Јуче је у Привредној комори Србије одржан састанак Групације за пчеларство и производњу меда, на коме је осим општег стања у пчеларству, главна тема наравно била акција контроле квалитета меда на тржишту од стране Удружења ”Покрет потрошача за квалитет хране”.
Састанку је испред СПОС-а присуствовао председник СПОС-а, а испред Погона НАШ МЕД директор Погона.
Министарство пољопривреде је дошло у јаком, петочланом, саставу: државна секретарка Душанка Голубовић, начелница ветеринарске инспекције Љиљана Ивањац, начелница Одељења за ветеринарско јавно здравство Тамара Бошковић, самостални саветник у Групи за обележавање животиња при Одељењу за здравље животиња Драгана Живановић, као и шеф Одсека за сточарство Ненад Терзић.
Састанак је јако лоше почео, јер смо одмах по доласку приметили да је руководство Групације позвало значајан број релевантних лабораторија на састанак, а није позвало лабораторију АНАЛАБ која је радила анализе, што је било јако индикативно. Срећом, председник СПОС је самоиницијативно позвао АНАЛАБ да присуствује, како би могао да стручно објасни све што можда некоме не буде било јасно око нове методе, јер он нема довољног стручног знања за тако нешто. Тако је испред АНАЛАБ присуствовао директор Иван Смајловић, који је и изумитељ методе.
На састанак није позван ни покрет потрошача, што је такође индикативно, а итекако су га сви у својим дискусијама обилато помињали, што није коректно.
Такође, председник Групације Србислав Видојевић, иначе директор Тимомеда, дуго није хтео да да реч председнику СПОС-а који је и председник Скуштине привредног друштва НАШ МЕД, већ је он реч добио тек пред крај састанка, стрпљиво чекајући свој ред и слушајући салве неаргументованих напада на СПОС и Кластер УЈЕДИЊЕНИ ЗА КВАЛИТЕТ.
Али све то није важно, за нас је најважније да су неке битне ствари разјашњене.
Државна секретарка Душанка Голубовић је изјавила да наука иде напред и да се то мора поштовати, а да је Министарство отворено за сваку сарадњу на имплементацији добрих предлога.
Начелница ветеринарске инспекције је рекла да ће резултати ванредне инспекцијске контроле на тржишту стићи за недељу или две.
Начелница Одељења за ветеринарско јавно здравство Тамара Бошковић изјавила је да је метода тачна чим је акредитована, те да ту нема недоумица.
У том ставу придружила јој се чак и Марина Миловић, власница фирме МАЈА ПРОМЕТ, која је практично то исто рекла не доводећи у сумњу методу, што нам је јако драго јер метода је акредитована од стране надлежног тела Републике Србије а то је Акредитационо тело Србије, али је рекла да сматра да је неморално то што је Кластер покренуо. Ми сматрамо супротно јер се нелојална конкуренција више не може поднети, али свако има право на своје мишљење. Марина Миловић напала је и продају меда на пијацама, јер се као на њега не плаћа порез, што је замена теза јер је мед примарни пољопривредни производ који се као и кромпир и лук, може продавати слободно на пијацама, а опорезивање је решено на други законски начин. Председник СПОС-а јој је одговорио да се управо СПОС залагао да се максимално легализује продаја меда на пијацама, и да је са државом дуго радио на доношењу проевропских прописа по том питању, и на крају издао и књигу са упутствима за пчеларе како да легално пласирају свој мед, и то не само на пијацама, већ и у трговинама.
Директор Погона НАШ МЕД је, након провокативних дискусија појединих дискутаната које су указивале на то да су пчелари додавали шећер у мед кроз прихрану (највише се на ту тврдњу фокусирала Анета Георгијев из Тимомеда), указао на то да Погон НАШ МЕД проверава мед пре откупа, и да је то нормална безбедносна процедура, како не бисте купили нешто што не ваља. Јер, ако неки пакер откупи лош мед, сам је за то крив јер га није анализирао. Председник Групације је рекао да су такве анализе скупе. Председник СПОС му је одговорио да јесу скупе, али да Погон то ради јер мора, и да то требају сви да раде. Такође је све присутне подсетио да на законску одредбу да пчелар одговара за квалитет меда док га не прода откупљивачу, а чим мед изађе из магацина пчелара, он више није одговоран за његов квалитет већ пакер откупљивач.
Представник фирме ТИСАКОП је практично покушао да наметне став да су ове анализе учиниле да потрошачи више немају поверења у српски мед. Председник СПОС му је одговорио да најпре он као учесник на тржишту мора да има поверење у српски мед, како би и његови потрошачи имали, а не да својим примером показује супротно потрошачима, јер увози велике количине меда уместо да купује српски мед. Поврх тога се показало да приликом недавне акције контроле квалитета меда од стране покрета потрошача ниједан такав њихов мед није прошао анализе, сем багремовог.
Директор фирме Медино Иван Грујић је између осталог рекао, када се започела прича о извозу меда у Кину, да Кина увезе свега 1000 тона меда. Јуче смо знали да то није тачно, али нисмо имали те податке испред себе како бисмо га демантовали, али сада их имамо. Ево увоза меда у Кину протеклих година: 3824 тоне (2018), 4919 тона (2019), 4222 тоне (2020), 4765 тона (2021) и 3736 тона (2022).
Председник СПОС је посебно истакао његов наступ на ТВ К1 где је грубо напао жене које воде покрет потрошача, говоривши да су законски заступници две госпође од 75 година, а ми се питамо какве то везе има колико имају година, да ли је то неки битан податак, шта се желело тиме рећи? Затим је рекао да оне о покрету ”не знају ништа”. Рекао је и да га анализа покрета потрошача ”апсолутно” не интересује. То што Закон о заштити потрошача каже да покрет потрошача има право да узоркује и да анализе јавно објављује, за њега очигледно не значи ништа. Такође је рекао да је удружење потрошача узимало узорке без њиховог знања и без питања. А тога у закону нигде нема. Ево тог наступа на ТВ К1 па се уверите сами у његове тврдње: https://www.youtube.com/watch?v=o9Kgmxgn1KM Због таквог његовог понашања и противљења законским одредбама, због настале нелагодности и изреченим претњама кривичним пријавама иако је све урађено по закону, руководство покрета потрошача ангажовало је адвоката који ће их заступати у јавности.
Директор АНА ЛАБ је детаљно објаснио све што је требало, посебно проблематику прецизности постојећих метода за утврђивање аутентичности, иако је више пута прекидан упадицама, што је довело и до подизања тона са обе стране. Показао је и решење Управе за ветерину да је АНА ЛАБ уписана у Регистар правних лица које обављају ветеринарску делатност – лабораторија. Показао је и документацију да је АНА ЛАБ акредитована за две методе које су коришћене у испитивању узорака меда са тржишта, да је ЕИМ-ИРМС метода акредитована и за испитивање аутентичности меда, да је овлашћена и акредитована лабораторија ЦИН ДОО радила узорковање и да је по протоколу уредно направљен записник, да су узоркована по 2 узорка – један за анализу, а други запечаћен и неотворен остављен за суперанализу. Такође је рекао да то што АНА ЛАБ није овлашћена за службене контроле не значи да не може да ради испитивање квалитета хране животињског порекла, напротив, јер је добила решење Управе за ветерину да испуњава услове и уписана је у регистар код Управе за ветерину, те да има апсолутно све предуслове да постане и овлашћена када се конкурс буде расписао…
Председник СПОС је још једном указао и на то да је на састанак требало позвати и представнике Министарства трговине који овде итекако имају надлежност, али од ње беже годинама, пребацујући превелики терет на Управу за ветерину Министарства пољопривреде, а закон нам је исти као у ЕУ, док се у ЕУ Министарства трговине итекако баве тим послом, без обзира што је у питању храна, јер преварне радње у трговини постоје и код хране и код намештаја и код четки и метли…
Званични извештај ПКС са састанка прочитајте ОВДЕ. Укратко, закључци су да се измени постојећи Правилник о квалитету меда и формира Научно-саветодавно тело при Одбору за сточарство и прераду сточарских производа.
Šalje se...