Данас се навршавају две године од одласка нашег друга и пријатеља Милутина Бате Петровића.
Сећамо се Бате, као јединствене личности, који је својим аутентичним и позитивним односом према животу и раду, ширио дух пријатељства и сарадње, отварао пут успеха и напретка, код сваког од нас који смо га познавали.
Бато, недостајеш као првог дана. Сваког трена си потребан. Неопходан. И даље покушавамо да размишљамо твојом главом, успешно те тако одржавајући међу нама. Јер, без тебе ништа није исто. Цитирамо стално твоје феноменалне мисли уз које смо заједно ишли кроз живот.
Ниједна седница ИО СПОС-а у ове две године није прошла да те нисам споменуо, јер каква је то седница без твог духа. Слика ти стоји и даље на столу, столица седи празна. Мада, ја знам да празна није. Седи у њој моја душа велика, мој најбољи пријатељ, моја узданица и највећа подршка.
Нека ти је вечна слава и хвала!
Председник СПОС-а