Prekjuče je u Privrednoj komori Srbije održan sastanak Grupacije za pčelarstvo.
Predsednik Grupacije Srbislav Vidojević iz Knjaževca je zajedno sa sekretarom grupacije i predstavnicom Privredne komore gospođom Mirjanom Miščević, organizovao ovaj sastanak sa ciljem da se postigne saglasnost oko predloga Grupacije prema Ministarstvu poljoprivrede po pitanju subvencija države prema pčelarstvu.
Na sastanak je pozvan veći broj pčelara sa velikim brojem košnica, da bi se čuo i njihov stav.
Pored predsednika SPOS-a koji je predstavljao SPOS, sastanku je prisustvovao i predsednik Asocijacije profesionalnih pčelara Srbije Zoran Stojanović iz Kraljeva.
Pozivu se odazvala i nekolicina pakera i distributera meda, ali su to bili najveći među njima. Njihov stav u diskusiji je bio vrlo konstruktivan.
Međutim, jedina stvar oko koje se prisutni nisu složili jeste predlog subvencija. Jer, na sto je stavljen predlog da subvencija po košnici bude 1500 dinara po košnici, ali samo za one koji po košnici predaju otkupljivačima meda najmanje 10 kg meda godišnje. Predsednik SPOS-a i svi prisutni pčelari su bili protiv toga, jer po tome ispada da pčelari ne mogu imati subvencije u lošim godinama kada su im najviše potrebne. Uz to, takav sistem nije korektan, jer ni u Hrvatskoj koja ima takav sistem, on nije jedini, već samo dodatni stimulans preko postojećih subvencija po košnici bez uslovljavanja od 6,9 evra.
Razgovarano je i o posledicama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom Unijom koji naša zemlja počinje da primenjuje od 1. januara 2009. godine. Naime, menjaju se carinske stope za uvoz meda u Srbiju. Do sada, Srbija je štitila svoje proizvođače meda visokom carinom na uvoz meda od 30%. Od 2009. godine ona će se polako smanjivati. U 2009. godini iznosiće 28,5%, u 2010. godini 27%, u 2011. godini 21%, u 2012. godini 18%, u 2013. godini 12%, a u 2014. i narednim godinama 9%.
Opasno je i to što će carina na uvoz šećera, veštačkog meda, invertnog sirupa, i raznih drugih proizvoda od raznih vrsta šećera biti 0% od 2014. godine.
U svemu tome se vidi da smo bili dalekovidi kada smo zacrtali da do 2012. godine sve adute stavimo na marketing meda kako bi ubedili građane u istinu koja im nije poznata, a to je da je naš med najbolji, jer i medicinska istraživanja pokazuju da je za ljudski organizam najvrednija ona hrana koja se "rađa" na prostorima gde taj organizam živi i radi, i gde su živeli i razvijali se njegovi preci.
Ako marketingom ne učinimo maksimum, mnogi će biti u teškoj, ako ne i bezizlaznoj situaciji već od 2014. godine, ušli mi do tada u EU ili ne.
U celoj toj priči, opet se vraćamo na državu, koja mora pomoći ako želi dobro sebi u budućnosti. Takođe se vraćamo na pakere i distributere meda koji moraju sarađivati sa nama na ravnopravnim osnovama zasnovanim na tržišnoj ekonomiji, bez ikakvih uslovljavanja sa bilo čije strane. Neka tržište uslovljava sve nas i pravila koja vladaju na slobodnom tržištu, i onda se niko ko vredi ne mora ničega bojati.
Dr med. Rodoljub Živadinović