na neadekvatnim prirodnim pojilima ne bi nepotrebno gubili pčele zbog veoma promenljivih temperaturnih prilika u ovo doba godine. Pojilo treba postaviti već tokom prvih sunčanih dana i aktivirati ga. Kako? Voda se zagreje na 35–40 °C, i doda joj se med sa jačim mirisom (lipa, livada, suncokret). Sve se dobro izmeša i sipa direktno u pojilo, po njegovim ivicama, ne više od 500 g da ne bi došlo do hlađenja. Na jedan litar vode sipa se 300–350 g meda. Treba neko vreme biti na pčelinjaku tokom prvog dana i ovu tečnost dodavati ako nestane. Ako bi nestala, uloženi trud bio bi uzaludan. Sa nekoliko litara ovog rastvora pčele će biti „istrenirane“ i upućene ka izvorištu čiste vode tokom celog leta. 
Dve poslednje radnje koje sam naveo smanjuju utrošak hrane u košnici. 
Vlaga je veliki neprijatelj pčela i treba se njenog prisustva preventivno osloboditi, pre nego se i pojavi. Ako je ventilacija košnice slaba, utopljavajući materijal loš, svi otvori zaptiveni, matica će ubrzano polagati jaja, povećavaće se temperatura u košnici, a ako još prokišnjava krov ili zidovi nastavaka na košnici, eto velikog problema. 
Utopljavajući materijal se inače i ne treba da stavljaz na košnicu pre polovine februara. Do tada se preko zbega nalazi samo karton, zbog promaje. Za namensko prolećno utopljavanje se koriste samo listovi dnevnih novina. Materijal se stavlja iznad zbega, nikako na satonoše. Ovakvo utopljavanje ima dve funkcije. Stabilizuje se mikroklima u košnici tokom nestabilni prolećnih dana i upija se višak vlage u papir. Novine treba povremeno kontrolisati i zamenjivati ih suvim. 
Biću zadovoljan ako sam početnicima bar malo osvežio znanja o radu na pčelinjaku tokom marta. Neka vaše kante ove godine budu pune meda i da ih što pre i ispraznite (prodate med).

Preuzmite ceo tekst

Nazad
Izrada sajta Tirien