Stvorena 2008. godine, organizacija pod skraćenim nazivom COLOSS (Prevention of honey bee COlony LOSSes – Sprečavanje nestajanja društava medonosne pčele), finansijski podržana od Organizacije za evropsku saradnju iz oblasti nauke i tehnologije (COST), čiji je i Srbija član, najmanje jednom godišnje organizuje konferencije, sa svojih, sada već 248 članova (naučnika i stručnjaka – praktičara). Sedma konferencija će se od 25. do 28. avgusta ove godine održati u Beogradu.
Organizator ove konferencije u Beogradu je COLOSS, lokalni organizatori su Biološki fakultet i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, pod pokroviteljstvom COST programa, Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Konferencija će okupiti sedamdesetak naučnih radnika iz Evrope i sveta, ali treba naglasiti da ovo nije javni skup kome će moći da prisustvuju pčelari praktičari, već isključivo naučni skup COLOSS projekta, zatvorenog tipa. Konferencija je odlična prilika za promociju predstojećeg Simpozijuma Apimondije u Beogradu u organizaciji SPOS-a i podrobnije upoznavanje naučnih radnika sa njegovom tematikom.
UVODNIK PROFESORA STANISAVLJEVIĆA
SA BIOLOŠKOG FAKULTETA
Procenjuje se da u celom svetu danas ima blizu 73 miliona uzgajanih pčelinjih društava. Iako je na globalnom nivou broj pčelinjih društava u porastu (ako se uporede podaci iz 60-tih godina prošlog veka i današnji, uočava se porast u broju društava za čak oko 60%), u mnogim delovima sveta situacija nije nimalo tako povoljna, a naročito u Evropi i Severnoj Americi. Tako od 21 miliona košnica koliko je 1970. godine bilo u Evropi danas ih je manje za oko 25%, dok se u SAD njihov broj sa 5,9 miliona (1947. godine) smanjio za blizu 60% (2010. godine). Trend opadanja brojnosti se i dalje nastavlja.
Mnoge vrste voćaka, povrća, i drugih gajenih biljaka zavise od oprašivanja koje obavljaju uglavnom pčele, i to one vrste pčela koje se danas uzgajaju. Od 100 različitih vrsta gajenih biljaka koje nam obezbeđuju blizu 90% hrane, za 71 vrstu su neophodne pčele radi oprašivanja (izvor FAO).
Problem smanjenja brojnosti pčelinjih društava i njihovo nestajanje brzo je uočen među naučnicima. Iako su svoja ranija istraživanja usmerili na lokalnom nivou, zadesio ih je novi globalni problem koji ih je podstakao na zajedničko delovanje i saradnju. To se najpre dogodilo u SAD, a zatim i u Evropi sa glavnim ciljem utvrđivanja uzročnika nestajanja pčelinjih društava.
U poslednjih nekoliko godina ubrzano se radi na međunarodnom usaglašavanju metodologije istraživanja nestanka pčelinjih zajednica. U julu 2008. godine pokrenuta je akcija u stvaranju međunarodne grupe eksperata u svim oblastima pčelarstva.
Osnovni cilj COLOSS-a je otkrivanje faktora i njihovih uzajamnih odnosa (npr. uticaj varoe, pesticida, virusa i sl.) koji doprinose nestajanju medonosnih pčela prevashodno u Evropi, kao i u ostalom delu sveta. Ovakvim pristupom trebalo bi da se ublaže štetne posledice nestajanja medonosnih pčela, kako za pčelare tako i za ukupnu biološku raznovrsnost.
COLOSS danas broji 248 članova (naučnici i stručnjaci-praktičari) iz 52 zemlje i 91 institucije. Među prioritetima COLOSS-a nalaze se: razjašnjavanje i sprečavanje gubitaka pčelinjih društava većih razmera; razvoj standarda za praćenje i istraživanje gubitaka; pronalaženje ključnih faktora i mehanizama i razvoj održivih načina pčelarenja. COLOSS je strukturno organizovan u četiri radne grupe (RG) i to: (RG1) Monitoring i dijagnoza; (RG2) Štetočine i patogeni; (RG3) Životna sredina i pčelarstvo i (RG4) Raznovrsnost i vitalnost.
Svake godine se članovi COLOSS-a sastaju širom Evrope po radnim grupama u tzv. Radionicama, ali i najmanje jednom godišnje većina njih na zajedničkim konferencijama. Ovogodišnja Sedma COLOSS konferencija (http://coloss.bio.bg.ac.rs) održaće se od 25. do 28. avgusta u Beogradu. Ova konferencija pod naslovom Sprečavanje gubitka pčelinjih društava, baviće se pitanjima standardizacije metoda sa ciljevima: 1) Ostvarivanja pouzdanosti i međunarodnog standardizovanja podataka o nestajanju pčelinjih društava, koji će biti uporedljivi među zemljama i godinama; 2) Identifikacije faktora za tekuće velike gubitke pčelinjih društava. Za postizanje ovih ciljeva potrebni su monitoring i istraživanja, koji moraju biti standardizovani od zemlje do zemlje što je pre moguće. Konferenciju će pratiti i sastanak „Upravnog odbora“ COLOSS akcije, na kome će se doneti i utvrditi radni plan za ostvarivanje ciljeva u narednoj godini.
Pored konferencije održaće se dve radionice u Beogradu, i to:
Radionica 2. radne grupe sa temom Evaluacija drugog nivoa Upitnika, obuhvatiće: 1) Mapiranje gubitaka pčelinjih društava za različite klimatske zone na osnovu rezultata „Upitnika 2011-12 za nestajanje društava“ i mogućim asocijacijama sa objašnjenim faktorima; 2) Evaluaciju metodologije testiranja i primenjene statistike.
Zajednička Radionica 2. i 4. radne grupe sa temom Metode pregleda, obuhvatiće: 1) Mapiranje prisustva i odsustva bolesti na osnovu “Zajedničkog eksperimenta 4. radne grupe” na interakcijama genotip-životna sredina; 2) Procena genotipskih i sredinskih uticaja na rasprostranjenost bolesti. U odnosu na druge aktivnosti COLOSS-a obe radionice će pomoći u standardizaciji dijagnostičkih tehnika i protokola, sa ciljem razvoja pouzdanih tehnika za verifikaciju prisustva i efekata od gubitaka pčelinjih društava.
Na ovom međunarodnom naučnom skupu učestvovaće preko 70 vrhunskih evropskih i svetskih naučnika iz oblasti pčelarstva. Ovo je prvi put da će Srbija biti domaćin međunarodne konferencije sa velikim brojem eminentnih naučnika iz svih oblasti pčelarstva. Organizatori imaju veliku čast, ali i odgovornost za uspeh u radu ove Konferencije.
Prof. dr Ljubiša Stanisavljević, s. r.
Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet
Organizator Sedme COLOSS
konferencije i dve prateće radionice
Šalje se...