SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

УГРОЖЕН ОПСТАНАК ПЧЕЛА И ОСТАЛИХ ОПРАШИВАЧА

_____________________________________________________________________________

 

 

„Ако по неким причама уништимо пчеле на земљи, за четири године нестаће и човечанство", рекао је Алберт Анштајн. Мада се стручњаци у потпуности не слажу с тим, ипак упозоравају да би нестанак пчела негативно утицао на живот човека.

Масовна угинућа пчела бележе се посебно ове и прошле године широм света, у САД, Великој Британији, неким деловима Европе, али и у Азији. Ситуација није боља ни са осталим "опрашивачима", односно инсектима укљученим у опрашивање биљних култура. Мада је изумирање пчела већ забележено кроз историју, посебно током 18. и 19. века, најновије нестајање можда је само део природног циклуса, али оставља довољно простора и за нагађање. Упркос бројним научним истраживањима, узрок масовног нестанка пчела још није утврђен, а неке од теорија доводе тај феномен у везу с деловањем пестицида и разних вируса, али и са климатским променама, електромагнетним зрачењем мобилних телефона и употребом генетски модификованих биљака.

Како сазнајемо у Савезу пчеларских организација Србије, не разјашњена масовна угинућа пчела нису мимоишла ни Србију. Како се процењује, код нас је нестало од 30 до 35 процената пчела. Ове године производња меда ће бити чак 70 одсто мања него лане, због чега је овај Савез прогласио елементарну непогоду. Прошле године је просечан принос по кошници био 17 килограма меда, док ове године већина пчелара није извадила ни један килограм! Осим смањења производње меда, нестанак пчела изазива вишеструку штету, пошто је опрашивање за које су "задужене" пчеле и бумбари, од животног значаја за поједине културе. Сматра се да је један од узрока нестајања пчелињих друштава у Србији и у свету повећана смртност у зимском периоду, због неухрањености. Сумња се и на разне вирусе и пестициде, као и на климатске промене које имају знатан утицај пре свега на секрецију нектара, а у одређеној мери и на принос полена. Стога пчелари са забринутошћу очекују зиму, период када је пчела најрањивија. Тек тада ће бити могуће утврдити да ли је пчеларство у опасности и коликој.

Опсежна истраживања у протеклих десетак година показала су да животиње које обављају опрашивање (пчеле, слепи мишеви, бубе, птице, лептири, муве, осе, мољци) доносе немерљиву економску и еколошку корист људима, биљкама цветницама и природи. Пчеле су најдоминантнији и најспецијализованији опрашивачи. Процењује се да има око 17.000 познатих врста пчела које живе у узајамно корисној заједници с већином од 250.000 скривеносеменица на планети. Заправо, врста пчела има много више с обзиром да постоје многе неописане врсте, а стално се откривају и нове, нарочито у пустињама дуж ме-дитеранске обале или од шума централне Америке до пустиње Атакама у северном Чилеу.

Скорија сазнања указују да губимо опрашиваче и њихове еколошке услуге на глобалном плану, због уништавања станишта и других узрока, те да би могли да се суочимо са кризом у опрашивању пољопривредних култура, наводе у свом тексту Властимир Спасић и др. Родољуб Живадиновић на сајту Савеза пчеларских организација Србије. Популација опада, чак се бележи искорењеност и код тако добро познатих група као што су пчеле и бумбари. У Великој Британији, домаћа црна медоносна пчела и извесна врста бумбара више не постоје! Састављена је црвена листа угрожених пчела у Европи (њих неколико), а у Орегону је састављена црвена листа за Северну Америку (лептири и пчеле). Утврђен је пад броја узгајаних друштава омиљене безжаочне пчеле mаја melipona beecheii на полуосгрву Јукатан у Мексику за невероватних 93 одсто, само током протеклих 25 година. Такође, утврђено да се ретко могу наћи и у остацима шума које се немилосрдно уништавају. Од 60 hylaeus (nesoprosopis) sрр. (пчеле са жутим лицем, ендемска врста хавајског архипелага), осам њих није скоро забележено, а историјски су познате са станишта која су сада озбиљно оштећена или уништена.

Пацифички Френклинов бумбар (bombus franklini) није пронађен у скоријим истраживањима. Његови блиски сродници – bоmbus ассidentalis из западног дела и bоmbus affinis из источног дела Северне Америке, су нестали са већег дела своје територије крајем деведесетих година прошлог века, вероватно због ноземозе или неких паразита које су донели бумбари из увоза (због „појачаног" опрашивања). Пчелари указују да се тако, још једном, потврдило да међународни транспорт живог света може донети много несагледивих невоља, баш као што је током историје и доносио (кромпирова златица, ку-курузна златица, филоксера, пламењача кромпира, бактеријска пламењача воћа, вароа, мала кошничина буба, мале богиње и слично). Неколико врста бумбара (заједно са својим паразитима) је пребегло или је намерно уведено у земље и континенте где се никада раније нису појављивале.

Масовна урбанизација бројним врстама пчела умањује површину могућих станишта. Инсектициди варирају по својој отровности за пчеле, али већина изазива смртност или готово погубне ефекте по пчеле сакупљачице. Хербициди елиминишу коров који може бити важан извор полена и нектара за слободне и узгајане пчеле. Последњих година је цена хербицида нагло опала, па је међу пољопривредницима у Србији завладала нова (неразумна) мода: прскање стрништа хербицидима. Неке увезене биљке (рецимо buffel трава у Сонори, Мексико) елиминишу голу земљу али гуше хранљиве биљке. Након НАТО агресије, стручњаци Пољопривредног факултета из Новог Сада су јавно, на телевизији, известили о појави једне врсте бршљана на територији Србије, која постоји само у САД-у и која на 5 центиметра око себе инхибише клијање пшенице и често преносе пожаре у областима које никад раније нису гореле. Путеви и аутопутеви уништавају околину вегетацију и травњаке, вероватно убијајући на хиљаде тона пчела и других опрашивача годишње.

 

Према речима Властимира Спасића и др. Родољуба Живадиновића, пчеле сакупљају огромне количине полена за своје легло, селећи поленова зрнца од цвета до цвета и тако их опрашујући. Иако зрнасте биљке и житарице које опрашује ветар чине да шест милијарди људи у свету не гладује, да није опрашивања од стране пчела, здравствено исправној људској исхрани би недостајало укусно и хранљиво поврће и воће. Воће и његово семе обезбеђује људима мноштво производа (напици, влакнасти, уљани и медицински произ-води), али служи и за исхрану осталих сисара, птица и неких рептила. Еколози, економисти и други често заборављају да док праве тунеле испод земље, неке врсте пчела попут црва одржавају еколошку равнотежу. Пчелиње ларве избацују излучевине богате азотом који обогаћује земљиште. Азијске џиновске медоносне пчеле (арis dorsata) разбацују хранљиве материје током обилног излучивања у току лета. Кад постану плен, пчеле хране грабљивице (паукове и остале инсекте, гуштере, сисаре, птице), које су битна карика за одржавање биосистема.

 

 

 

У западној Србији налазе се непрегледне површине засађене малином, која је једна од најмедоноснијих биљака. Међутим, пчелари беже од засада малине, јер воћари током периода цветања упорно третирају малину пестицидима. И то без икаквог разлога! Свакако је незнање узрок оваквог стања, али чак и када им објасните шта заправо раде, не мењају се. Али, када би им се аргументовано доказало колико губе, другачије би размишљали. У Савезу пчелара кажу да би новооснована Асоцијација пчелара моравичког и златиборског округа требала да окупи и околне заинтересоване општине и крене у кампању образовања малинара. Све што треба урадити јесте направити едукативну брошуру и одштампати је у тиражу довољном да је добије сваки малинар!