SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

IZAŠAO „PČELARSKI ŽURNAL“ ZA JUL, AVGUST I SEPTEMBAR



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.342

Iz štampe je izašao trobroj časopisa "Pčelarski žurnal", za jul, avgust i septembar.

 

KRATKI REZIMEI TEKSTOVA

Događaji
VII COLOSS KONFERENCIJA U BEOGRADU

Na međunarodnom naučnom skupu posvećenom nestajanju pčela učestvovaće preko 70 vrhunskih evropskih i svetskih naučnika. U Srbiji će po prvi put biti organizovana međunarodna konferencija sa tolikim brojem najeminentnijih stručnjaka iz svih oblasti pčelarstva.

Dostupni podaci pokazuju da je šesto velikoizumiranje živog sveta uveliko u toku, kaže se u globalnom pregledu stanja životne sredine Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP). Procenjuje se da planeta Zemlja svakih deset godina izgubi između 1 i 10 odsto biodiverziteta, najviše zbog nestajanja prirodnih staništa, invazija štetočina, zagađenja, preterane eksploatacije flore i faune i bolesti. Među ugrožene vrste od vitalnog značaja za ljude spadaju svakako i oprašivači. Mnoge vrste voća, povrća, mahunarki i semenarki zavise od oprašivanja koje obavljaju vetar i živi organizmi, uglavnom pčele, i to one vrste pčela koje se komercijalno uzgajaju. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje da od 100 poljoprivrednih kultura koje obezbeđuju 90 odsto hrane u čitavom svetu, 71 oprašuju pčele. Samo u Evropi, 84 odsto od 264 poljoprivrednih kultura oprašuju životinje, a 4.000 varijeteta povrća uspeva upravo zahvaljujući pčelama. Zanimljivo je spomenuti da je ekonomska vrednost jedne tone useva (poljoprivrednih kultura) koje oprašuju insekti približno pet puta veća od vrednosti onih useva koji ne zavise od insekata…

U fokusu
BIOLEST LUDOG MEDA

Oktobra 2007. godine sedamdesetogodišnji muškarac turskog porekla doveden je bez svesti i sa teškim oštećenjem srca u hitnu pomoć Bečke državne bolnice. Elektrokardiogram je pokazivao AV blok drugog stepena. Lekari u prvi mah nisu znali šta je uzrok teškog stanja pacijenta, da bi misterija bila razrešena narednog dana, kada su rođaci obolelog u bolnicu doneli teglicu meda koji je poticao iz crnomorske priobalne regije Pontus na istoku Turske. Ovo je bio prvi dokumentovani slučaj trovanja medom u Evropskoj Uniji. Od tada, sve je više naučnih radova u specijalizovanim časopisima za medicinu i toksikologiju koji se bave neobičnim fenomenom trovanja hranom nazvanim „bolest ludog meda“ (mad honey diesase).

Iza nekoliko zagonetnih imena, između ostalih, „ludi med“ (meli maenomenon), „otrovni med“ (tur. deli bal), ili „čudesni med“ (miraculum melis), kako ga je, recimo, nazivao rimski istoričar Plinije zbog transa u koji su  zapadali njegovi konzumenti, krije se naročita vrsta meda, posebno zanimljivog zbog svojih psihoaktivnih i toksičnih svojstava. Prema nekim opisima, ovaj med je crvenkaste boje i kiselo-gorkog ukusa. Drugi autori se ne slažu sa ovim opisom i navode da se ludi med ni na koji način – ni po boji, ni po ukusu ili mirisu – ne može  razlikovati od bilo kog „ispravnog meda“ i da se na istom pčelinjem saću mogu naći i „ludi“ i „normalni“ med. Pisani tragovi o ovoj neobičnoj prirodnoj supstanci sežu daleko u prošlost…

Intervju
Ekskluzivno za „Pčelarski žurnal“ iz Ohaja (SAD)
Kim Flotum (urednik američkog pčelarskog časopisa Bee Culture i kourednik 41. izdanja najpoznatije pčelarske enciklopedije ABC & XYZ of Bee Culture)

„OSLUŠKUJTE SVOJE PČELE, NEMOJTE SAMO DA IH UZGAJATE“

Sredinom maja ove godine napravili smo ekskluzivni intervju sa Kimom Flotumom (Kim Flottum), jednim od  vodećih svetskih pčelarskih eksperata, u kome je on izneo svoje viđenje budućnosti pčelarenja. Između ostalog,  razgovaralo se o svetskoj trgovini medom, urbanom pčelarenju, CCD-u, odnosu pčelarske nauke i prakse, časopisu Bee Culture…

Poslednje dve decenije, Kim Flotum uređuje jedan od najstarijih i najuglednijih pčelarskih časopisa na svetu Bee Culture (objavljuje se od 1872. godine). Kourednik je najnovijeg 41. izdanja najpoznatije svetske pčelarske  enciklopedije ABC & XYZ of Bee Culture (Abeceda pčelarstva), nagrađene zlatnom medaljom Apimondije 2007. u Melburnu. Autor je nekoliko značajnih pčelarskih knjiga: Pčelar hobista (Backyard Beekeeper), Pčelar  hobista – prerađeno izdanje (Revised Backyard Beekeeper), Priručnik o medu (The Honey Handbook), a ovih dana iz štampe izlazi Bolje pčelarenje (Better Beekeeping), knjiga za naprednije pčelare. Piše za nekoliko časopisa i  blogova. Veliki je popularizator pčelarstva u javnosti…

Ekologija
FReD ILI O TOME KAKO IZGLEDA BITI PČELA

Nedavno je pokrenut veoma zanimljiv projekat pod nazivom FReD s ciljem da se naučnicima, ali i svima koje to interesuje, omogući besplatan pristup internet bazi informacija o bojama cvetova, mada ne onakvim kakvim ih ljudsko oko vidi. FReD je fokusiran na modelovanje i „razotkrivanje“ cvetnih boja „iz ugla“ pčela, a u planu je proširenje projekta i na ostale životinjske vrste. Profesor Lars Čitka sa Kvin Meri Koleža u Londonu i njegovi  saradnici izmerili su spektralnu refleksiju više hiljada cvetova i analizirali na koji način pčele opažaju boje. Zatim su oformili bazu podataka u kojoj su boje cvetova indeksirane sa tačke gledišta oprašivača. Baza podataka sa bojama više od 2.000 cvetova sa različitih lokacija širom sveta formirana je tokom poslednje dve decenije…

Autorski članci

Ivan Umeljić
O POREKLU PČELA I SPARIVANJU MATICA

Dve hiljade godina posle Aristotela (384-322. pre n.e) smatralo se da pčele rastu na listovima maslina. Zatim je vladalo mišljenje da se izvode iz trulog volovskog mesa… A onda je konačno utvrđeno da je matica ženskog pola. Međutim, trebalo je da prođe još nekoliko vekova kako bi se došlo do pravog odgovora. Kako je slepi švajcarski prirodnjak Fransoa Iber rešio večitu pčelarsku zagonetku koja je mučila Aristotela, Batlera, Svamerdarma i Reomira? I kakve veze politika ima sa tim?

I pored prilično apsurdnih ideja kao što su da pčele „skladište buku u glinenim sudovima“ ili da „nose kamenje sa sobom kako ih vetar ne bi oduvao“, Aristotel je imao prilično impresivan uvid u stvarna dešavanja u košnici. U svojoj Istoriji životinja izložio je sve što je bilo poznato o pčelama pre dve i po hiljade godina.  Opisao je različite vrste ćelija saća, vladare i trutove, način na koji se hrane i neguju larve, kao i podelu rada u košnici. A zapazio je i da se pčele roje prateći svog „kralja“. Ipak, kolebao se oko načina na koji se reprodukuju, u stvari, nije ni bio siguran da li se pčele uopšte reprodukuju. U vezi s tim, Aristotel iznosi nekoliko ideja koje su bile široko prihvaćene u njegovo vreme, kao što je ona da pčele svoje potomstvo pronalaze i sakupljaju sa cvetova različitih biljaka, a najviše sa maslina – ostalo je zapisano da je u godinama sa dobrim rodom takođe bilo i mnogo pčela. Doslovce, smatralo se da pčele rastu na drveću. Aristotelove ideje, koje su prihvatili i slavni pisci kao što si Plinije i Vergilije, oblikovale su gledišta naučnika o pčelama tokom naredna dva milenijuma. Međutim, kako je praktično pčelarstvo imalo sve veći ekonomski značaj, pitanje reprodukcije pčela postajalo je sve veća zagonetka. Sve do kraja 17. veka u „ozbiljnoj“ pčelarskoj literaturi provlačili su se razni, prilično fantastični, odgovori na ovo pitanje. Jedan, naročito zanimljiv, odgovor glasio je da se pčele „rađaju“ iz trulog volovskog mesa! Pčelarima je čak preporučivano da ubiju vola i da ga potom na 45 dana zaključaju u podrum ili nekakvu izolovanu prostoriju. Posle mesec dana, tvrdilo se, iz istrulelog volovskog mesa izaćiće bezbroj pčela! Stvari su se  donekle promenile objavljivanjem dve značajne knjige, Ženske monarhije Čarlsa Batlera i Teatra letećih političkih insekata Semjuela Purhasa…

Dženifer Beri
ZAMENITE STARO SAĆE! EVO I ZBOG ČEGA

Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija saća i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je neophodna da bi se izlučila ovolika količina voska energetski je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujući staro saće. Međutim, ekonomska ušteda može biti obezvređena pogubnim posledicama ovakve pčelarske prakse jer staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi.

Medonosne pčele koriste strukture nalik drveću i košnicama koje je čovek izradio za sklonište, ali vosak je taj koji predstavlja osnovni građevinski materijal u unutrašnjosti gnezda. Odrasle radilice izlučuju voštane ljuspice ovalnog oblika iz svog abdomena i zatim ih modifikuju sekretima mandibularne žlezde kako bi izgrađivale saće. Do lučenja voska obično dolazi u sakupljačkom periodu zbog toga što radilice moraju da utroše velike količine nektara kako bi proizvele voštane ljuspice. Saće, sačinjeno od niza šestaougaonih ćelija naslonjenih jedna na drugu, predstavlja mesto na kojem se odgaja potomstvo i skladišti hrana. Takođe, saće igra veoma važnu ulogu u komunikaciji jer predstavlja podlogu na kojoj se izvode plesovi i preko koje se prenose hemijske poruke.

Kada se prvi put izgradi, saće je elastično i skoro bele boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha. Saće koje se koristi za skladištenje hrane postaje žućkasto zbog akumulacije polena. Ako se koristi za odgajanje legla, vremenom postaje tamnije, skoro crno, i krtije zbog akumuliranja fekalnih materija, propolisa i polena. Tamnija boja može takođe da bude posledica sakupljanja i integrisanja mnogobrojnih zagađivača u vosku tokom vremena…

Jevrosima Stevanović, Zoran Stanimirović
PRIMENA MEDA I MLEČA U APITERAPIJI

Upotreba pčelinjih proizvoda u prevenciji i lečenju brojnih zdravstvenih poremećaja poznata je ljudima još od prvog kontakta sa pčelama. Korisni efekti meda, propolisa, mleča, pčelinjeg otrova, polena i perge opisani su u najstarijim zapisima drevnih naroda starog Egipta, Grčke i Rima. Danas, posle perioda u kome je farmaceutska industrija sistematski potiskivala primenu prirodnih pčelinjih proizvoda, apiterapija ponovo zauzima važno mesto u humanoj i veterinarskoj medicini. Međutim, pošto se u brojnim publikacijama i brošurama mogu naći mnoge naučno nepotvrđene tvrdnje o čudotvornim efektima pčelinjih proizvoda, kao i preporuke o načinu njihovog korišćenja koje su date od strane samoproklamovanih vidara, u ovom radu navedeni su samo naučno dokazani efekti meda i mleča publikovani u vodećim svetskim naučnim časopisima, koji opravdavaju njihovu primenu u humanoj i veterinarskoj medicini.

Obzirom na sve učestaliji problem rezistencije mikroorganizama na antibiotike, upotreba meda kao antiseptika za tretman rana inficiranih rezistentnim sojevima bakterija, ali i gljivičnih infekcija, svakim danom postaje sve više opravdana (Vučinić i sar. 2002). Objavljeni su brojni rezultati kliničkih istraživanja efikasnosti meda u lečenju rana životinja. Kod svih rana tretiranih medom uočeno je da se proces zaceljenja brže i aktivnije odvijao. U poređenju sa ranama tretiranim drugim lekovitim sredstvima med podstiče brže zaceljenje, najmanju zapaljensku reakciju…

Mleču se od davnina pripisuje veoma širok spektar delovanja, međutim, za mnoge tvrdnje još uvek ne postoje pouzdani naučni dokazi. To je zbog toga što u mleču nema ničeg neobičnog, osim velike koncentracije pantotenske kiseline. Iako se veoma često može čuti da mleč ima gonadotropno dejstvo, odnosno sposobnost podsticanja razvoja gonada i poboljšanja seksualnih funkcija (obzirom da je matica među najplodnijim ženkama u životinjskom svetu), rezultati naučnih istraživanja ovog dejstva mleča su oprečni…

Pčelarska praksa

Josip Križ
ZAŠTO PČELARIM FARAROVOM KOŠNICOM

Zašto sam se uopšte odlučio za Fararovu  košnicu? Odgovor je vrlo jednostavan, čovek iz dana u dan nije sve mlađi već je sve stariji i samo dizanje teških nastavaka počinje biti problem. Ali, pošto sam ja i istraživač najviše me je zainteresovala upravo ova košnica, njezine velike prednosti, ali i neke mane koje ona ima kao i svaka druga košnica. Fararova košnica pokazala mi se izvrsnom jer se bavim i uzgajanjem matica. Uvek koristim okvire iste veličine, bez obzira da li se radi o proizvodnim zajednicama ili o oplodnjacima za matice.

LR je košnica mašte, ali mi je bila preteška te sam se tako odlučio za Fararovu košnicu za koju smatram da ispunjava moja očekivanja. Već nekoliko godina je isprobavam i upoređujem sa 8-okvirnom verzijom iste košnice. Na jesen ću imati rezultate jer se tehnologija donekle razlikuje od pčelarenja sa standardnom 10-okvirnom Fararovom košnicom. Ali već sada mogu spomenuti kako pripremam zajednicu za glavnu pašu i kako menjam maticu u 8-okvirnoj Fararovoj košnici.

Opredelio sam se za Fararovu košnicu posle čitanja knjige prvog učitelja pčelarstva u svetu, Antona Janše, koji je pre 250 godina napisao da je za zimovanje najbolja visina saća između 13 i 18 cm.

Branko Mileta
KAKO OBNOVITI SAĆE BEZ SATNIH OSNOVA

Pčelari starije generacije veoma su retko menjali saće jer su smatrali da pčele za izgradnju jednog okvira saća potroše približno jedan kilogram meda i da će taj med uštedeti, ako pčelama onemoguće izgradnju saća. Međutim, lučenje voska ne zavisi od volje pčela. Mlade pčele ga izlučuju instinktivno i ako im se ne stvori odgovarajući ambijent za izgradnju saća, izlučene ljuspice će propasti, a može se pojaviti i rojidbeni nagon. Posledice ovakvog postupanja su poznate: crno saće, nehigijensko skladište za polen i med, smanjena zapremina ćelija i sitnije pčele, širenje uzročnika bolesti i, na kraju, ali ne i najmanje važno, med ne baš naprijatnijeg ukusa. Roj napušta staro saće i u novom staništu sve gradi iznova od meda kojeg je poneo sa sobom. Za život pčelinje zajednice, pa samim tim i za pčelarstvo, pčelinje saće ima centralnu ulogu. Lučenje voska i gradnja saća ne smanjuju medobranje, jer ne utiču na izletanje pčela sabiračica. Upravo zbog toga, kao i zbog brojnih problema koje staro saće povlači sa sobom, ključ rentabilnog pčelarenja leži u njegovoj redovnoj zameni. U ovom tekstu predlažem krajne jednostavan, lak i brz način na koji možemo da stvorimo „novu“ satnu osnovu, bez ikakvih materijalnih troškova…

Nauka
VIRUSI, NOSEMA CERANAE I MATICE

Svake godine u pčelarskim časopisima, ali i u brojnim naučnim magazinima iz oblasti patologije, biologije, genetike, veterine i srodnih naučnih disciplina, objavi se više stotina tekstova o bolestima pčela, ali gotovo da nema nijednog rada koji se odnosi na bolesti matica. Imajući u vidu ogromne razmere uginuća pčelinjih zajednica u poslednjih nekoliko godina, kao i publicitet koji je nestajanje pčela dobilo u široj javnosti, ali i novac koji je uložen u istraživanje ove višeslojne i još uvek nerasvetljene pojave, iznenađuje izostanak istraživanja i veoma mali broj tekstova koji se bave ovom tematikom.

Virusi i plodnost matice
U januarskom izdanju uglednog naučnog časopisa PloS ONE grupa autora predvođena Lorenom Gotijeom objavila je rad u kojem se smanjenje plodnosti matica povezuje sa prisustvom virusa deformisanih krila i Varroa destructor virusa 1 u jajnicima matica…

Nosema ceranae i tiha smena matica
Iako radilice i matica imaju identično genetsko poreklo, njihov odgovor na N. ceranae je dijametralno suprotan, i tiče se proizvođenja vitelogenina. Suprotno naglašenom opadanju nivoa vitelogenina kod pčela radilica zaraženih nozemom, kod matica je nozema okidač za pojačano sintetizovanje ovog proteina…

Medonosno bilje
LIPA SITNOLISNA (Tilia cordata Mill.)

Cveta u junu i julu. Cvetanje normalno traje 2-3 sedmice. Kao i ostale lipe spada u red najboljih medonoša koje daju i polen. Dnevni unosi mogu da se kreću i do 6 kg nektara, a ukupan prinos i do 70 kg meda po košnici. Prinos sa 1 ha čistog zasada može da bude oko 1000 kg meda. Koncentracija šećera u nektaru lipe se kreće od 24-28%.

Lipov med je svetložut do zelenkast, prijatnog i oštrog ukusa, ali malo gorči. Fino kristališe za 1-2 meseca po ceđenju. Ubraja se u prvoklasne medove. Nekih godina, kada izostane lučenje nektara, na lipi može da se pojavi medljika…

Uradi sam
KONTEJNERSKI PČELARSKI PAVILJON

Da bi izbegli troškove nabavke, održavanja i registracije motornih vozila, pojedini pčelari koriste kontejnerske paviljonske pčelinjake. U ovom broju predstavljamo postupak izrade dva takva pčelinjaka…

Zanimljivosti

Dino Cerić
POGLED KROZ MIKROSKOP

Pčelu kao dlakavo biće retko ko poznaje. Upravo ta činjenica razjasnila mi je neke stvari oko ponašanja pčela koje mi je kasnije potvrdio i jedan profesor sa Univerziteta Kolumbija. Naime, da svaki čovek ima svoj prirodni statički elektricitet koji pčele osećaju jer njihove dlačice reaguju na njega. Svi znamo kako izgleda pas kada izađe iz vode. Da li je isto i sa pčelom?

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien