SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Danas je u Novom Sadu u zgradi Pokrajinske Vlade, održan sastanak delegacije SPOS-a sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo gospodinom Vukom Radojevićem i njegovim najbližim saradnicima, kao i predstavnikom Nacionalnog parka „Fruška gora“.

Ispred SPOS-a sastanku su prisustvovali predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, zamenik predsednika SPOS-a Milutin Petrović, predsedavajući Skupštine SPOS-a i predsednik Društva pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada Đorđe Mrkić, i predsednik Udruženja pčelara „Tisa“ iz Bečeja Mile Mučalov.

Pre ovog sastanka, zamenik predsednika SPOS-a prisustvovao je, u organizaciji NALED-a, radnom ručku sa predsednikom Pokrajinske Vlade Igorom Mirovićem (OVDE), na kome je dogovoren naš dalji kontakt sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu u cilju rešavanja aktuelne problematike pčelarstva.

SPOS se obratio Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa ciljem da nakon formiranja nove Pokrajinske Vlade, pokuša da ukaže na propuste u prethodnom periodu i utiče na formiranje nove poljoprivredne politike Pokrajine u sferi pčelarstva u narednom periodu, pošto je SPOS sa 1708 pčelara koji sa teritorije Vojvodine plaćaju članarinu SPOS-u zapravo referentna pčelarska organizacija na teritoriji severne srpske pokrajine. Takođe, SPOS već godinama unazad beleži porast broja članova sa teritorije Vojvodine, te je i pravi trenutak da se SPOS aktivno uključi svojim savetima i predlozima u formiranju moderne poljoprivredne politike na teritoriji Vojvodine, kako bi pomogao pčelarima Vojvodine da ostvare veću pomoć Pokrajinske Vlade u svom radu, nego što je to do sada bio slučaj.

Naišli smo na izuzetno razumevanje novog pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Vuka Radojevića i njegovih najbližih saradnika. Sastanak je bio izuzetno pragmatičan i konkretan, i trajao je skoro puna dva sata, a da nijedan trenutak nije izgubljen na nepotrebne i nebitne teme. Zato želimo ovom prilikom da im se najpre zahvalimo na takvom ozbiljnom pristupu pčelarstvu, kao i želji da se odgovori pozitivno na sve naše predloge koji su sprovodivi u najkraćem realnom roku.

Prva dobra vest za pčelare je što će rebalansom budžeta AP Vojvodine, iako ima mnogo finansijskih problema, za pčelarstvo najverovatnije biti izdvojeno dodatnih 10 miliona dinara. Uzimajući u obzir da je trenutnim budžetom planirano i realizovano samo 5 miliona dinara, to je praktično utrostručavanje budžeta za pčelarstvo u ovoj godini.

Razgovarano je o tome da se spisak opreme za pčelarstvo koju pokrajina subvencionira osavremeni, i da se, ako bude zakonski sprovodivo, odobri i nabavka polovnih vozila za prevoz pčela, a posebno je SPOS ukazao na to da treba učiniti sve što je moguće da se odobri nabavka običnih neatestriranih prevoznih sredstava za prevoz pčela, jer je to u skladu sa modernim trendovima u pčelarstvu (kontejneri i platforme raznih vrsta), što će biti intencija i na državnom nivou u narednom periodu, jer je sistem ugrađenih košnica na kamione i prikolice uglavnom zastareo i neprilagođen je modernom pčelarenju u najvećem broju slučajeva.

Razgovarano je o mogućnostima ukidanja hipoteke prilikom odobravanja kredita (što košta i preko 30.000 dinara po jednom kreditu bilo koje vrednosti) što je mnoge pčelare nateralo da odustanu od kredita zbog ogromnih troškova ostvarivanja hipoteke. Predlog koji će najverovatnije biti moguće prihvatiti jeste garancija pčelara za vraćanje kredita nabavljenom pčelarskom opremom, i pčelarskom imovinom (košnice, postojeća oprema i slično), o čemu će se narednih dana izjasniti nadležne službe, ali kako stvari stoje, nema razloga da to ne bude prihvaćeno, jer je postignuta okvirna saglasnost.

Takođe je razgovarano o smanjenju papirologije za konkurisanje na pokrajinske konkurse, tamo gde zakonski propisi trenutno nisu smetnja, do potpune digitalizacije državne uprave, kada će državne institucije međusobno razmenjivati podatke, i njih nećemo biti obavezni da dostavljamo. Posebno se razgovaralo o konkursima na koja mogu konkurisati udruženja pčelara, kako bi se tu takođe maksimalno pojednostavila procedura, i uklonile postojeće prepreke administrativne prirode.

Postignuta je potpuna saglasnost u predlogu SPOS-a da se konačno u Nacionalnom parku „Fruška gora“ ukine naknada za postavljanje košnica (popularno od strane pčelara zvana „pašarina“). Iako postoje brojne administrativne, ali ne i zakonske prepreke, za tako nešto, pokrajinski sekretar je stava da je krajnje vreme da se taj problem reši, i u narednim danima sastaće se sa direktorom Nacionalnog parka, kako bi našli rešenje za ovaj problem. Ukidanje „pašarine“ koje je sada krajnje izvesno i nadamo se bliže nego ikada, dovelo bi do značajnog i finansijskog i psihološkog podsticaja razvoju pčelarstva i punom iskorišćenju visokovredne lipove paše u ovom nacionalnom parku.

Razgovarano je i o tome da pokrajinski organi promovišu kod lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine, da izdvoje dodatna ozbiljnija sredstva za razvoj pčelarstva, jer i danas postoje mnoge opštine koje praktično uopšte ne stimulišu razvoj pčelarstva.

Razgovarano je i o zajedničkom stimulisanju zasađivanja medonosnog bilja kroz pošumljavanje. Predlog SPOS-a je da se iskoristi model stvaranja šumskih oaza, koje će imati i vetrozaštitnu i medonosnu ulogu, ali koje će privlačiti prirodne predatore i ptice koje se hrane štetočinama u poljoprivredi, čime bi se smanjilo tretiranje poljoprivrednih kultura hemikalijama i tako automatski smanjilo trovanje pčela ali i zaštitila prirodna sredina od prekomernog zagađivanja pesticidima. Predlog je da se iskoristi pozitivni model Singente koja je na tome već radila na sličan način, ali bez korišćenja drveća. Za to postoje i stručni i naučni resursi u Vojvodini.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine raspisuje konkurs za finansiranje projekata udruženja građana čije je sedište na teritoriji Vojvodine, ali nikada nijedno udruženje pčelara nije dobilo ništa na tom konkursu, iako su itekako mnoga udruženja konkurisala, pa smo se pitali kako se to pčelarstvo ne uklapa u zaštitu životne sredine, kada mu je baš tu mesto. Zamolili smo pokrajinskog sekretara da u kontaktu na navedenim sekretarijatom objasni vrednosti pčela u zaštiti životne sredine, kako bi se napravio kvalitativni prodor na ovom planu, dok će SPOS sve to koliko ovih dana propratiti dopisom zasnovanim na naučnim istraživanjima o vrednosti pčela za zaštitu životne sredine i očuvanje biodiverziteta.

Delegacija SPOS-a je više nego zadovoljna rezultatima sastanka, i nada se brzoj realizaciji dogovorenog. Još jednom se zahvaljujemo našim današnjim sagovornicima, koji su pokazali kako se brani i zastupa javni interes u sektoru pčelarstva.