U organizaciji Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija i Srednje poljoprivredne škole „Radoš Jovanović – Selja“ u Prokuplju, a pod pokroviteljstvom Opštine Prokuplje, 27. marta 2015. godine, organizovano je savetovanje „Kontrola primene pesticida i zaštita životne sredine“.
Po koncepciji, izboru tema i predavača, namera organizatora bila je da na jednom mestu okupi voćare, ratare, zaštitare i pčelare, što je u praksi veoma redak slučaj. U tom pogledu savetovanje je ostvarilo svoj cilj. Nažalost, Amfiteatar Visoke poljoprivredno-prehrambene škole u Prokuplju bio je poluprazan. Izostalo je masovno prisustvo voćara – upravo onih koji u zaštiti bilja koriste pesticide, a zbog čije nepravilne upotrebe pčelari trpe ogromne štete usled trovanja pčela. I ovaj put pčelari su bili najbrojniji.
Izlaganje Snežane Savčić-Petrić, načelnice Odeljenja za sredstva za ishranu i zaštitu bilja u Upravi za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosilo se na Zakonske okvire kontrole bezbedne primene pesticida i zaštite životne sredine. U okviru prezentacije prikazan je i film o nepravilnoj primeni pesticida. Više od bezbroj reči, slika je pokazala sve nepravilnosti: preterana količina pesticida, nepravilna koncentracija i priprema rastvora, odlazak velike količine rastvora van tretiranih površina, rad bez zaštitne opreme i nespravnost prskalica i orošivača (atomizera) i sl.
Radomir Mrvaljević govorio je o značaju uvođenja obaveznog testiranja prskalice i orošivača (atomizera) i njihovog pravilnog održavanja. Posebno je naglasio, da brzina vetra od 5 m/s, sprečava primenu pesticida, zbog zanošenja rastvora i odnosa, pri čemu se zanačajno kontaminira okolna sredina.
Izlaganje dr Novice Ilića, na temu: „Žilogriz (Capnodis tenebrionis L.), i njegovo suszbijanje“, izazvalo je veliku pažnju prisutnih. Porast prosečne godišnje temperature, usled globalnog zagrevanja, pogoduje razvoju i prenamožavanju ove štetočine, koja nanosi ogromne štete u voćarstvu. Osim klimatskih promena, neobrađeni, zapušteni zasadi doprinose daljem širenju ove štetočine. Napada koštičavo voće, na prvom mestu višnju i trešnju, a zatim kajsiju, breskvu, šljivu i badem.
O značaju pčele kao oprašivača, temeljno i argumentovano, govorio je dipl. inž. Saša Milosavljević, koji je sebe predstavio kao voćara i pčelara. Zbog niza faktografskih podataka i činjenica, koja su rezultat najnovijih saznanja i istraživanja, preneću neke delove izlaganja u integralnom obliku.
- Medonosna pčela predstavlja veoma dobrog polinatora (prenosioca polena), jer učestvuje u oprašivanju poljoprivrednih kultura sa 75-90 odsto. Intezivne agrotehničke mere i primena zaštitnih hemijskih sredstava uzrokovala je znatno smanjenje broja spontanih oprašivača. Medonosna, pčela koja se gaji od strane čoveka (pčelara) sve više se upotrebljava za oprašivanje poljoprivrednih kultura dovoženjem košnica na parcelu pod kulturom.
- Indirektna korist od pčela koja ide u korist odgajivaču poljoprivrednih kultura i koja u stvari predstavlja povećanje prinosa oprašivanjem i do 20 puta je veća od direktne koristi koju ostvaruje pčelar. Korist koja se ostvaruje oprašivanjem nije samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu jer se njima povećava procenat plodova I
- U razvijenim zemljama veći poljoprivredni proizvođači iznajmljuju pčele od pčelara za oprašivanje svojih kultura, a zbog sve veće upotrebe pesticida i trovanja pčela i drugih spontanih oprašivača cena iznajmljivanja pčela kao oprašivača raste. Tako je 2006. godine ta cena u Americi bila 35 dolara po košnici, a već 2008. godine 200 dolara. U SAD se godišnje iznajmi oko 2.500.000 košnica koje uvećaju profit za 20 milijardi U Virdžiniji je 2006. god. osnovana internet berza “Virginia pollinator”. U Kvebeku, Ontariju i Alberti iznajmljuje se preko 93.000 pčelinjih društava za oprašivanje godišnje.
- Naučna istraživanja u Engleskoj su utvrdila da je jednogodišnji učinak pčelinjeg društva oprašivanjem i očuvanjem biodiverziteta vredan 1200 evra, a da pčelaru pripada najviše 3 odsto.
Kroz prezentaciju, koja obiluje originalnim fotografijama, istraživanjima i saznanjima, Milosavljević iznosi i niz praktičnih objašnjenja: Zašto biljke luče nektar ?, broj košnica po hektaru i njihov raspored za pojedine voćne kulture, novo otkriće nemačkih istraživača (pčele svojim prisustvom teraju gusenice?), pravilna upotreba pesticida i dr. što može biti predmet opširnijeg prikaza, u časopisu Pčelar.
Dopisništvo TV B92 snimilo je prilog sa savetovanja, za emisiju „Dobra zemlja“, a izjave za prilog dali su Snežana Savčić-Petrić i Vlastimir Spasić.
Uprkos dobroj organizaciji i ogromnom uloženom trudu organizatora, pravi efekti savetovanja i ovaj put će izostati, upravo zbog izostanka voćara i ratara. Prisustvo pčelara u velikom broju i na ovom skupu samo potvrđuje njihovu dobru, rekao bih najbolju, organizovanost u odnosu na druge poljoprivredne proizvođače.
Vlastimir Spasić
Predsednik RAPOJS-a
Šalje se...