SPOS logo
  • Bulgarian
  • Croatian
  • English
  • French
  • German
  • Hungarian
  • Macedonian
  • Romanian
  • Russian
  • Serbian
  • Slovenian
  • Spanish

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

ZA PČELARE U NIŠU POVOLJNI USLOVI ZA POBOLJŠANJE PČELINJE PAŠE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.645

U organizaciji Udruženja pčelara „Niš“, u nedelju 14. decembra, u Svečanoj sali gimnazije „Stevan Sremac“ održano je predavanje za pčelare.

Predavanje je održao dr Goran Jevtić, naučni saradnik Instituta za krmno bilje iz Kruševca. Odabrane teme predavača bile su: Dinamika razvoja pčelinje zajednice u funkciji ostvarenja visokih prinosa i Uslovi i mogućnosti za popravljanje pčelinje paše. Predavanju je prisustvovalo 117 pčelara iz niškog regiona.

U prvom delu predavanja dr Jevtić je obradio pet faza kroz kojih prolaze pčelinje zajednice tokom godine, opisujući karakterisstike svake faze. Poseban osvrt odnosio se na uslove za normalno zimovanje i dobar prolećni razvoj, navodeći pri tome: kvalitet matice, snagu društva, količinu hrane, prisustvo bolesti i parazita i konstrukciju košnice. Nizom tabelarnih i grafičkih prikaza ilustrovan je uticaj zalihe hrana na razvoj legla i količinu pčela u društvu, iskorišćavanje voćne paše (desetogodišnji prosek) najzastupljenijijeg voća i broj izletnih dana u toku godine (po mesecima).

Drugi deo predavanja odnosio se na uslove i mogućnosti za popravljanje pčelinje paše. – U našim agroekološkim uslovima sigurno ne postoji lokacija za pčelarenje na kojoj medonosna pčela tokom cele aktivne sezone (februar-oktobar) ima dovoljnu količinu cvetova na kojima može da sakupi hranu (nektar i polen). Na pojedinim lokacijama često nedostaju biljke ranog prolećnog razvoja (leska, dren, voćne vrste i dr). U Vojvodini pčelari se žale da zbog klasične kontinentalne klime naša najvažnija medonoša (bagrem) ne luči dovoljno nektara. Poznato je da sa ove strane Save i Dunava suncokret, (glavna medonoša Vojvodine) osim polena, skoro da uopšte ne daje nektar, izložio je dr Jevtić.

Imajući u vidu gore navedeno sigurno je da naši pčelari da bi svojim pčelama obezbedili adekvatnu pašu kako, za razvoj u proleće i za sakupljanje viškova početkom leta, tako i za stvaranje zimskih zaliha hrane krajem leta, moraju da se snalaze na različite načine. Jedan od načina je selidba pčela. Ovu meru pčelari preduzimaju najčešće da bi društva preselili u ona područja gde cvetaju glavne medonoše (bagrem, livada, lipa, suncokret).

– Međutim, ne može se očekivati da pčelar uspe da društva stalno seli onako kako se kreće paša to jest kako cvetaju određene medonosne biljke. Mnogo je bolje da pčelari presele društva na 1-2 glavne paše, a da pokušaju da sadnjom pojedinih medonosnih biljaka u blizini pčelinjaka nadoknade bespašni period koji se obično javlja između cvetanja voća i bagrema, u junu, tokom jula i avgusta. Za poboljšanje paše u proleće najviše mogu da se iskorišćavaju voćne vrste. Voćke u proseku daju 20-40 kg/ha meda i oko 5-10 kg/ha polena. Od najvećeg značaja za pčele su džanarika, trešnja, šljiva i jabuka.

Nadovezujući se na izložene činjenice u toku predavanja, zamenik načelnika Uprave za poljoprivredu i razvoj sela Grada Niša Ljubiša Stojanović je informisao pčelare o Subvencijama za kupovinu sadnica voća i vinove loze čiju bi nabavku 90 odsto finansirala Uprava za poljoprivredu Grada Niša. Subvencionisaće se nabavka voćnog i loznog sadnog materijala za podizanje višegodišnjih zasada u jesen 2015. godine.

– Uslov za korišćenje ovih podsticaja je da površine na kojima se planira sadnja budu odgovarajućeg boniteta, strukture, sastava zemljišta, ekspozicije i nadmorske visine  uz poštovanje preporučenih  standarda za sklop biljaka za svaku kulturu”.Uslov je i da poljoprivrednici zasnuju proizvodnju na površini ne manjoj od 0,20 hektara za koštičavo voće, vinograd i jabučasto voće, na minimum 0,50 hektara za jezgrasto voće i ne manjoj površini od 0,10 hektara za jagodasto voće.

Kako nas je informisao Stojanović, planirani iznos podsticaja je 90 odsto od iznosa investicije bez PDV-a, a maksimalni iznos subvencije je 350.000 dinara po hektaru.

Poljoprivrednici zainteresovani za ove subvencije trebalo bi da se jave Upravi najkasnije do 26. decembra 2014. godine. O detaljima konkursa i potrebnoj dokumentaciji, mogu se informisati na sajtu Uprave za poljoprivrede ili odlaskom u prostorije Uprave (Kej Mike Paligorića 18A).

Milorad Novković

Predsednik UP Niš

OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE