Na Fejsbuku se pojavilo sledeće pitanje kolege Zorana Tumbaševića iz Majura kod Šapca: „Na jednom pčelarskom susretu gostovali su predstavnici firme Medino. Upoznali su pčelare sa situacijom na tržištu, i izneli tvrdnju da će otkupna cena meda biti ispod 4 evra (nisu precizirali tačan iznos). Ako to bude tačno, zanima me kako će SPOS reagovati, jer je očigledno da se sprema još jedna blago rečeno „pljačka“ nas pčelara. Zamolio bih predsednika SPOS-a da prokomentariše“. Ovde dajemo odgovor na ovo javno pitanje kolege Zorana Tumbaševića iz Majura kod Šapca, jer smatramo da i odgovor treba da bude javan i konkretan.
Cena meda formira se na tržištu, i SPOS je začuđen kako predstavnici firme Medino mogu znati cenu unapred, pre nego što se završi bagremova paša. To je jednostavno nemoguće, i predstavlja prejudiciranje cene, što nije korektno.
Problem cene meda u Srbiji do pre nekoliko godina bio je upravo u tome što su otkupne cene bile niske, tj. niže od otkupnih cena u drugim zemljama koje se nalaze u sličnoj situaciji kao Srbija (a imaju bagremovog meda za izvoz), ali i zemljama EU (Mađarska, Rumunija, Bugarska, a u novije vreme i Hrvatska). Otkupljivači su u toj situaciji imali velike marže, a med se izvozio u simboličnim količinama, što je svakako bilo više nego nepovoljno za pčelare.
U međuvremenu je SPOS nizom akcija promovisao kvalitet srpskog meda na svetskim sajmovima hrane i kongresima Apimondije, samostalno i u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Japanskom razvojnom agencijom i Hemijskim fakultetom, i uspeo je da dovede veći broj kupaca u Srbiju, poveća njihovo interesovanje za srpski med, i stvorenom velikom potražnjom za medom razbije monopol koji je vladao na srpskom tržištu, a za tu akciju smo još 2010. godine dobili i javnu pohvalu iz Ministarstva trgovine i usluga, jer smo metodom kompeticije došli do cilja.
Tako već par godina unazad srpski pčelari imaju svetsku otkupnu cenu meda, koja je danas čak bolja nego u nekim zemljama EU (Bugarska je najbolji primer, jer je otkupna cena meda daleko niža nego u Srbiji, zbog monopolizovanog tržišta i razjedinjenosti pčelara u desetak saveza pčelara). Dok je otkupna cena bagremovog meda u Srbiji u 2013. godini bila 3,7 evra, u Bugarskoj, koja izvozi tri puta više meda od Srbije (oko 10.000 tona), bagremov med otkupljivan je po samo 2,5 evra, a druge vrste meda od 1,5 do 1,6 evra. Tragedija. Pčelari Bugarske skupo plaćaju cenu svoje nesloge i neorganizovanosti.
Međutim, kako vreme prolazi, a srpski med sve više svojim kvalitetom i masovnošću izvoza sam pronalazi put do još šireg i probirljivijeg tržišta, počinjemo da osećamo prave efekte našeg rada, jer prosečna cena meda po kojoj Srbija izvozi med lagano raste i prevazilazi glavne konkurentske zemlje. To je nešto što do pre par godina nismo mogli ni da sanjamo, ali očigledno je bilo presudno to što smo uspeli da dovedemo strane kupce u velikom broju, koji su počeli da kupuju naš med, a onda je kvalitet meda počeo da prodaje sam sebe, i da se IZDVAJA PO KVALITETU u odnosu na konkurenciju. Evo sada i dokaza za ove tvrdnje, prezentovaćemo vam zvanične podatke Evropske Unije o uvoznim cenama meda (to je u stvari zbir otkupne cene u zemljama iz kojih se med uvozi u EU, troškova otkupa meda, troškova prevoza i zarade otkupljivača, znači to je finalna cena za kupca u EU). To je posebno postalo izražajno od 2013. godine.
Naime, prosečna uvozna cena meda u EU u 2014. godini iznosila je svega 2,14 evra (ponavljamo, sa svim troškovima otkupa, transporta i marže otkupljivača, tj. izvoznika iz ne-EU zemalja). Evo tabele sa prosečnim uvoznim cenama meda u EU iz nekih zemalja:
Država 2013 2014
Kina 1,37 1,40
Meksiko 2,53 2,71
Turska 3,51 3,86
Čile 2,62 2,97
Kuba 2,29 2,37
Urugvaj 2,50 2,64
Ukrajina 1,82 1,93
Argentina 2,35 2,75
Tajland 1,74 1,78
Brazil 2,44 2,86
Srbija 3,33 3,37
Niska prosečna uvozna cena meda u 2014. godini od samo 2,14 evra, posledica je najveće količine uvezenog meda u EU upravo iz Kine, koja je med isporučivala na adresu kupca u EU po ceni od neverovatnih samo 1,4 evra u 2014. godini!
Kao što se iz tabele vidi, od svih naših većih konkurenata – zemalja koje nisu u EU, a imaju značajniji izvoz, veću cenu od Srbije ima samo Turska. Ali, Turska je jako specifična zemlja. Recimo 2013. godine, kada je otkupna cena bagremovog meda u Srbiji bila 3,7 evra, u Turskoj je bila samo 2,5 evra, kao i u Bugarskoj. To govori da njihovi otkupljivači verovatno mnogo više zarađuju, možda kao naši pre svih gore navedenih međunarodnih akcija SPOS-a. Naravno, bagremovog meda u Turskoj nema u nekim velikim količinama, oni imaju dominantnije neke druge vrste meda, ali Turska je recimo 2011. godine odlučila da zaštiti svoje tržište zabranom uvoza svih vrsta meda, sem bagremovog. Prema tome, bagremov med kao deficitarni med u Turskoj ima jako nisku otkupnu cenu, što dodatno potvrđuje opravdane sumnje o mogućoj monopolizaciji tržišta!?
Iako je otkupna cena bagremovog meda u Srbiji u 2014. godini iznosila od 4,6 do 5,15 evra, prosečna krajnja cena po kojoj je med prodavan zemljama EU iznosila je 3,37 evra. Naravno, razlog je dominantni izvoz suncokretovog meda, jer se bagremov otkupljivao uglavnom samo iz zaliha (proizvodnja bagremovog meda pčelara SPOS-a u 2014. godini iznosila je svega 517 tona, i nije mogla da podmiri ni domaće tržište), a suncokretov med je uspeo da svojim kvalitetom na tržištu prošle godine izbori dobru cenu, iako je prosečna krajnja cena po kojoj je Ukrajina izvozila med (dominantno suncokretov, jer oni su nam glavni konkurenti za ovu vrstu meda) iznosila samo 1,93 evra, u odnosu na naših 3,37 evra.
U svakom slučaju, zajedno smo stvorili i tek ćemo stvarati uslove da naš med danas može da se bori kvalitetom na međunarodnom tržištu, za šta do pre nekoliko godina nije imao šansu. SPOS se lagano priprema i za novu fazu koju očekujemo uskoro. Za sada se ugovor SPOS-a sa našim uspešnim i korektnim firmama za otkup meda uspešno realizuje održavanjem realne cene meda na srpskom tržištu. Ako bude došlo do poremećaja, SPOS će shodno ugovoru intervenisati i svakako neće dozvoliti pad otkupne cene koji ne prati realan eventualni tržišni pad cene u drugim zemljama. Strategija koju pripremamo trebala je da bude pokrenuta već 2015. godine, da čeka eventualne turbulencije na tržištu ili nove pokušaje monopolizacije u Srbiji, ali smo je zbog loše 2014. godine, odložili za 2016. godinu. U svakom slučaju, bićemo spremni za svako iznenađenje.
Utoliko čudi gore pomenuta izjava predstavnika firme Medino da već sada znaju da će otkupna cena meda biti ispod 4 evra po kilogramu, jer na današnji dan apsolutno niko ne može da zna koja će se otkupna cena meda formirati na tržištu u EU nakon ovogodišnje bagremove paše. To vrlo dobro zna i direktor Medina, što nam je odlično poznato, i sigurni smo da njegovo mišljenje ne odgovara mišljenju njegovih predstavnika. SPOS će ga kontaktirati i upoznati sa izjavom njegovih predstavnika, očekujemo reakciju.
SPOS će svakako kao i do sada pratiti otkupne cene meda u drugim zemljama, i o tome redovno obaveštavati svoje članove. Ono na čemu tek treba zajedno da radimo, jeste stvaranje uslova za izvoz većih količina meda u malim pakovanjima, i tu je prvi veliki korak već učinjen, a to je Standard kvaliteta „Dobra pčelarska praksa“ i jedinstvena tegla za med koja ga prati.
Zadatak SPOS-a je da ne dozvoli eventualni pad otkupne cene meda u Srbiji ispod otkupne cene meda u zemljama sličnim nama po udaljenosti od najvećih kupaca meda u EU. Za to ima više načina, do sada smo promenili dva, pripremamo treći, a svakako ih ima još. Ali zapamtimo da je samo jedan jedini prava garancija uspeha: JEDINSTVO SVIH PČELARA SRBIJE. Zato smo i ostvarili sve što smo ostvarili, i ostvarivaćemo i dalje, jer imamo veliku i jaku organizaciju spremnu na sve izazove, koja se u svakom trenutku bori za dostizanje naših ciljeva u granicama realnog. Želimo uspešnu tržišnu utakmicu u kojoj će zaraditi svi, ne samo pčelari, već i otkupljivači i trgovci, ali u jednoj fer i korektnoj atmosferi, a ne jedni na račun drugih kako je ne tako davno bilo, pre samo nekoliko godina.
Šalje se...