SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

INTERVJU MINISTRA POLJOPRIVREDE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.220

Ministar poljoprivrede dr Saša Dragin dao je intervju novosadskoj televiziji RTV Jesenjin, u kome je između ostalog, ponovio stav da će samo profesionalni poljoprivrednici dobijati subvencije. SPOS je još u septembru argumentovano intervenisao i ukazao Ministarstvu da to nikako niti može niti sme da važi za pčelarstvo, jer pčele oprašuju sve biljke, i kod profesionalnih i kod neprofesionalnih poljoprivrednika, i da to svakako ne rade iz hobija, već iz sveopšteg interesa i basnoslovne koristi za društvenu zajednicu u iznosu od 1.200 evra po košnici.

U međuvremenu je stiglo obećanje da će subvencija ipak biti za pčelarstvo, a juče ujutru je to obznanio na javnoj tribini i pomoćnik ministra poljoprivrede, gospodin Miloš Milovanović. Čekamo dalji razvoj događaja, a vi za to vreme pročitajte ministrov intervju emisiji OTKOS, RTV Jesenjin iz Novog Sada:

 

Intervju: Ministar poljoprivrede Srbije dr Saša Dragin u emisiji Otkos Štampa
Napisao Slaviša Dabižljević   
Bez sumnje, oblast poljoprivredne proizvodnje je jedna od strateških grana srpske privrede. Govore to statistički podatci, kad su u pitanju izvozni potencijali. Međutim,  potebno je uraditi još niz poslova, kako bi se srpsko selo pripremilo za standarde koji vladaju na tržištu Evropske unije.

Stoga će postizanju ovog cilja biti podređena većina aktivnosti Ministarstva za poljoprivredu, na čijem je čelu ministar Saša Dragin.

Prvih 100 dana funkcionisanja Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, u ovom sazivu imalo je upravo za cilj rešavanje niza gorućih problema kako sa institucionalnog tako I sa operativnog aspekta. Zato se ova tematika, našla u fokusu interesovanja emisije “Otkos” RTV Jesenjin, u kojoj je gost bio ministra za poljoprivredu, vodoprivedu i sumarstvo u vladi Republike Srbije, dr Sasa Dragin .


G-dine ministre, da li ste zadovoljni učinjenim i da li je moglo više da se uradi?

Ministar dr Sasa Dragin:Ja nikada nisam zadovoljan. Posao moze da se uradi jos bolje i jos vise, jer nasa poljoprivreda zasluzuje to. Mislim da ova administracija ima kapacitete da prevazidje sve one probleme u poljoiprivredi koji su se godinama nagomilavali . Ja moram da podsetim da smo mi nazalost ispustili tu priliku, da od dvehiljadite godine do dvehiljade osme podignemo institucionalne kapacitete ministarstva poljoprivrede na taj nivo da poljoprivrednici u Srbiji pre svega imaju benefit od toga. Tu, pre svega mislim na  zakonsku regulative, koja je kao sto znate I najvažniji posao ministarstva , s obzirom da preko sezdeset posto zakona koje moramo da donesemo čeka na usvajanje a to u prevodu znači preko osam hiljada propisa iz oblasti poljoprivrede. Ono sto je ministarstvo uradilo za  proteklih 100 dana, je upućivanje u skupstinsku proceduru sest zakona. Do kraja godine mislim da ce mo proslediti na usvajanje još dva paketa od po10 zakona. U pitanju su zakoni koji su izuzetno vazni za same poljoprivredne proizvodjace.

Izmedju ostalog tu je Zakon o poljoprivredi i njime predviđeno osnivanje Uprave za agrarna plaćanja. Svakako da se velika pažnja pridaje I Zakonu o bezbednosti hrane, koji neki pojednostavljuju ali imajući u vidu njegove odrednice koje se tiču procesa proizvodnje, prerade I plasmana hrane , uz akcenat na stalni nadzor  relevantnih organa I garanciju proizvodnje sa stanovišta zdravstveno-bezbedonosnih uslova, jasno je kakav značaj ima navdeni zakon. Zatim tu su I izmene Zakona o poljoprivrednom zemljistu koji ce predvidjati dvokruzni sistem davanja zemlje u zakup.  Svi znamo koliko je potrebno precizirati neke stavke, kako bi se izbegli problemi I nesuglasice iz prethodnog perioda. Naime, izmene se tiču sledećeg, da zemlja kada se uzme od drzave u zakup, mora da se plati za sedam dana, jer na takav nacin se pokusaji pojedinaca da izlicitiraju visoke sume  a posle nikada da neplate drzavi, potpuno eliminišu I doprinose kvalitetnoj konkurenciji.

Tu je Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, koji ce omoguciti pojedincu kada preda robu u javno skladište, dobije za svoj proizvod hartiju od vrednosti  kojom se potvrdjuje da je on vlasnik. Sa te strane hartijom od vrednosti se pojedinac zaduzuje, sa njom može da trguje, svoj proizvod može da proda onda kada mu je najisplativije. Na takav nacin se deo sive ekonomije vezan za nakupce  i raznorazne zelenase dovodi u podređen položaj odnosno eliminiše sa privredne scene, kao retrogradna pojava, koja u velikoj meri šteti svima a poljoprivrednicima najviše.  Tu je jos set zakona iz oblasti poljoprivrede koji će imati za posledicu značajno unapređenje domaćeg agroekonomskog sektora. Naravno, zakoni su samo mrtvo slovo na papiru ukoliko ih ne primenimo u praksi i na tom segmentu valja poraditi najviše. Vi znate da smo mi preuzeli ministarstvo sa sedam milijardi deficita u budžetu.

 Ja se ovom prilikom  zahvaljujem ministarki finansija gospodji Dragutinovic koja je uspela da prebacivanjem sredstava sa pozicija ministarstva finansija popuni nas budzet. I što je  jako vazna stavka da poljoprivrednici znaju,  da sve obaveze koje ministarstvo poljoprivrede ima prema njima ce biti do zadnjeg dinara ispostovane, isplacene do kraja 2008 godine. Ove godine ako pogledate sta je ministrstvo uradilo, to je da smo za jesenju setvu obezbedili I dodatna sredstva, time sto su poljoprivrednici dobili mineralno djubrivo po duplo nizim cenama. i time im faktički dodali 120 evra. Svi oni koji zele da se bave vocarskom proizvodnjom od drzave dobijaju besplatno sertifikovane sadnice. Mozemo da kazemo da ove godine definitivno i pored svih negativnih kretanja na trzistu, ministarstvo nikada vise u poljoprivredu nije investiralo i to poljoprivrednici znaju. Mislim da to nije dovoljno jer ima protora da ostvarimo jos bolje rezultate sledece godine i to cemo I uraditi.

Ovde cemo stati da pogledamo komentar Cedomira Keca glavnog i odgovornog urednika magazina poljoprivrede i lista moje gazdinstvo pa ce mo nastaviti pricu o sto dana funkcionisanja rada ministrstva poljoprivrede

Čedo Keco Komentar: Neko je nekada, u jeku demokratskih promena, u Srbiji izmislio da je sto dana dovoljan period za vladu da bi se mogao odmeriti njen ucinak. Dabome ,možda su tome kumovali i novinari jer meriti šta je uradila vlada, a neodmeravati šta je uradio parlement, koji je izabran voljom naroda, teško je govoriti o činjenicama bez jedne takve komparacije. Zamislite sada da su naši poslanici minuli period iskoristili da pričaju o zakonima umesto o poslovniku i njegovoj povredi gde bi smo bili sada u otklanjanju ogromnog nedostatka u donošenju zakona u Srbiji  ali to je sasvim neka druga priča . Vratimo se ministarstvu poljoprivrede i njegovom učinku za sto dana . Pripadam onoj grupi kolega koji zapravo smatraju da je sto dana premalo da bi se govorilo o tome ,šta je valjano ucinjeno u radu ministarstva koje je došlo prektično u sred godine, bez učešća u donošenju tekućeg budžeta i niz drugih stvari koje su već bile planirane. Racionalnije i korisnije je govoriti o tome šta ministarstvo radi i šta bi trebalo da uradi krajem ove godiine da bi nam bilo korisnije u narednoj godini

Ovo ministarstvo načinilo je ogroman iskorak u pisanju zakona ne zbog toga što ih na to primorava naše približavanje Evropskoj uniji , već zbog toga što o ovome već dve ipo godine nije bilo reči u Narodnoj skupštini.Imamo obećanje  da ce, do kraja godine, desetak zakona uputiti u skupstinsku proceduru i prakticno,  negde sa početkom iduće godine, ministarstvo planira, a može se to čak desiti i do kraja ove godine u proceduru uputi čak dvadeset zakona .Jedan od najvažnijih je svakako «Zakon o poljoprivredi» koji je praktično izvor svega onoga što će nam se dogadjati u narednom periodu, a u njemu je jedna definicija presudna o tome ko je poljoprivrednik, koji je njegov status, koje su njegove obaveze, koji će odnos u pogledu subvencionisanja biti prema njemu od strane države i niz drugih detalja koji definišu njegov ekonomski ,pravni i socijalni polozaj .Ministar Dragin je nedavno najavio da on želi da ima profesionalce poljoprivrednike, kada se to uporedi sa EU to je itekako ispravan pristup.

Tamo su ljudi poljoprivrednici, farmeri, kooperanti, zaposleni na svom imanju, imaju svoju proizvodnju i imaju jednu solidnu relaciju prema državi .Država ,kada definiše ko joj je nosilac poljoprivredne proizvodnje, a biće to nesumljivo porodično komercijalno gazdinstvo moraće u zakonu o poljoprivredi da definise i one druge koji nisu porodična gazdinstva dakle razne agrarne kompanije čije gazde žive u soliterima ,dobrim vilama na asvaltu, a vlasnici su ogromnih parcela u Srbiji . Izmedju njih i onih prvih ,dakle porodičnih komercijalnih gazdinstava ovo ministarstvo već sada vidi razliku i u tome će sigurno istrajati da definiše i njihov stastus u zakonu o poljoprivredi. To je ogromna novost za nas,koji pratimo sve ovo šta se dogadja rekli bismo često i u nesrećnoj tranziciji ,kada je u pitanju poljoprivreda. Naime, poljoprivrednici nisu vlasnici,akcionari najznačajnijih preradjivačkih kapaciteta otuda je zaočekivati da ministarstvo poljoprivrede u budžetu planira sredstav za stimulisanje ili investiranje pojedinih preradjivačkih ili skladisnih kapaciteta u Srbiji. Za to će biti sasvim je sigurno dovoljno para, a dali će biti inicijative ostaje da se vidi zbog toga sto su poljoprivrednici više okrenuti ka udruženjima koja su u stvari udruženja gradjana, a ne poslovnim asocijacijama .

One poslovne asocijacoije koje postoje očekuju pomoć od ministarstva, a time će se ubrzati i konkurentnost poljoprivrede odnosno njeno priblizavanje evropskom farmeru. Naime, važno je da ovo ministarstvo objasni i uvaži činjenicu da izmedju naše poljoprivredne proizvodnje, koja ima podršku svega negde oko 50 evra izdvojenih po glavi stanovnika za ovu namenu , i one u Evropi koja ima 120 ili 150 evra čini jednu ogromnu razliku u konkurentnosti tako zapravo priča o konkurentnosti  bez poboljšanja finansiranja poljoprivrede nije realna .


G – dine ministre čuli smo doajena srpske poljoprivrede jednog analitičara koji uvek bez dlake na jeziku zna da saopšti ovo što se dešava u srpskoj poljoprivredi i da se nadovežem sa pitanjem. Koje će mere preduzeti ministarstvo poljoprivrede za povećanje konkurentnosti profesionalnih poljoprivrednih proizvodjača?

Ministar Dragin: Ono što je novina u funkcionisanju ministarstva poljoprivrede to je, da će generalno sve mere koje budu donošene, biti upućene isključivo prema profesionalnim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Ako pogledamo zemlje Evropske unije tamo osnovu poljoprivrede ne čine veliki sistemi ,ne čine ljudi koji imaju dvadesetak,tridesetak hiljada hektara imanja, nego su to baš porodična gazdinstva. Tamo bukvalno cela porodica radi, bavi se tim gazdinstvom. Videćemo da su ta porodična gazdinstva i u vlasničkoj strukturi preradjivačkih kapaciteta .Mi smo imali jedan nesrećni dogadjaj da je privatizacija uradjena tako, da je bukvalno preradjivačka industrija amputirana od primarne poljoprivredne proizvodnje i zato svake godine imamo poražavajuću sliku sa natezanjem izmedju poljoprivrednih proizvodjača i preradjivača  oko otkupa, oko postovanja ugovora.

Vi znate da se ove godine ministarstvo zaista založilo da poljoprivrednim proizvodjačima omoguci, da svoj proizvod prodaju po  najboljim cenama, odnosno prema cenama koje su ugovorili sa fabrikama. imali smo razgovore sa uljarima i objasnili im koje su to subvencije koje oni dobijaju od države. Dakle prvo-oni dobijaju 10% izvoznih stimulacija, drugo- imaju carinsku zaštitu. Sa druge strane oni moraju da izgrade korektan poslovni odnos sa svojim kooperantima, jer ukoliko taj odnos nije stimulativan, javiće se problemi oko sirovinske baze, kao što se desilo ove godine sa šećeranama.  Naime, ove godine šećerane su tražile da zabranimo izvoz šećerne repe u Hrvatsku i druge zemlje.  Mi to nismo uradili jer tržište mora da funkcioniše slobodno i da na tom trzištu poljoprivredni proizvodjač ima pravo da proda svoj proizvod  tamo gde najbolje može da zaradi.

Ukoliko pogledate ugovore o otkupu šećernog korena tokom prošle godine shvatićete zašto je ove godine zasejano manje površina pod šećernom repom u Srbiji .Kada neko dobije 60% nečistoće u otkupu šećerne repe, što je otprilike preko pola kamiona  natovarenog sa zemljom a to se nigde nije desilo, ni u jednoj zemlji i ukoliko se digestija racuna na 12-13 procenata onda seljak  nema interesa da sklapa novi ugovor za tu proizvodnju. Mislim,  tu treba da nadjemo jedno rešenje,  a to je da preradjivači moraju da računaju na poljoprivredne proizvodjače kao na saradnike u ovoj proizvodnji I da ih na takav način tretiraju.Pravljenjem ugovora taj rizik se izmedju preradjivača i proizvodjača deli i na takav nacin imaju obostrani interes za dugoročnu saradnju.

Ono što će se raditi sledećih godina to je, da će pre svega finansijskim putem, podsticajima,  stimulisati se poljoprivrednici da ulaze u intenzivniju proizvodnju, da se udružuju i da na takav nacin traže svoju sreću na tržištu, jer mi moramo da znamo da ukoliko zelimo da poljoprivrednik bude zadovoljan on mora pre svega da ima dobar finansijski učinak tokom te svoje proizvodnje .U cilju zaštite prava poljoprivrednih proizvođača i stvaranja preduslova za njihovo poslovanje, Ministarstvo poljoprivrede je otvorilo i uspešno okončalo dijalog sa prerađivačkim sektorom (predstavnici uljara i šećerana). Na taj način stvoren je ambijent partnerskog odnosa između proizvođača, prerađivača i države kao osnove razvoja agrobiznisa zemlje.

Kada su subvencije u pitanju, da li će biti po hektaru? Najave subvencije za 2009 –tu godinu su 150 evra po hektaru.  Kako tog profesionalnog poljoprivrednog proizvodjaca ojačati od starne ministarstva ?

Ministar dr Saša Dragin

Kao što i sve ostale pretežno agrarne zemlje i razvijene zemlje u EU imaju tzv subvencije po hektaru, imamo ih I mi. I tako će biti I sledeće godine. Jedino sto je novo, to je da pravna lica od sledeće godine nece imati prava na subvencije ni u kom slučaju, jer ja zaista ne želim da podsticem i da dajem sredstva nekome ko ima dvadest-trideset hiljada hektara. To je besmisleno, složićete se. Sa druge strane očekujemo i da oni koji se bave poljoprivredom iz hobija to rade iz svog zadovoljstva a ne na račun države.  Nama je ciljna grupa profesionalni poljoprivrednik čovek koji živi na selu, radi na selu i kome je poljoprivreda jedini izvor prihoda. Ne možete vi da očekujete neku ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju  ako neko radi u preduzeću, pa za vikend beži na selo  i nesto tamo čeprka. Tada niti on radi kako treba u tom preduzeću gde radi jer uzima slobodne dane, lažna  bolovanja da bi radio za vreme agrotehničkih rokova na zemlji. Da zaključim, profesionalni poljoprivredni proizvodjači  će imati sve one benefite od ove države kao što to ima svuda u Evropskoj Uniji.

Ono što većinu poljoprivrednih proizvodjača interesuje je svakako ukudanje carinskih stopa na uvoz mehanizacije .Znamo da srpska mašinska industrija ne radi. Koga sada štitimo? Da li će se ukunuti carinska stopa na uvoz mehanizacije?

Vi dugo pratite kretanja na političkoj sceni u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom Srbije i sigurno znate da smo pre nekog vremena u pokrajinskom sekretarijatu poljoprivrede i tada tražili da se carinske stope smanje na svu onu mehanizaciju, koja se ne proizvodi kod nas .Jednostranom primenom SSP-a sa EU mi ćemo imati taj benefit za poljoprivrednike, tačnije biće skinuta carina na mehanizaciju. Na takav način će oni moći da nabave mehanizaciju na daleko povoljniji način. Ono što je takodje bitno to je da  poljoprivrednici počnu se udruživati u Mašinske prstenove i da na takav način kupuju mehanizaciju jer ne može svaka kuća da ima u svom dvorištu sve mašine. Vrlo jednostavno, ukoliko vi koristite taj traktor sa 10% kapaciteta on se otplaćuje daleko duže.

Ukoliko se koristi sa 100% kapaciteta otplaćuje se brze.  Na taj nacin poljoprivrednici ukoliko zajedno kupuju poljoprivrednu mehanizaciju, ukoliko zajedno rade sa mehanizacijom  mogu da očekuju, da će taj amortizacioni period biti daleko brži. Imaće tu mogucnost da recimo svakih deset godina kupuju novu mehanizaciju. To je jako važno. Osim toga izuzetno je važno da poljoprivredni proizvodjači kada se odluče da kupe mehanizaciju to rade tako da  mogu da planiraju svoju proizvodnju. Garancijski Fond APV omogućava poljoprivrednicima da  dobiju mehanizaciju odmah a plaćaju je u poljoprivrednom proizvodu tokom recimo šest godina. Otuda poljoprivredni prioizvodjači dobijaju mehanizaciju odmah i dobijaju siguran plasman svojih proizvoda a preradjivači  dobijaju sigurnog kooperanta i vezuju poljoprivrednika za sebe.

Pitanja poljoprivrednih proizvođača

Milan Ćupina uzorni poljoprivrednik iz Stepanovićeva nedozvoljava upoterebu reči uspešan poljoprivrednik a evo i zašto:
Milan Ćupina: Zato što u ove godine i u ovoj setvenoj godini nema uopšte uspešnih  poljoprivrednih proizvodjača, jer svi smo napaćeni seljaci zbog niskih cena proizvoda. Po svemu I  po isplati.
Kako ocenjujete rad ministarstav u ovih sto dana ?
Milan Ćupina: Ministarstvo se ponasa kao da tece med i mleko u agraru .Zasto? Zato što je ovo nikad gora sezona od kako ja radim zemlju, a radim je  dugo. Osedio sam radeći je I nikad loše kao ova godina. Samo jedan primer ću vam reći .Ja ove godine trebam za narednu setvu da dam od 8 do 12 tona kukuruza veštački sušenog, da bi kupio tonu djubriva. To nikada nije bilo u agraru do dana današnjeg .Ja kao seljak nisam zainteresovan toliko za cenu, koliko sam zainteresovan paritetno,šta moj proizvod donosi na tržistu .Navešću vam jedan primer: ja imam kredit i mesečna rata mi je hiljadu evra .Prošle godine u isto ovo vreme mi je trebalo 5 tona veštački sušenoga kukuruza, ove godine mi treba 12 tona i u tome je problem seljaka. sva poblematika leži u paritetnim cenama .A jedno od glavnih pitanja ministru Draginu je: kada planira da ukine hobi gazdinstva u ovoj drzavi? Ja sam ubedjen da ih ima 50% od ukupno  registrovanih u Srbiji ,jer neko sa jednim ili pola hektara ima isto pravo kao i onaj što obradjuje 50 hektara. Kada ukinemo ta gazdinstva,  hobi gazdinstva onda oni preostali ozbiljni proizvodjači će dobiti veće subvencije.

Odgovor ministra dr Saše Dragina

Poljoprivrednik je upravo postavio pitanje i dao odgovor. Kao i na pocetku što sam rekao ponavljam I sada, da hobi gazdinstva neće moci da očekuju subvenciju od strane države. Znači ljudi će morati da se opredele da li da se bave popljoprivredom ili ne. Bitno je da kažem da je vaš sagovornik jako dobro definisao veliki  problem, to je da je recimo prošle godine kukuruz bio 13 dinara ove godine 8 dinara, da je prošle godine djubrivo bilo 300 evra/toni  da je ove godine 600 evra/toni.  Iz tog razloga je ministarstvo poljoprivrede zarad rešavanja ovih problema, koje je naveo poljoprivrednik  na tržište izbacilo 50000 tona NPK djubriva po regresiranoj ceni od oko 30 dinara za kg. Na takav način mi smo faktički upola cene subvencionisali impute za recimo 1 potrebnih kolicina djubriva za jesenju setvu.

To se nikada dosada nije desilo, a pogotovu se nije desilo da država interveniše da to djubrivo bude isključivo dostupno registrovanim poljoprivrednim proizvodjačima i zadrugama. I to na taj način da individualno poljoprivredno gazdinstvo može da kupi do 100 tona  a zadruga do 300 tona ovakvog djubriva. Država je do sada uvek intervenisala što je veće kolicine paritetno menjala sa velikim sistemima.  Time I izbacila iz igre onog ko ima najveći problem a to su poljoprivredni proizvodjači. To je verovatno bilo lakše za državu da potpiše jedan dva ugovora sa velikim proizvodjačima a sa druge strane ste zaobišli one kojima je i najviše potrebna pomoć,  onaj ko ne može da čeka na isplatu, onaj ko je kreditno zadužen. Evo čuli smo da čovek ima 1000 evra mesečni dug. Na ovaj nacin se pomaže poljoprivrednicima, što drzava interveniše tamo gde najviše peče,a najviše peče individualna poljoprivredna gazdinastva. I čovek je apsolutno u pravu. Ovo je jedna od najtežih godina po paritetu, jer je  djubrivo na svetskoj berzi otišlo sa cenama duplo a recimo kukuruz zbog velikih prinosa je na berzi pao sa 13 na 8 dinara.
 

Novinar Slaviša Dabižljević: U narednih 4 do 6 godina, dva su ključna cilja ministarstva: priprema srpskih poljoprivrednika za ulazak u EU i priprema za konkurenciju, koja će ih tamo čekati.Koliko je bitno da se u poljoprivrednoj oblasti ojačaju institucionalni kapaciteti i harmonizuje domaće zakonodavstvo sa evropskim standardima.Da li imamo šanse da bez harmonizacije tih odnosa idemo dalje?

Ministar dr Saša Dragin: Jednostavno nemamo .Ono što je jako bitno napomenuti jeste, da su to sve Zakoni koji uredjuju tržište i koji štite individualnog poljoprivrednog proizvodjača na tom trzištu. Na početku razgovora sam pričao o zakonima, sad bih napomenuo Zakon o bezbednosti hrane. On pre svega štiti poljoprivrednog proizvodjača i pod dva stiti potrošača. I što je jako bitno, što se kroz ovaj zakon definiše put hrane od poljoprivrednog proizvodjača do polica u supermarketima .Kao što je u svim zemljama EU, zakoni su jako važni. Oni sistemski uredjuju  neko područje i naročito je važno da što pre uradimo zakone, koje sam na početku razgovora napomenuo .Dve I po godine nije  ušao u raspravu u Skupstinu. Godinu dana nijedan zakon nije poslat u skupštinsku proceduru i to je veliki problem .Mi sad imao veliki teret da to uradimo daleko brže nego što bi inače radili,  da smo radili po redu i kako treba. Mislim da Skupština ima kapaciteta da usvaji te zakone.

Pitanje novinara Slaviša Dabižljević. Da li u razgovoru sa vama predstavnici evropske komisije izražavaju zadovoljstvo naporima i  reformskim rezultatima koje Srbija ulaže u oblasti poljoprivrede?

Ministar dr Sasa Dragin : Ja mogu da kažem da njh to nezadovoljava jer oni očekuju daleko brži progres i to je ono što mi treba da uradimo .Već negde 120 dana ova administracija radi i u cilju nam je da ono sa čime nisu bili zadovoljni u predhodnim godinama u budućnosti budu zadovoljni,  odnosno da naši institucionalni kapaciteti se podignu na taj nivo koji je adekvatan za zemlje EU. Takođe da se i zakonodavni kapaciteti podignu na nivo zemalja  EU. I ono što je meni  najbitnije da može da se sažme cela strategije ovog ministarstva u jednu rečenicu, da omogućimo individualnom profesionalnom poljoprivredniom proizvodjaču da dobro zaradi od svog posla. To je ono po čemu će se meriti uspeh ili neuspeh ove administracije.

Pitanje novinar Slaviša Dabižljević. Da li imate administrativne ,institucionalne kapacitete za sprovodjenje zakona u okviru vašeg ministarstava?

Ministar dr Sasa Dragin: Mogu da kažem da ubrzano radimo na tome. Ovih dana smo počeli da podižemo upravu za agrarana placanja. Radimo na uvodjenju geografskog informacionog sistema koji će u mnogome doprineti lakšem ažuriranju državnog zemljišta i šta se desava sa njim ,lakšeg upliva u kredite u subvencije pojedinacno po samim gazdinstvima . U isto vreme da vidimo šta je to od subvencija što je gazdinstvo ostvarilo, na koji način se ono ponelo prema tome. Naravno, da li su ispoštovani rokovi ili nisu,  da li je tu bilo problema ili nije . Na takav način želimo da napravimo jednu efikasnu administraciju od koje će pre svega imati koristi poljoprivrednici, jer nece dugo čekati na odgovor države, na njihove zahteve.

Pitanja poljoprivrednih proizvođača

Ranko Bukara  poljoprivrednik iz Raške: Sto dana je vrlo kratak period i po meni ne vidim neki veliki napredak u tome .Oni mogu da se hvale nekim stvarima koji globalno će nam nekada neđto značiti ali za nas obične ljude koji se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom ili radom,  ništa bolje samo gore . A moje pitanje ministru je: da li će zaštititi srpskog poljoprivrednika u 2009-toj godini nakon jednostrane primene SSP-a? Kako zaštititi našeg poljoprivrednika nakon potpisivanja i jednostrane primene SSP-a?

Ministar dr Sasa Dragin: Kao što znate ministarstvo poljoprivrede se protivilo jednostranom primenjivanju SSP-a u ovoj godini .Jer faktički sporazum podrazumeva da  mi svake godine za jedan deo poljoprivrednih proizvoda ukidamo carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda. Zapravo, bilo bi suludo da se otvaramo više nego što moramo u godini kada ne postajemo zemlja kandidat za ulazak u EU, odnosno u godini kada mi ne možemo da ostvarimo prava na IPARD fondove, odnosno na SAPARD kako se pre zvalo. Ta peta komponenta IPA fiondova koja se odnose na sredstav za ruralni razvoj će nama biti dostupni onog trenutka kada postanemo kandidati za ulazak u EU. Mi se nadamo da će to biti 2009 godine i iz tog razloga smo u pregovorima sa ostalim ministarstvima u Vladi. U razgovoru sa premijerom g-dinom Cvetkovićem smo se dogovorili da ovo otvaranje ne ide ove godine, nego da ide tek sledeće, znači od 1 januara 2009 godine.

Na taj način mi ćemo omogućiti da u godini kada se otvara granica za četrdesetak posto proizvoda iz oblasti agrara, da iste godine mi dobijemo sredstva od EU koja su od prilike u nivou 50 do 60 miliona evra. U pitanju je pomoć poljoprivredniku, jer prebacujući onaj deo sredstava sa ruralnog razvoja koji dajemo sada na poziciju subvencija  uspećemo da maksimiziramo subvencije poljoprivrednicima i dovedemo ih da su oni konkurentni na evropskom tržištu . Pogotovu što mi moramo da znamo da poljoprivrednici sa one strane granice imaju preko 300 evra po hektaru subvencije a mi planiramo da to bude sledeće godine negde oko 150 evra. Mi moramo da obezbedimo nasim poljoprivrednicima dodatna sredstva .

Pitanja poljoprivrednih proizvođača

dr Dragan Srećkov poljoprivrednik iz Zmajeva: Što se tiče samog rada Vlade mislim da je 100 dana relativno kratak vremenski period i nisam kompetentan da bih sada govorio o svemu tome. Mislim da ta Vlada ima odredjeni kontinuitet malo i duži od sto dana. Tu je doslo do odredjenih personalnih kozmetičkih promena. U principu sve je to isto na neki nacin.Ja znam da ova vlada ima puno problema sa kojima se suočava. Mislim da  kljucni zadatak  ove Vlade treba da bude, da zaštiti interese naših gradjana, da obezbedi funkcionisanje pravnog sistema. To je kljucna stvar.Što se tiče ministarstva poljoprivrede tu tek smatram da postoji kontinuitet izmedju predhodne vlade i sadašnje vlade.Zašto?  Pa zato što na čelu tog ministarstva je Demokratska stranka.Mislim da je predhodni ministar napravio niz nerezonskih i nelogičnih poteza .

A sada sudeći o radu gospodina Saše Dragina raduje me što je on  zaista covek struke. niz poteza koje je povukao kao ministar ekologije su zaista dobri i rezonski potezi, što ja volim da kažem kada je trebalo  da primeni Zakon i principe on je primenio. Pokazao je zube. Znači takvi nam trebaju ljudi i nadam se da pojedinac ne moze postići dobar rezultat. Samo mu želim da se okruži sa dobrim saradnicima, sa dobrim timom i ne sa poltronima.  Tako da smatram da im treba pomoći I treba ih razumeti,ohrabriti. Neka nam pomognu a i mi će mo se potruditi da radimo onaj posao koji njbolje znamo. Moje ključno pitanje ministru Draginu jeste oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta .Kada ce prestati sav ovaj cirkus oko državnog poljoprivrednog zemljišta ?Ja sma rekao da Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu nije loš ali treba ga dopuniti, treba ga menjati. Neka se to zove i dvokružni sistem, bilo kako samo da se postave pravila igre jer ovo ne vodi ničemu. Problemi su prisutni u svim lokalnim samoupravama, ekscesa, tuča na pretek .

Želeo bi da pitam ministra, da li je upoznat da u  pojedinim lokalnim samoupravama  ćute. Znaci Becej, Temerin, Backi Petrovac i druge koje uopšte do sada nisu raspisale licitaciju za zakup državnog poljoprivrednoig zemljišta.Vrbas što je za svaku pohvalu već treću godinu raspisuje licitaciju ali nije ni to dovoljno da vodimo računa o kvalitetu licitacije. Prve godine je uradjenoi savršeno,druge godine su blokirana vrata, nisu mogli ljudi da učestvuju. Mi smo dostavili te dokaze, sva fizička i pravna lica nisu mogli da udju i ostvare svoja prava. Ove godine se opet pojavili problemi ne samo u Vrbasu negu i u Kuli i svugde je bilo problema .Da li je ministar upoznat sa tim problemima ? Ko pravi te probleme? Da li Dragan Srećkov, da li neki drugi poljoprivrednik? Dajte da država ,da ti nadlezni organi funkcionisu  I omogućite nam da taj zakup poljoprivrednog zemljišta bude tržišna kategorija. Jednostavno želim da pitam ministra da li je upoznat sa svim problemima vezanim za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta  i kada će tu nastupiti odredjene promene,  kako je zakon predvideo?

Ministar dr Sasa Dragin: Poljoprivrednik je apsolutno u pravu. Veliki su problemi u tom sektoru. Kao što znate lokalne samouprave prave i plan izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. Mi dajemo saglasnost na njega, odnosno organizujemo licitaciju.Ono što smo imali u poslednje vreme i što se da kazem to vrlo često dešavalo a ničemu ne vodi je: pod jedan, problem da se izlicitiraju jako visoke sume i da se one nikada ne plate, drugi problem je da nije adekvatno podeljeno to zemljište. Medjutim to je odluka lokalne samouprave. i ono što je jako bitno da kažemo odgovornost je na lokanim samoupravama zašto su tako podelili  to zemljište i da jednostavno za ljude koji su loše uradili taj posao na sledećim izborima poljoprivrednici ne glasaju, jer jednostavno ti ljudi ne rade u njihovom interesu. I to je jako dobro da se zna jer na ovaj način  pogotovu u malim sredinama se vidi ko je ko, da li neko radi u interesu nekog lokalnog tajkuna, da li neko radi u interesu lokalnog poljoprivrednika.

Treća stvar koja se javlja u poslednje vreme a to je da ljudi zbog pretnji ne mogu da učestvuju na licitacijama .Mi trenutno obradjujemo jedan takav slučaj koji je iz Vojvodine i nećemo dati saglasnost na tu licitaciju. Trazićemo da se ponovi a ministrstvo poljoprivrede je počelo kao sto znate da one ljude koji su na legalan nacin ostvarili pravo da obradjuju državno zemljište uvodi u posed na primer u Sremu i Bačkoj .Svako ko ne bude poštovao odluku ministarstva će biti suočen sa pravnim lekom a to je tužba. Što se tiče opština koje ne žele da krenu sa izdavanjem državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, ja mislim da ce država intervenisati na takav način što će podići prijave protiv tih opština jer one oštećuju opštinski budžet, pokrajinski budžet i državni budžet. To su sredstva koja se koriste za uredjenje zemljišta a svi znamo da ova zemlja nema viška novca i ne možemo da dozvolimo da neko bez ikakve naknade obradjuje državno zemljište.

To će ministarstvo odlučno da rešava. Kao što znate od početka rada u proteklih 120 dana imali smo niz intervencija, rešili smo problem u Srbobranu koji traje godinama ,rešili smo problem koji smo imali u opštini Ruma. Ima problema i u drugim opštinam i mislim definitivno ćemo ih sve rešiti.  Kada su u pitanju licitacije bitno je da svaka neregularnost koja se primeti u postupku izdavanja državne zemlje u zakup treba da se prijavi sa imenom I prezimenom, organima koji su zaduženi za to. Ministarstvo će istog trenutka reagovati, izaći na teren kao što smo to i dosada radili .

Pitanje novinara Slaviša Dabižljević: Da li će se raditi na formiranju Agencije za državno zemljište ili Uprava kako god da se nazove.?

Ministar dr Saša Dragin: Ono što treba da se uradi je da se napravi Uprava za zemljište, koja će raspolagati tim zemljištem .Za dobro funkcionisanje te uprave je  jako bitno da se uvede geografsko informacioni sistem kojeg svaka razvijena zemlja u Evropi ima.Kada se to napravi mi ćemo moći daleko lakše da rešavamo sve probleme oko obradivog zemljišta.

Pitanje novinar Slaviša Dabižljević: Kakvo je vase vidjenje srpske nauke u poljoprivredi? Imamo državne Institute i drustvene Institute..

Ministar dr Sasa Dragin :Za razliku od nekih predhodnih administracija, ja mislim da mi moramo da očuvamo nauku u poljoprivredi u tom smislu da ona bude i tržišni subjekt odnosno moramo da očuvamo pre svega  Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Moramo da ojačamo te kuće jer vrlo je jednostavno to obrazložiti: Ukoliko imamo kuću koja na dva miliona hektara u svetu zasniva proizvodnju, vreovatno je to dobar brend. Institut za ratarsvo i povrtarstvo ima oznaku  i najbolje iz Vojvodine. Znači ono predstavlja jedno veliko blago i naučno i privredno. Tamo rade ljudi koji su najveći stručnjaci iz te oblasti u svetu. Mi smo imali jedan loš period, loš odnos države prema  Institutu koji je doveo do toga da se Institut bukvalno borio na tržištu sa nelojalnom konkurencijom, sa stranim kompanijama koje faktički sem komercijalnog nemaju drugi interes .

Tokom devedesetih godina veći deo privrede u ovoj zemlji je propao, jedan deo nauke jako teško može da se bavi nekim fundamentalnim istraživanjima, jako teško može da primenjuje tu nauku u privredi. Ovo je Institut koji to može da uradi .Iz tog razloga ja mislim da je jako važno da ga zadržimo i da ga pomognemo, da on i dalje predstavlja jednu eminentnu instituciju koja će imati veliki kapacitet da pomogne ne samo našoj nauci da se promoviše u svetu, nego da pomogne onom drugom delu a to je i Poljoprivrednom fakultetu i nastavi da studenti koji završavaju Poljoprivredni fakultet imaju jednu renomiranu instituciju gde će da se zaposle, gde će da imaju  praksu i koji će da prate tržišnu implementaciju te nauke, to jest proizvodnju semenskog materijala i ostalog što se radi na tom Institutu.

Pitanje novinar Slaviša Dabižljevic :Da rezimiramo, do kraja godine će te isplatiti sve što dugujete poljoprivrednicima ?

Ministar dr Saša Dragin: Upravo tako .Mi ćemo u ovom periodu koji je ispred nas do kraja godine svim poljoprivrednicima isplatiti subvencije odnosno regrese i na na taj način oni će moći da ostvare svoja prava koja su dobili uredbom o regresiranju poljoprivredne proizvodnje za 2008 godinu.
Pitanje novinara Slaviša Dabižljević . Budžet za 2009 godinu. Šta se planira ? Šta dobija srpska poljoprivreda? Ima li para? Koliki će biti budžet?

Ministar dr Saša Dragin: Ono što je najbitnije reći to je, da se mi nadamo budžetu koji će nam omogućiti da povećamo regrese po hektaru i da omogućimo poljoprivrednicima da dobiju i bespovratna sredstva, kao i formiranje lokalnih fondova za razvoj poljoprivrede koja je izuzetno važna stavka u planu rada ministarstva za sledeću godinu .Zelimo da uradimo ono što je uradjeno recimo i sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, odnosno da prenesemo deo odgovornosti ali i sredstava  na lokalni nivo. Na takav način mi ćemo omogućiti da se iskoriste komparativne prednosti datog regiona, tako što će ministrastvo dati bukvalno ceo paket od odluke o osnivanju fonda do programa mera za datu godinu.

Opštinski organi će osnovati taj fond i dati predlog mera. Kada oni daju predlog mera to su znači kreditne linije a kreditne linije će biti od 2% kamate na godišnjem nivou krediti do pet godina, onda će ministarstvo dati saglasnost i uz saglasnost će dati inicijalna sredstva u vrednosti od 50% koliko će biti ukupna sredstva tog fonda. Na taj način će poljoprivrednici u okviru svoje lokalne samouprave moći da dobiju najpovoljnije kredite, dobićemo poljoprivrednika koji nije zavistan od nakupaca ,prekupaca, špekulanata  koji bez i jednog dana rada u polju ostvare preko 50% prihoda od poljoprivredne proizvodnje.  I mi ćemo dobiti državu koja se decentralizovala i koja je omogućila da poljoprivrednici iz različitih opština različita sredstva dobijaju . Na takav način pomažemo poljoprivredi da na lokalu se vidi koje su to prednosti koja je to tradicija. Recimo u Leskovcu  za plastenike za sistem kak po kap za podršku povrtarskoj proizvodnji to su neki od planova za 2009 godinu.

Pitanje novinara Slaviša Dabižljević: Imali para za sve ovo ?

Ministar dr Saša Dragin: Para nikada dosta i para nikada dovoljno.Ono što mi možemo da uradimo je da damo sa svojom stručnjošću podsticaj mudrim odlukama. Da od onih novaca koje imamo na raspolaganju uradimo što više. To je ono što se trudimo, da selektiramo tačno one kojima zaista treba pomoć jer ja ne zelim da jedan dinar iz ovog ministarstva ode na pomoć onima koji para imaju i više u nekim zemljama u okruženju. Da  se ne desi da 15 miliona evra koja je dobijena od starne Evrpske unije u komšiluku kao pomoć završi u jednom velikom sistemu kakvih mi imamo i ovde. Dok ova administracija u Srbiji postoji neće se desiti i neće se desiti da ni jedan dinar takve pomoći zavrsi u velikim sistemima. Sve što imamo i sve što nam je na raspolaganju isključivo je rezervisano za profesionalna individualna poljoprivredna gazdinstva.

Pitanje novinara Slaviša Dabižljević : Da li je isto biti poljoprivrednik što ste predhodno spominjali od Horgoša do Dragaša recimo u Leskovcu Ljuboviji ili ovde u Vojvodini?

Ministar dr Saša  Dragin :Ne nije,mogu da vam kažem da je Vojvodina i organizaciono i po strukturi što se tiče veličine poseda, pristupu modernoj poljoprivredi pa do udruživanja poljoprivrednika, daleko, daleko ispred ostatka Srbije .Vojvodinu prati Macva a ostatak Srbije je u izuzetno teškoj situaciji .I ono što je bitno ministarstvo će u narednom periodu pridavati paznju krajevima koji su ruralno nerazvijeni a pogotovu je jako važno napomenuti to da je oko 50% stanovnika  živi u ruralno nerazvijenim opštinama. Ono što smo mi uradili to je da smo napravili četiri tima koji će se baviti baš  I posebne programe ćemo praviti za te delove naše zemlje.

Pitanje novinara Slaviša Dabižljević: Možda je trebalo ovo da Vam prvo pitanje postavim ali je predposlednje. Da li ste kao stručnjak iz oblasti poljoprivrede suočeni sa većim problemima nego što ste ih očekivali  pre imenovanja na sadašnju funkciju?

Ministar dr Saša Dragin: Ne .Mogu da vam kažem dugo vremena sam u poljoprivredi kao što znate i dugo vremena pratim poljoprivrednu proizvodnju .Problemi u agraru su jako duboki oni sežu tamo negde iz devedesetih godina. Sa onih zlatnih perioda osamdesetih godina naša poljoprivreda je ušla u period sankcija ,izolacije, nemogućnosti ulaganja a sve vreme sankcije i ratova ta poljoprivreda je hranila celu zemlju i obezbedjivala tu neku socijalnu sigurnost .Od dve hiljadite godine pa na ovamo ja mislim država nije dovoljno vratila poljoprivredi koliko je uzela tokom devedesetih godina. Tek kada to uspemo da uradimo onda ćemo moći da budemo zadovoljni našim poslom. Šta god da uradimo uvek može još da se uradi i uvek može još više da se uradi .

Ono što je bitno i to ponovo bih hteo da naglasim  je da mi zaštitimo individualno poljoprivredno gazdinstvo kao osnov popljoprivredne proizvodnje, da ih zaštitimo od nelojalne konkurencije od zelenašenja u poljioprivredi, od preradjivačke industrije koja vrlo često se maćehinski ponaša prema njima neshvatajući da štiteći interese individualnih proizvodjača štiti svoje interese. I ono sto je najbitnije da država uradi sve ono da pomogne tim poljoprivrednim proizvodjačima da više nemamo mere koje će direktno udarirti u nos te poljoprivredne proizvodjače kao što su zabrane izvoza ograničenja u trgovini poljoprivrednim proizvodima,  jer ako zastupamo ideju da je tržište slobodno, jer ako zastupamo ideju da svako može da odluči šta će da radi sa svojim proizvodima, na koji način da ga plasira onda moramo da učinimo sve da  to zaista tako bude. Država više neodredjuje cene poljoprivrednih proizvoda. Taj rizik je preuzeo poljoprivredni proizvodjač. Država mora da mu pomogne.

Novinar Slaviša Dabižljević Prema jednoj anketi sa poljoprivrednicima koju je sprovela informativna agencija Agropress . Jedan od njih nam je rekao da se ministar Dragin previse zalaze za individualne poljoprivrednike, strah me je smenice ga!

Ministar dr Saša Dragin: Ja neverujem da će se to desiti. Ja sam aktivan u politici pet šet godina i ni jedan jedini put iz Demokratske stranke kojoj pripadam nisam imao pritisak da uradim nešto što se kosilo sa mojim moralnim načelima, odnosno sa načelima stručnosti što se tiče poljoprivrede.Ja se iskreno nadam da će takav trend se i nastaviti. Ne verujem da ćemo imati bilo kakvih problema u tom smislu. Ono što je jako važno  da smo mi stranka koja je opredeljena ka socijaldemokratskim principima a to je znači zaštita pre svega onih kojima je zaštita najpotrebnija. To su oni koji su najranjiviji a to su individualni poljoprivredni proizvodjači.

Pitanje novinara Slaviša Dabižljević: Seljaci su do sada bezbroj puta prevareni obećanjima sa najvišeg nivoa vlasti. Kako povratiti ili kako će te povratiti poverenje seljaka u državu u ministarstvo?

Ministar dr Saša Dragin: Ono što je veliki posao ne samo mene nego svih kolega u državnoj administraciji, toje da napravi državu koja će biti napravljena od zakona a ne od ljudi. Onog trenutka kada budemo imali državu, kada bude svejedno da li sam ja ministar ili prosle godine na mestu ministra zaštite životne sredine ili neko drugi a da su zakoni ti koji definišu na koji način se država ophodi prema poljoprivrednicima, odnosno kada se napravi jedan toliko, da kažem efikasan sistem koji će biti bukvalno dosadan da poljoprivrednik neće ni znati ko je ministar poljoprivrede kao što je to recimo u nekim razvijenim zemljama, dobićemo utakmicu. Ono što je interesentno recimo, da u SAD-u najvećoj agrarnoj sili  negde oko 60% poljoprivrednika ne zna koje ni kako se zove ministar poljoprivrede.Jako je dobro da mi lično kao lideri utičemo na to da se neke stvari menjaju. Ali stvari su suštinski promenjene tek onda kada više nije vazno da li ja tu sedim  ili neko drugi.

Pitanje novinara Slaviša Dabižljević:.Ministre dobar ste kosac .Kako ste se osećali u mom Otkosu?

Ministar dr Saša Dragin: Definitivno Vaša emisija koja je jako važna u sektoru agrara pored emisije koju radi Zaharije Trnavčević za edukaciju poljoprivrednika I moram da kažem da pored čika Zareta gospodin Čedo Keco je najveci doajen naše poljoprivrednog novinarastva i čovek  koji se najduže bavi time.I jako mi je važno da čujem i vidim šta kažu poljoprivrednici ali i agrarni novinari  koji su ljudi koji najčešće provode vreme sa poljoiprivrednicima  i kojima se poljoprivrednici poveravaju. Ja se nadam, da će mo kao i do sada imati jako dobru saradnju sa sektorom agrarnih novinara i ono što je jako bitno da kažem da niko nije najpametniji i mi smo uvek spremni da sve one kritike koje su nama upućene, da vidimo šta možemo da uradimo da promenimo možda neku nasu odluku ukoliko nije dobra, da je unapredimo ukoliko jeste dobra. Ali može bolje i mislim da tu ne sme da ima niti taštine niti bilo čega drugoga. Nama je interes da pomognemo poljoprivredniku i nama i vama i za razliku možda od nekih predhodnih ljudi koji su vodili administraciju ja nemam problema sa agrarnim novinarima jer pre svega mislim da treba da ih slušamo,jer ako se zajedno slušamo onda sve to funkcioniše kako treba,

Razgovor vodio autor emisije OTKOS  Slaviša Dabižljević
 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien