Povodom teksta firme Medino o novim zahtevima pojedinih kupaca meda, predsednik SPOS-a napisao je tekst na tu temu, pre svega zbog interesovanja medija, kako bi problem bio svestrano obrađen, te ga ovde objavljujemo u celosti.
Ceo svet i dalje ima problema sa varoom, pa i Srbija, što je sve u svemu neviđena bruka. Jer, varou je danas veoma lako pobediti.
Problem opstaje jer neki od nas varou ubijaju hemijom, a ne znanjem. Još uvek je velika većina pčelara u potrazi za čarobnom hemikalijom koja će pobiti varou, umesto da tragaju za znanjem kako bi je bolje upoznali, a paralelno sa tim, da bolje upoznaju i te hemikalije za kojim „kao“ tragaju. Nikad nisam razumeo kako misle da će naći čarobnu hemikaliju, a da o njoj ne znaju skoro ništa. To je najbolji put u propast. Što je najgore, više puta smo do sada hrlili i stizali do propasti, a opametili se izgleda nismo. O čemu se zapravo ovde radi?
Sećam se kad je fluvalinat došao u Srbiju. Ceo svet ga je pre nas koristio na plastičnim trakama, ali mi smo kao i uvek pametniji od sveta… standardno… najbolji smo fudbalski selektori, najbolji treneri, najbolji direktori… I tako je neko „odlučio“ da fluvalinat stavi na drvene letvice. To je naravno bio najbrži put do propasti, ali objasnite to nekom“proizvođaču“ ko je sa hemijom imao dodirnih tačaka kao ćurčija sa svemirskim brodom. Pokušaću celu priču da objasnim narodnim jezikom, ne koristeći stručne termine, kako bih svima približio suštinu problema koji sami sebi pravimo svojim neodgovarajućim znanjem, ili slušanjem lažnih samozvanih autoriteta.
Naime, plastične trake su u sebi imale u svakom svom delu istu količinu aktivne materije fluvalinata koja ubija varou. Plastika je bila takva da se svakog dana u uslovima košnice (vlaga, temperatura, trenje…) razgrađivala ista količina plastike, i samim tim oslobađala ista doza fluvalinata, a to je bila BAŠ ona doza koja je minimalno potrebna da ubije veći deo varoa. Međutim, odlukom da se fluvalinatom natopi drvena letvica, nesvesno (neznanjem) je automatski doneta i odluka da varoa u najkraćem mogućem roku postane otporna na fluvalinat, a evo i kako. Najpre, svaka drvena letvica se po moći upijanja tečnosti razlikuje od bilo koje druge drvene letvice na ovoj planeti, ne postoje dve iste. Pre natapanja u rastvor fluvalinata (Klartan, Mavrik…) onaj ko natapa ne zna koja će letvica koliku količinu otrova upiti u sebe, a svakako da će SVAKA letvica upiti RAZLIČITU količinu otrova, ne postoje dve letvice koje će upiti istu količinu, što ih dijametralno razlikuje od plastike. Jer, neće istu količinu rastvora fluvalinata upiti letvica od bukve koja je rasla na 800 m nadmorske visine, i ona sa 200 m nadmorske visine, jer su godovi zbijeniji u sušnim, a razuđeniji u kišnim krajevima sa zemljištem bogatim hranljivim materijama. Takođe, letvica isečena sa istog stabla neće upiti istu količinu hemikalije, ako je isečena blizu kore ili blizu srži stabla. Znači, svaka je imala različitu dozu fluvalinata na sebi, što je suprotno osnovnom postulatu lekova, a to je da je svaki lek otrov, samo ga doza čini lekom.
Pored toga, kad drvenu letvicu stavite u košnicu, prvog dana oslobodi najviše otrova (sa površine letvice), a narednih dana doza naglo pada, a nijedno ni drugo nije dobro za tretman. Koristi od drvenih letvica imali su tada samo proizvođači, pčelari i pčele samo dugoročnu štetu i ubrzanje pojave otpornosti varoe.
Kada stavite u košnicu letvicu sa niskom dozom fluvalinata, jer je letvica upila manju količinu, naravno da efekat neće biti dovoljan, i jednog trenutka će doza biti tako mala, da varoa ne samo da neće padati od nje, već će živeti pored nje i lagano sticati otpornost, kao što su srednjevekovni vladari redovno koristeći male doze pojedinih otrova „navikavali“ organizam na njih, pa kad ih je neko kasnije zaista trovao, u tome nije uspevao. Poznato je da su atentatori čak izvršavali samoubistvo nakon trovanja vladara svesni svoje okrutne sudbine, a da je vladar trovanje ipak preživeo.
Kako visoke doze leka podstiču pojavu otpornosti varoe?
Međutim, šta se događa kada u košnicu stavite letvicu sa većom dozom otrova od potrebne? To je tek posebna priča. Najpre, naučnici nisu uzalud odredili koja je tačna doza neophodna za ubijanje varoe. To je baš ona doza koja ubija unapred predviđeni broj varoa, a to je na primer 99%. Hajde da pretpostavimo da je u košnici bilo 1000 varoa, to znači da će sa efikasnošću od 99%, u košnici ostati samo 10 varoa, koje će nastaviti razmnožavanje. Ali, u svakoj populaciji neko je na nešto prirodno otporan, zbog gena koje poseduje i koji upravljaju fiziološkim procesima tako da nas štite od raznih negativnih uticaja efikasnije nego kod drugih ljudi. Setimo se samo japanske devojčice koja se nalazila na par stotina metara od mesta udara atomske bombe u Hirošimi, ali je ipak doživela duboku starost. Takođe se često kaže da ako izbije sveopšti nuklearni rat, to će značiti kraj čovečanstva. Sigurno neće. Biće prirodno znatno otpornih koji će preživeti i očuvati vrstu, ma kako degenerisana ona posle toga bila. Tako je i sa varoom. Možda je samo jedna od navedenih 1000 iz nekog razloga prirodno otporna na fluvalinat (postoje prirodni insekticidi piretroidi, a piretroidima pripada i u fabrici sintetisani fluvalinat). Da je doza bila normalna, preživelo bi 10 varoa, među njima i ta 1 potpuno prirodno otporna. Kada one nakon tretmana budu ostavljale potomstvo, ostavljaće ga i ta jedna potpuno otporna, ali će njeno potomstvo činiti samo desetinu ukupnog potomstva, jer se razmnožava i onih 9 koje su preživele iz nekih drugih razloga. Međutim, kad u košnicu bacite “atomsku bombu”, jer upravo se tako može nazvati letvica natopljena prekomernom količinom fluvalinata, pobićete tada sve varoe sem one jedne, ali kad ona jedna nastavi da se razmnožava, njeno potomstvo činiće 100% populacije varoe u košnici, a ne 10%. Tačno je da neće kompletno njeno potomstvo biti potpuno prirodno otporno na fluvalinat, ali dobar broj hoće, i tako iz generacije u generaciju dobijamo sve više otpornih varoa na fluvalinat. I sve se to unapred znalo, ali uzalud, jer najglasniji među nama su upravo oni koji su najbolji i treneri i selektori, i od njih se glas razuma ne čuje. Sećam se kada je 2000. godine prof. dr Jovan Kulinčević objavio tekst kojim je upozoravao da je u okolini Beograda pronašao soj varoa otpornih na fluvalinat. Mislite da se neko zabrinuo, da je sebi rekao hajde da od sad budem oprezniji? Ne, naprotiv, nastavljeno je pogrešnim putem sve dok 2004. godine nismo dobili masovna uginuća pčela u jesen/zimu u celoj Srbiji, jer su se otporni sojevi toliko proširili da su postali dominantni, što je i bilo očekivano. Kome god ste tada rekli da se u Italiji još 1996. pojavila otpornost varoe na fluvalinat te da će to ubrzo stići i kod nas i da treba preventivno menjati lek, gledao bi vas kao lobistu za neki drugi lek, i dobro biste prošli ako ne biste i batine dobili. Međutim, kad je 2004. godine u Srbiji stradalo svako treće pčelinje društvo, a svako drugo znatno oslabljeno, naravno da niko nije pozvao ni da se izvini zbog ružnih reči, a kamoli da okrivi prave krivce – svoje neznanje i tvrdoglavost.
Malo o amitrazu…
Slično je danas i sa amitrazom. O njemu je časopis Pčelar već objavio sveobuhvatan tekst novembra 2006, pa ga obavezno pročitajte (www.spos.info/amitraz-za-i-protiv ). Danas ga prodaje ko stigne, kvalitet niko ne kontroliše, masovno se koristi. Nije registrovan kao lek. Registrovani lek se od neregistrovanog razlikuje pre svega po tome što se tačno zna koliko aktivne materije leka neke hemikalije ima u njemu, i što to neko redovno kontroliše. Neregistrovane “lekove” ne kontroliše nikad niko, i zato često kupite sredstvo koje nema dovoljno aktivne materije ili je ima previše, pošto je “veliki stručnjak” koji ga je smućkao, odlučio da stavi najčešće ogromnu dozu ne bi li “oduševio” pčelare efikasnošću njegovog lažnog leka. Često stavi još koju hemikaliju, da eikasnost bude “neupitna”, a o tome koliko je to opasno, može se napisati poseban tekst. A zapravo je poslao pčelara tj. njegove pčele na put bez povratka – put koji na gore opisani način vodi u pojavu stvaranja ubrzane otpornosti varoe na upotrebljeno sredstvo.
Još 2006. godine je naučnik Antonio Nanetti iz Italije izvestio na predavanju u Aleksincu, da je pojava otpornosti varoe na amitraz gotova stvar, te da efikasnost ne prelazi 70% što je nedovoljno za efikasnu borbu protiv varoe (o tome zašto nije dovoljno, mogao bi se napisati još jedan ovoliki tekst). Naravno, varoe prirodno nema svake godine u istom broju, pa mnoge to zavara jer koristeći “svoju metodu” nemaju gubitke, ali već posle par godina dođe sezona kada je ima i previše, i tada pčelar ostane bez pčela, pa se čudi šta se desilo, jer je svake godine radio “isto”, i imao je “rezultate”, bar tako on misli. Svi su krivi, sem njega, naravno.
Ubi nas neznanje lažnih “stručnjaka”
Danas možete čuti od “velikih stručnjaka” da sve to uopšte nije problem, samo treba povećati broj zadimljavanja amitrazom, sa odavno propisanih 4, na 6-7, neki kažu i na 10-12, a svi smo čuli za pčelara koji se time javno hvali, koji ne samo što je broj zadimljavanja amitrazom podigao na 24, već je i period između zadimljavanja skratio sa 4 na 2 dana. Naravno, samo on zna zašto, jer time nije dobio ništa sem ostataka (rezidua) amitraza u košnici i pčelinjim proizvodima, kao i štetan uticaj na pčele. A poznato je da je propolis najzagađeniji pčelinji proizvod zbog svojih specifičnih osobina, i onda takav pčelar pravi propolis kapi od takvog propolisa. Užas. Na sreću, takvih je malo, ali brzo šire svoj maligni uticaj…
Poseban je problem uticaj produženog izlaganja pčela većim dozama i učestalijim tretmanima na same pčele. Jer sve hemikalije smetaju i pčelama, samo je doza koja ubija varou mnogo manja od doze koja ubija pčelu. Kod fluvalinata, recimo, potrebna je 10 puta veća doza da ubije pčelu nego što je potrebna da ubije varou. Znači, ako biste stavili 20 umesto 2 trake fluvalinata u košnicu, ubili biste celo pčelinje društvo. Opet se vraćamo na staru izreku Paracelzusa, odnosno Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajma, sa početka XVI veka, da je svaki lek otrov, a samo ga doza čini lekom.
S. Delaplane i J. A. Berry sproveli su dvogodišnje istraživanje u američkim državama Džordžija i Južna Karolina. Pošto sredstva za suzbijanje varoe štete i pčelama u izvesnoj meri, istraživači veruju da te štete imaju ulogu u stradanjima pčela. Rezidue tih hemikalija u košnici su prodorne (Frazier, 2008), toliko da iako se nalaze u malim, takozvanim, subletalnim dozama (ne mogu da ubiju), ipak dovode do određenih šteta po pčelinje zajednice.
Podaci koji će ovde biti izneti potiču iz jednogodišnjeg istraživanja u Džordžiji, ostali podaci biće kasnije prezentovani javnosti, kad istraživanje bude u celini završeno. U poređenju sa netretiranim košnicama, uočeni su statistički značajni negativni efekti na leglo od strane fluvalinata i kumafosa, na sposobnost učenja kod pčela od strane fluvalinata i bakar naftenata (Cu naphtenate – upotrebljava se za konzerviranje – zaštitu dasaka), i na kraju, na sposobnost pamćenja kod pčela od strane amitraza i bakar naftenata.
U odnosu na netretirana društva, bakar naftenat je smanjio količinu legla prosečno za 7,1%, fluvalinat (Apistan trake) za 18,5%, fluvalinat (Maverik) za 22,5%, kumafos (Checkmite) za 25,7%, i amitraz (Taktic) za 19,7%.
Interesantno je da su merili procenat otvorenog legla tri dana nakon tretmana. Kod amitraza ono je bilo smanjeno za 7,3% u odnosu na netretirana društva, kod fluvalinata (Apistan trake) za 6,7%, kod fluvalinata (Maverik) za 5,7% i kod kumafosa (CheckMite) za 8,9%.
Iako je bilo teško izraziti brojevima, iz podataka istraživanja se vidi da je sposobnost pamćenja pčela zbog primene amitraza prosečno smanjena za neverovatnih 77,2%.
A sad ZAMISLITE koliko su ovi efekti VEĆI OD NAVEDENIH kada se koriste veće doze od propisanih date u više tretmana od propisanih… ja ne smem da računam…
Takođe, preterivanje sa tretmanima, jednim ili sa više lekova paralelno ili upotrebom jednog za drugim, prema dr Dušanu Todoroviću, posebno šteti u jesen, tj. kasno leto, iako je tada idealan trenutak zbog nedostatka legla, jer može imati uticaja na formiranje masno-belančevinastog tkiva pčela. Zato je moguće da masovna primena ovih sredstava u jesen prouzrokuje da pčelinja zajednica i ne dočeka proleće.
Naravno, stručnjaci nisu uzalud propisali samo 4 tretmana amitrazom. To je sasvim dovoljno da se pobije varoa. Ali, pošto je varoa stekla delimičnu otpornost na amitraz, to više nije slučaj. Nije rešenje povećati broj tretmana (kao što mnogi rade), jer time samo prekomerno zagađujete košnicu. Rešenje je zameniti sredstvo koje više nije efikasno, a neefikasno je upravo zbog nazovi “stručnjaka” koji su preporučivali “dimljenje dok i poslednja varoa ne padne” ili natapanje krpa i letvica amitrazom, i “naravno” njihovo što duže držanje u košnici radi “veće efikasnosti”. A za svako sredstvo važi osnovni postulat da se u košnici drži onoliko koliko je propisano, recimo 16 dana, jer je to sasvim dovoljno da se pobije varoa, AKO je sredstvo efikasno. Duže držanje podstiče stvaranje otpornosti jer doza leka pada, zatim podiže nivo zagađenosti odnosno ostavljanja rezidua, ali i itekako škodi pčelama.
Imamo li problem sa amitrazom?
Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta u više godina se desilo da u uzorcima meda nađemo amitraz, jednom 20 ppb (20 delova amitraza na milijardu delova meda) a drugi put 40 ppb. Inače je propisima dozvoljeno 200 ppb, što znači da nikad nismo našli prekomerne doze, niti su do danas ikada nađene u srpskom medu. Krajem novembra je firma Medino poslala za sve nas upozoravajući dopis SPOS-u (www.spos.info/amitraz-u-medu-unistenje-srpskog-izvoza-meda-sa-trajnim-posledicama), da je ove godine u ogromnom broju uzoraka nađen amitraz, što se ranije nije dešavalo u toj meri, a paralelno sa tim kažu da se pojavljuje sve više kupaca koji zahtevaju niske doze amitraza u medu, recimo ispod 10 ppb (iako je dozvoljeno 200 ppb). Svaki kupac želi da kupi ono što on želi, i to je legitimno (kao što recimo već godinama traže da HMF bude maksimalno 10-12, a dozvoljeno je zakonom 40, ili da dijastaza bude minimalno 12, a dozvoljeno je 8, i slično), ali je očigledno da su nakaradne preporuke agresivnih samopromotera za primenu amitraza dovele do toga da je nalaz amitraza statistički češći, iako su doze i dalje daleko ispod dozvoljenih (3-10 puta niže od propisanih), ali ga sada ima u većem broju uzoraka nego ranije kada je njegovo nalaženje bilo sporadično. Međutim, sve više kupaca ima specifične zahteve.
Kao dokaz otpornosti amitraza daću samo jedan primer, izuzetno bitan, a to je da postoji sredstvo na trakama sa amitrazom koje je registrovano u Francuskoj, Španiji, Portugaliji… zove se Apivar. Kada je prvi put proizveden, trebalo mu je 6 nedelja da pobije svu varou u košnici. Po istraživanju objavljenom još 2007. godine, tada mu je trebalo 10 nedelja! To je 66,6% više vremena. Jasno je da je tokom godina upotrebe varoa stekla značajnu otpornost. Samo je problem što to nije bilo praćeno istraživanjem koliko je zbog takvog dugog načina primene bilo više amitraza u pčelinjim proizvodima.
Potrošači od nas traže samo najbolje
Kupci meda jesu sve probirljiviji, iako ovakva probirljivost po pitanju rezidua amitraza nema stručno opravdanje jer se radi o minimalnim dozama. Međutim, radi se svakako o protivzakonitoj primeni amitraza, jer u Srbiji nema nijednog jedinog leka koji je registrovan, a da je na bazi amitraza. U proteklom periodu imali smo izveštaj iz Mađarske da se u neregistrovanom srpskom “leku” Herba strip nalazi amitraz i akrinatrin (www.spos.info/herba-strip-amitraz-akrinatrin), a reklamiran je kao ekološki. Čak i da Mađarski izveštaj nije tačan, ponavljam generalni stav, KO vam garantuje da se u neregistrovanom tj. nelegalnom leku nalazi ono što na pakovanju piše? NIKO. Kupili ste mačku u džaku, mačku u džaku i dobićete. Kad se nešto reklamira kao ekološko, vi se sa njim i ophodite kao prema ekološkom sredstvu, bez rukavica i odgovarajućih zaštitnih sredstava, te vam se kroz kožu upijaju Bog zna kakve hemikalije.
Setite se kada je nedavno u Sloveniji izbio sličan skandal, utvrđeno je da je za preparat korišćeno neodgovarajuće pakovanje, pa je aktivna hemikalija hemijski reagovala sa neodgovarajućom folijom omotnice i stvorilo se jedinjenje kome se niko nije nadao, a završilo je u košnicama (www.spos.info/veliki-problemi-oko-nelegalnog-leka-u-sloveniji). Takve stvari se dešavaju samo kada nestručni rukuju sa hemikalijama, naravno isključivo u svom ličnom interesu, mi smo za njih kolateralna šteta od koje samo treba uzeti novac.
Ako se sećate, svojevremeno smo imali problema sa antibioticima u srpskom medu. Naučili smo pčelare da ne postoji nijedna bolest pčela kod koje antibiotici zaista mogu pomoći, te su danas nalazi antibiotika u medu iz Srbije krajnje retki. Do tog cilja moramo doći i što se tiče ostataka drugih hemikalija. Naravno da je “sramota” ovolika huka i buka oko tako male količine ostataka (koja je daleko ispod dozvoljene granice), neuporedivo manje od ogromnih količina koje se mogu naći u voću i povrću koje uz to jedemo mnogo više nego med, ali je sramota i koristiti neregistrovana sredstva, još veća sramota preporučivati ih drugima, jer naši potrošači od nas očekuju samo najbolje. Med je maltene jedini, ako i zaista nije stvarno jedini proizvod koji na naše trpeze dolazi u neizmenjenom obliku, bez konzervanasa i aditiva. I tako mora i da ostane.
Na proleće će početi sa radom Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a “Naš med” doo čija je gradnja ovih dana završena u Rači, i predstavlja jedinstven projekat poljoprivrednika Srbije koji mora poslužiti i drugima za primer. Njegova glavna funkcija biće upravo apsolutna garancija potrošačima da će med koji konzumiraju biti u svemu ispravan. Mislite o tome i ozbiljno se pripremite za to. Oni retki koji ovih dana blamiraju sve poštene pčelare Srbije, neka zapamte da odustati nećemo i da ćemo naš cilj ostvariti. Svi pošteni pčelari Srbije organizovano će plasirati med vrhunskog kvaliteta na tržište, koji će poželeti ceo svet. Mesta onima koji sredstva koriste preko propisane mere tamo ne može biti. Jer, ne možemo nikome dozvoliti da kvari reputaciju ogromne većine pčelara Srbije.
SPOS je mogao da sakrije pismo firme Medino i da ga ne objavi, ali SPOS ne želi da stvari gura ispod tepiha. Kako smo se pre nekoliko godina hrabro i javno suočili sa antibioticima u medu, te je danas njihov nalaz u medu krajnje redak, tako se moramo suočiti i sa novim zahtevima potrošača.
Inače, zapamtimo, kada se jedan registrovani lek koristi po uputstvu, nema rizika od ostataka tog leka u pčelinjim proizvodima, uopšte ili preko dozvoljene granice (zavisno od osobina hemikalije). Čim se pravila iz uputstva prekrše, sav rizik je na pčelaru pojedincu, i moraće da ga nosi na svojim plećima.
Šalje se...