Како незванично сазнајемо, руководство Ветеринарске коморе Србије (ВКС) изразило је незадовољство Министарству пољопривреде због измене прописа везаних за селидбу пчела.
Детаљније о измењеним прописима прочитајте ОВДЕ, како бисте могли да пратите наставак текста.
Незванично чујемо да у том незадовољству доминира став да се пчеле не смеју селити без Уверења о здравственом стању пчела, што показује да нису ни добро прочитали Правилник који критикују, јер то Уверење остаје, укида се само издавање Потврде о здравственом стању животиње у промету.
Историјат сарадње СПОС-а са Ветеринарском комором Србије је јако дуг. Најпре смо сарађивали и договарали се, а онда је неко тамо одлучио да му сарадња више није потребна, па је кренуо да мења прпоручени ценовник услуга ВКС како само он сматра да треба.
Ми смо након тога више пута апеловали да се договарамо када се тај ценовник мења, али реакције ВКС уопште није било. Другим речима, све је лепо док иде, али кад стане, онда није лепо, јел те…
И данас сматрамо да је тај пут ВКС погрешан и да је обема странама потребна сарадња. Гледање преко нишана води у све већи губитак њихових пацијената, јер оно што је држава променила, променила је са стручним разлогом, али и економским ако ћемо тако да кажемо, јер годинама пчелари имају обавезу плаћања несврсисходних такси и дезинфекција, и баш су ветеринари били ти који су требали да кажу отприлике следеће, тј. да размишљају овако: ”Хајде да ми предложимо СПОС-у и држави укидање тих несврсисходних процедура и такси, тако ћемо имати стимулацију за више кошница у Србији и више пчелара. они ће све више да ваде здравствено уверење за своје пчеле, биће више активних надзора, више обележавања кошница, па ће и нама бити боље”.
Али не, они и даље затежу и компликују, не схватајући да је управо то начин како убрзати пут ка пропасти свих, па и њих. Све док се затеже и тражи немогуће, биће све мање стоке и пчела, тј. све мање пацијената за ветеринаре. Када прописи буду били разумни и логични, то ће бити најбоља стимулација за ширење сточарства у Србији, поред државних субвенција и тржишних стимулуса.
НИКАД нећемо заборавити бруку тадашње шефице Катедре за заразне болести Факултета ветеринарске медицине проф. др Босиљке Ђуричић, која је на једном званичном састанку у ПКС изјавила следеће од речи до речи: ”Да се ја питам, ја бих пре врцања меда из сваке кошнице узимала узорак меда на присуство спора ноземозе, па ако их има, да се тај мед посебно врца, онда прокува, и тек онда стави на тржоште”. Срећом се њено ортодоксно незнање није питало, а ветеринаре позивамо да не слушају такву своју ”професорку” ни у чему, јер не зна шта се све уништава кувањем меда, а још мање је знала шта је заправо ноземоза пчела, а била је шеф Катедре на којој се о томе учило.
Зато још једном позивамо ветеринаре из руководства ВКС да убудуће имамо редовне заједничке састанке, да се о свему договарамо на базичним принципима науке, струке и праксе, те да заједно наступамо према Министарству пољопривреде. Све док једни ударамо у клин, а други у плочу, то никоме добра донети неће. Ово је најдобронамернији апел, и позивамо ветеринаре који ово читају да га доставе руководству ВКС, на добра и многаја љета да од сада сарађујемо…
Šalje se...