SPOS logo
  • Bulgarian
  • Croatian
  • English
  • French
  • German
  • Hungarian
  • Macedonian
  • Romanian
  • Russian
  • Serbian
  • Slovenian
  • Spanish

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

„ДА САМ ЈА УРЕДНИК“



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.214

Објављујемо анализу садржаја часописа „Српски пчелар“ у 2023. години, као и оцене и мишљења познатих пчелара о часопису…

 

Часопис „Српски пчелар“ у 2023. години, у 12 месечних бројева, на 768 страна, објавио је, у 7 тематских рубрика, укупно 168 наслова, просечно 14 наслова по броју, и 279 оригиналних фотографија.

У 2023. години, за часопис је писало 57 домаћих и 19 страних аутора, чији су радови оригинални или приређени у виду приказа.

 

ТЕМАТСКИ ТЕКСТОВИ 

Ове године највећи број стручних текстова објављен је у рубрици „Биологија, болести, штеточине и заштита пчела“ (35), затим у рубрици „Техника пчеларења“ (30), следе „Пчелињи производи и апитерапија“ (11), „Опрема, алат и прибор за пчеларство“ (9) и „Медоносна флора и пчелиња паша“ (5). У ревијалном делу „Интервјуи, репортаже и друге теме и садржаји“ објављена су 43 наслова, а правовремено је објављено и 35 извештаја и све важне информације о раду и активностима ИО СПОС-а и из пчеларских организација.

 

НОВЕ РУБРИКЕ 

Уважавајући примедбе читалаца које су се односиле на то да се садржаји из рубрике „Писмо пчеларима“ скоро па понављају и врло често представљају теоријски приступ, од октобра ове године престали смо са објављивањем „Писма пчеларима“. Уместо писма покрећемо нову рубрику „У пчелињаку професионалног пчелара“. У рубрици ћемо објављивати разговоре са значајним и успешним пчеларима, а разговори ће се првенствено односити на примењене методе и поступке у практичном пчеларењу како би пчелари могли да извуку велики број корисних савета које ће применити у свом пчелињаку у пракси! 

Покренули смо још једну нову рубрику „Питања и договори“, у којој ћемо одговарати на најчешћа и најинтересантнија питања читалаца, јер сматрамо да се кроз одговоре на питања може много научити.

 

ДЕО ТЕКСТОВА ЈАВНО ОБЈАВЉЕН 

Због веома важног садржаја значајног за пчеларе и пчеларску праксу, на веб-сајту СПОС-а објавили смо у отвореном приступу неколико текстова, који су имали велики број прегледа: Јанош Балинт, „Цена меда пада и шта ћемо сада“, https://spos.info/cena-meda-pada-i-sta-cemo-sada/ (44.501); Марина Терзић Златановић, „Произведите хомогенат трутовских ларви и увећајте приходе“, https://spos.info/proizvedite-homogenat-trutovskih-larvi-i-uvecajte-prihode/ (8.701); група аутора, „Шта да очекујемо од оваквог зимовања пчела“, https://spos.info/sta-da-ocekujemo-od-ovakvog-zimovanja-pcela/ (14.538); др мед. Родољуб Живадиновић, „Мед као замена за шећер“, https://spos.info/med-kao-zamena-za-secer/ (12.920); проф. др Душанка Милојковић Опсеница, „Садржај ХМФ и активност дијастазе у меду“, https://spos.info/sadrzaj-hmf-i-aktivnost-dijastaze-u-medu/ (7.220); Родољуб Живадиновић, „Епилог багремове паше“, https://spos.info/epilog-bagremove-pase/ (5.357), (број прегледа је на дан посете 11. 12. 2023. године).

 

НАЧИН ИЗБОРА ТЕКСТОВА 

Приспели текстови који се разврставају у категорију стручних текстова подлежу непристрасној, компетентној и поузданој оцени корисности, вредности и оригиналности, од стране чланова редакције. Текстова никад нема довољно, те требамо сви анимирати добре пчеларе да пишу текстове о својим искуствима и начинима рада на пчелињаку, иновацијама и слично… Ако некад приметите да вам се нешто не допада у часопису, то значи да знате више од аутора, те вас молимо да напишете свој текст на ту тему и тако додатно обогатите часопис да буде још бољи. 

 

Записано – трајни траг против пролазности:
Јанош Балинт редовно чита „Српски пчелар“, чак и на одмору

 

 

ДЕТАЉАН САДРЖАЈ ”СРПСКОГ ПЧЕЛАРА” у 2023. 

Приказ садржаја „Српског пчелара“ у 2023. години показује да је часопис остао веран традицији дугој 127 година, као најефикаснији и најпоузданији вид образовања пчелара за савремено пчеларење, и истовремено актуелни информатор о догађајима и достигнућима у савременом пчеларству у земљи и свету.

 „Српски пчелар“ један је од најстаријих штампаних часописа у Србији, а од јануара 2024. године излазиће и у дигиталном издању.

У децембарском броју часописа, као и ранијих година, објавили смо садржај часописа у 2023. години, који вам омогућује брзо проналажење аутора и/или наслова који вас занима, а можете га преузети у ПДФ-у OVDE на ћирилици и OVDE на латиници.

 

ПОЗИВ УРЕДНИКА 

Уверен сам у то да је садржај часописа већином по мери читалаца, што је и резултат сарадње и обостраног поверења. Тим поводом, слободан сам да вас позовем да правовремено уплатите чланарину за СПОС и претплату на часопис „Српски пчелар“, да бисте наставили са редовним праћењем веб-сајта СПОС-а и примањем часописа у електронском или штампаном издању у 2024. години.

Упутство о чланарини СПОС-а и претплати на часопис „Српски пчелар“ за 2024. годину и како се претплати из иностранства можете наћи на интернет страници https://spos.info/membership/clanarina-spos-a-i-pretplata-na-casopis-srpski-pcelar-u-2024/ и у „Српском пчелару“ за јун 2023. године, на страни 364.

Очекујем вашу пуну подршку и још бољу сарадњу и у новој 2024. години, у којој вам желим добро здравље и кошнице пуне здравих пчела и меда.

Властимир Спасић,
главни и одговорни уредник „Српског пчелара“

 

 

Мишљења читалаца о „Српском пчелару“

                                                      

У наставку, преносимо вам оцене и мишљења познатих и уважених пчелара, дугогодишњих редовних читалаца, о часопису „Српски пчелар“.

 

Добро је што све више места у часопису добијају нови сарадници, нарочито млади пчелари практичари. Њих треба подстицати да пишу о својим искуствима и карактеристикама пчеларења на разним локацијама, поготово са аспекта коришћења медоносне флоре у окружењу.

Занемарује се значај медоносно-поленоносног биља, односно чињеница да је између технике пчеларења и медоносног биља знак једнакости. Треба увести сталну рубрику на ту тему, поготово у смислу подстицања пчелара на ширење површина под медоносним биљем. 

Верољуб Умељић, Крагујевац

 

Садржај часописа оцењујем врло корисним и информативним. Са посебним интересовањем читам рубрику „Из света пчеларства“. Редовно читам и врло ценим високо стручне текстове (попут текстова аутора Милана Јовановића), који се објављују, иако знам да нису намењени, а ни разумљиви најширем кругу читалаца, али су неопходни.

Др мед. Новко Велков, Пирот

 

Да сам ја уредник „Српског пчелара“, у њему би било више чланака из наше добре пчеларске праксе, или СПОС не би имао ниједног предавача.

Милан Матић, Шабац

 

Српски пчелар је од непроцењиве вредности за сваког пчелара, без обзира на његово искуство или број кошница. У принципу, већина пчелара мисли да зна све о пчеларству, међутим, када прочитамо презентоване материјале у часопису, видимо да има доста тема које су нам интересантне. Ако ништа другоподсети нас нанеке обавезе које треба одрадити у датом периоду. Од изузетне је важности то што часопис усмерава и води пчелара кроз сезону, те нас обавештава како о новинама у пчеларству тако и о догађајима у самом СПОС-у, каои о стању на тржишту меда. Ја бих у једној реченици казао да је часопис учитељ за пчеларе, учитељ у смислу како треба радити или како не треба радити. Сматрам да је добро наставити са награђивањем добрихтекстова јер се из њих могу извући добра искуства.

Славољуб Радосављевић, Сврљиг

 

Стару пчеларску изреку: „Пчеларство је стадо без пастира, побија часопис Српски пчелар. Пчеларство је стручан посао који тражи велико залагање, велико знање, као и постојану едукацију коју може да пружи и пружа часопис Српски пчелар“, не само у 2023. него за све време његовог постојања. Због тога, сваког месеца с нестрпљењем ишчекујемо часопис Српски пчелар“, у којем може да се види и сазна где је савремено пчеларство данас. Свако ко хоће да буде савремен, стручан, напредан и профитабилан пчелар мора редовно да чита „Српскипчелар“.

Бранко Тасевски, Куманово (С. Македонија)

 

Поштовани, част ми је и задовољство бити већ 12 година на листи предавача СПОС-а, као највећег регионалног савеза пчеларских организација, и уједно дописник пчеларског часописа „Српски пчелар“, који траје 127 година. Часопис је одлично штиво за све пчеларе јер га уређују стручни људи. Претплата на часопис је симболична, па позивам све пчеларе регије да редовно набављају овај часопис. Такође, штампање на ћирилици и латиници олакшава приступ другим регионалним пчеларима, а у часопису се могу пронаћи и најновија достигнућа из свијета пчеларства.

Медно и берићетно свим пчеларима регије.

Сулејман Алијагић, Велика Кладуша (БиХ)

 

Можда ће „Српски пчелар“ привући интересовање младих за пчеларство јер постоји и у дигиталном облику, мада је за учење боље штампано издање (може да се одвоји битно од небитног, да се истакне, подвуче битно и сл).

Хаџи Радислав Сандић, проф. у пензији, Бања Ковиљача

 

У исказивању свог мишљења о часопису „Српски пчелар“ полазим од онога штo лично очекујем да тај часопис треба да садржи и каквог квалитета израде треба да буде. Као гласило Савеза пчеларских организација Србије, он мора имати информативни карактер и бити спона између чланова и органа Савеза. Са друге стране, мора имати образовни карактер конципиран у том смислу да свако може наћи у њему садржај примерен степену његовог пчеларског знања. То значи да текстови морају бити широког сперктра, од оних који се баве елементарним пчеларским садржајима, до високо стручних и научних, како из земље, тако и из светског пчеларства. Осим тога, мора се бавити темама аматерског-хоби, али и професионалног пчеларења. Такође се мора бавити политиком маркетинга, популаризацијом пчеларства и пласмана производа пчеларства. Додао бих и то да часопис мора бити и својеврсни подсетник радова на пчелињаку. Mожемо увидети да часопис испуљава готово сва та очекивања, а посебно бих истакао чињеницу да домаћи пчелари имају могућност да путем личних текстова опишу и пренесу своја искуства у техникама рада са пчелама, јер је то можда једина прилика да та искуства и знања не оду у заборав. Што се тиче формата часописа као и квалитета папира, штампе и илустрација, сматрам да је онако како и треба да буде.

Предраг Брајковић, Зајечар

 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE