DA O(P)STANE SRBIJA BEZ GMO

Datum objavljivanja vesti: 31. маја 2016.
Broj pregleda: 3.956

Jedini skup u Srbiji povodom međunarodne akcije „Marš protiv Monsanta“ održan je u Kragujevcu 28. maja, pod parolom „Srbija bez GMO“, a u organizaciji Društva pčelara Kragujevca i portala Prvi prvi na skali. Organizatori ovog skupa se zalažu da čitava Srbija bude teritorija bez genetički izmenjenih organizama, kao i da ostane na snazi suština važećeg Zakona o GMO koji je na snazi od 2009. godine. Sadržana je u jednoj rečenici – da nijedan modifikovan živi organizam, kao ni proizvod od GMO, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije. Pčelari podsećaju da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na one GMO koji su namenjeni za medicinsku upotrebu, te da su neosnovana spočitavanja kako su ovim otpor protiv, na primer, insulina.

Uzgoj i promet jesu veliki problem svuda u svetu, pa je tako i u Srbiji. Zašto pčelari, ali i svi građani Srbije, moraju da se bore, protumačio je domaćin skupa Milutin Bata Petrović, predsednik Društva pčelara Kragujevca (osnovanog 1897. godine) i zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

– Moramo da shvatimo, prvo, da je ovo borba za našu decu. Drugo, mi pčelari se borimo za opstanak naše profesije. Jer, 2011. godine je zabranjen uvoz u Evropsku uniju meda koji sadrži polen GM bilja. Pokrenuli smo se zato što vidimo da će verovatno biti pokušaja promene zakona – pritisak je veliki. Mi moramo da se izborimo i protiv Svetske trgovinske organizacije koja želi da nam nametne prodaju GM proizvoda. Da se izborimo protiv svih onih koji žele da gaje GM bilje jer to znači – gašenje pčelarstva u Srbiji. Ajnštajn je rekao da ukoliko pčele nestanu sa zemlje, čovek će da opstane još samo četiri godine. Naravno zbog oprašivanja. Moramo da se borimo da pčelari stvore opštu korist, da pomognu da se kulture opraše, da imamo šta da jedemo od voća, povrća i ostalog.

Okupljanje u Kragujevcu, jedino u Srbiji, okarakterisano je u pojedinim medijima i kao centralno u našoj državi. Pčelarsko društvo Kragujevca je spremno da taj status zadrži ubuduće, istim povodom i na istom mestu.

– Kragujevac je drugo pčelarsko društvo po veličini, a po broju košnica prvo i godinama je na tom mestu. Smatrali smo da kada niko drugi nije hteo ovo da pokrene, pokrenućemo mi. Pre tri godine smo imali tribinu o GMO, ali i usvajanje Deklaracije protiv GMO u Kragujevcu, a znate da je 127 gradova i opština donelo takvu deklaraciju. To je više od 3/4 naše teritorije, što dovoljno govori da se svest naroda menja. Moramo da pričamo ovu priču i da pobedimo one koji bi nas da pobede. Smatramo da nova Vlada mora da bude dovoljno pametna, da misli u interesu građana. A u interesu građana je da ostane Zakon o GMO iz 2009. godine koji to zabranjuje, zaključio je Petrović.

Marš je bio i promocija tribine „Kako da o(p)stane Srbija bez GMO“ koja sledi takođe u organizaciji Društva pčelara i portala Prvi prvi na skali. Zakazana je za petak 3. jun od 17 časova na Večernjoj sceni Pozorišta za decu, a posetioci će toga dana da isprate predavanja o GMO. Jedan od predavača biće dr Tatjana Papić-Brankov, autor knjige “Hrana budućnosti ili bioterorizam” koju je objavio Službeni glasnik 2013. godine.

Brankov je uputila pismo Kragujevčanima u kojem je, pored ostalog, istakla da Srbija treba ustavom da zabrani GMO.

– GM hrana plasirana je na tržište kao najbolja solucija za snabdevanje hranom rastuće svetske populacije i kao rešenje za glad u svetu. Međutim, sve se završilo sa obećanjima. Danas, dve decenije od prvog GMO plasmana, glad u Podsaharskoj Africi i dalje postoji, a proizvodnja žitarica po stanovniku se nije povećala u odnosu na 1960. godinu. Monsanto, Dupont i Sindženta kontrolišu više od polovine tržišta semena, što je dramatično povećanje u odnosu na 1996. godinu kada su kontrolisali 22 odsto. Američka ambasada u Beogradu piše da srpski farmeri sa nestrpljenjem iščekuju uvoz GM sojine sačme. Ko su ti srpski farmeri? Sigurno nisu mali proizvođači koji nemaju novca za kupovinu inputa, već ih kao i semena nabavljaju uglavnom putem razmene. Verovatno govore o novim zemljišnim veleposednicima…, zapitala se Brankov i dodala:

– Hoćemo li se možda pripremiti za eventualni ulazak u supranacionalne organizacije tako što ćemo osnovati alternativne prehrambene mreže, obnoviti saradnju farmera pod bilo kojim nazivom: zadruge, kooperative, proizvođačke grupe…, i time parirati multinacionalnim kompanijama i krenuti putem onih koji su u proizvodnji „zdrave“ hrane uvek korak ispred…? Verujem da bi državna intervencija, koja bi se u početku suprotstavila komercijalnim interesima, u konačnici bila veoma korisna. Kontrola gojaznosti, raznovrsnija ishrana, ruralni razvoj, prehrambena edukacija dece, i ustavna zabrana GMO rezultovala bi povećanjem prihoda i bogatstva naše zemlje, rešenje je koje nudi Brankov.

PISMO DR TATJANE BRANKOV KRAGUJEVČANIMA: USTAVOM ZABRANITI GMO

Ova akcija imala je i prateći cilj. Društvo pčelara Kragujevca pozvalo je sve kolege iz „manjinske“ Srbije – iz gradova i opština u kojima nije usvojena Deklaracija protiv GMO, da iniciraju usvajanje ovog dokumenta u svoj lokalnoj samoupravi.

Naredni korak u tom smeru biće formiranje saveza svih gradova i opština za Srbiju bez GMO, kao više instance u zemlji. Cilj takvog saveza biće ulazak u brojnu evropsku porodicu teritorija bez GMO, a ima ih preko 5.000 na našem kontinentu.

– Priključujući se globalnom protestu Marš protiv Monsanta 2016, građani Srbije započinju trajnu opštenarodnu aktivnost za Srbiju bez GMO – čiji logo promovišemo u slobodarskom Kragujevcu, sa porukom Svetog srpskog cara Lazara: Nije važno protiv kolike sile se boriš, već koju svetinju braniš! Naša zemlja i naša zdrava hrana su naše svetinje koje smo nasledili od naših predaka i moralno smo obavezni da ih nezagađene sačuvamo i predamo u amanet našim naslednicima, smatra prof. dr Miladin M. Ševarlić, takođe predavač na najavljenoj tribini, inače autor prve usvojene Deklaracije o GMO u Srbiji i nestranački poslanik. Ševarlić nudi konkretne poteze:

– U narednom periodu treba da istrajemo u odbrani Zakona o GMO iz 2009. godine; da Deklaraciju o GMO predložimo da usvoje i odbornici skupština preostale četvrtine opština i gradova u Srbiji koji to do sada nisu učinili; da formiramo Savez za Srbiju bez GMO; da predstavnike Saveza za Srbiju bez GMO uključimo u aktivnosti European Conference of GMO-free Regions i da Srbija pre ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju i Evropsku uniju postane član „porodice“ koja okuplja predstavnike preko 5.000 regiona bez GMO u Evropi!

PISMO PROF. DR ŠEVARLIĆA KRAGUJEVČANIMA: ZA SRBIJU BEZ GMO – TRAJNA OPŠTENARODNA AKTIVNOST

Stalnog partnera Društva pčelara Kragujevca, portal Prvi prvi na skali, na ovom javnom skupu predstavljao je pokretač i urednik Dejan Milošević, dobitnik priznanja za rad o GMO u 2015. godini – nagrade za novinarstvo u oblasti zaštite životne sredine, u organizaciji Regionalnog centra za životnu sredinu. On je naglasio da je odaziv građana dao pun smisao akciji koja je ove godine realizovana ad hok i u „zasebnom“ terminu, a već od 2017. godine biće u skladu sa kalendarom Marša protiv Monsanta koji se u istom danu dešava na svim meridijanima.

– Svi zajedno pokazali smo ne samo da nas se GMO tiče, već i da smo spremni da stanemo u odbranu sopstvenog statusa – svoj na svome. Već sada pozivamo građane da se dogodine nanovo okupimo kada Marš protiv Monsanta bude zakazan širom sveta. Ako korporacija promeni naziv, i Marš će da izmeni svoje ime – smisao ostaje isti. Organizaciju u Kragujevcu preuzimamo na sebe. U međuvremenu, ukoliko dođe do nekih dramatičnih promena na gore, građani mogu da očekuju poziv, a mi računamo na novi odaziv – ZA SRBIJU BEZ GMO, poručio je Milošević.

Kao inicijatori Marša protiv Monsanta u Kragujevcu, organizatori su istakli čast da skupu prisustvuju pčelari van Kragujevca, što je odraz podrške matice – Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Uz to, predstavljena je i podrška nekoliko desetina organizacija i javnih ličnosti iz Kragujevca, predstavljenih poimence, od kojih je većina i prisustvovala javnom skupu.

Nakon okupljanja pored fontane u Velikom parku, pčelari su kao predvodnici pokrenuli sugrađansku kolonu koja se zaputila do Spomen-muzeja „21. oktobar“, gde je prvi završen Marš protiv Monsanta.

Dejan Milošević
Foto: Zoran Petrović, Ivan Stojanović