SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

DA SE NIKAD VIŠE NE DOGODI SURDULICA, KIKINDA, PRIJEPOLjE…



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.088

Tropski vreo dan, 17. jula 2015. godine, nije sprečio oko 80 pčelara pristiglih iz Bujanovca, Vranja, Bosilegrada, Niša, Vladičinog Hana i Surdlice, da javno protestvuju u Surdulici, zbog masovnog trovanja pčela u Srbiji.

            Organizator protesta UP “Matica” iz Surdulice i njen predsednik Ivica Kostić, uložili su puno truda da protest u potpunosti uspe i ostvari svoj cilj. I uspeo je.

            Pčelari u protesnoj povorci, sa pčalarskim bluzama-kapama na sebi, sa jasnim porukama, ispisanim na brojnim transparentima i fotografijama mrtvih pčela, prošli su kroz najprometniji deo grada, do cetra, gde je održan protesni skup. Po završetku skupa, iz centra grada krenula je kolona od 23 automobila u obilazak okolnih mesta: Belo Polje-Alakince-Dugojnica-Suvojnica.

            Na skupu, Ivica Kostić pozvao je voćare da ne truju pčele, jer pre svega sebi čine najveće zlo. Istovremeno pozvao je nadležne državne i inspekcijske organe, korporacije i ustanove da preduzmu sve da se više nikad i nigde ne dogodi Surdulica, gde je otrovano pčela u preko 300 košnica, u Banatu u preko 3000 i u Prijepolju u preko 600 košnica.

            U obraćanju prisutnima, Vlastimir Spasić predsednik RAPOJS-a iz Niša, skrenuo pažnju, da živimo u državi i vremenu u kojem veću i efikasniju zaštitu imaju psi lutalice i mnoge poljoprivredne štetočine i grabljivci. Osim toga, trovanje pčela za pčelare nema samo ekonomski karakter, već i duboko emotivni, jer se pčelari za pčele vezuju kao za članove porodice.

            Sa protestnog skupa, upućen je apel ministru poljoprivrede prof. dr Snežani Bogosavljević-Bošković, sa zahtevom: da naloži fitosanitarnim, poljoprivrednim i veterinarskim inspektorima da po prijavi trovanja pčela, bez odlaganja izađu na teren i preduzmu mere iz svoje nadležnosti; da se založi kod državnih organa i institucija za efikasniju i potpunu primenu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja; da inicira izmenu i dopunu postojećih zakonskih rešenja radi potpune zabrane reklamiranja i prodaje hemijskih sredstava za zaštitu bilja otrovnih za pčele; da se sistemskim rešenjima pčelarstvo proglasi za delatnost od posebnog privrednog i društvenog značaja, a trovanje pčela krivičnim delom; da se istraga u vezi sa trovanjem pčela stavi u nadležnost javnih tužioca, a troškovi analize uzoraka i utvrđivanja uzroka trovanja pčela i pronalaženja izazivača trovanja padaju na teret državnih fondova.

            Apel je upućen i poslaniku Narodne Skupštine Republike Srbije Novici Tončevu iz Surdulice, sa molbom, da kroz poslaničko pitanje u Skupštini Republike Srbije, ispolji uticaj na nadležne državne organe i spreče dalja masovna trovanja pčela.

            Učesnici skupa javno su se obratili i predsednici opštine Surdulica Dr Aleksandri Popović, sa molbom da ispolji uticaj na poljoprivredno-stručne službe da u okviru svoje nadležnost preduzmu sve i spreče dalja masovna trovanja pčela, a pre svega da pokrenu masovne aktivnosti na obrazovanju voćara, za bezbednu primenu sredstava za zaštitu bilja i da se Odlukom Skupštine opštine Surdulica, pčelarstvo na teritoriji opštine, proglasi za delatnost od posebnog privrednog i društvenog značaja.

            U apelu upućenom voćarima kazano je: “Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele u preko pola miliona košnica, svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 250 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 370 evra. Na žalost, nesavesni voćari, često ne cene tu pomoć, iako je mnogostruko veća od najvećih državnih subvencija, te umesto zahvalnosti, nenamerno ili čak i namerno, suprotno Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, tretiraju poljoprivredno bilje tokom cvetanja, pesticidima otrovnim za pčele.

            Opšte je poznato da je, prinos pčelama oprašenog voća i povrća, kao i industrijskog bilja, mnogo veći, a podiže se značajno i kvalitet i veličina plodova kod voća i ulja kod suncokreta. Bez oprašivanja pčelama, prinos jabuka pada za 30%, jagoda za 35%, višanja za 40%, šljiva za 42%, malina za 45%… U SAD-u, voćari čak plaćaju oprašivanje pčelarima 5-12 dolara po dovezenoj košnici (kod jagoda, višanja, jabuka…), do čak 250 dolara (kod badema). Na Novom Zelandu se oprašivanje voća plaća i do 150 dolara po košnici. U Japanu oko 90 dolara“.

            U apelu je ukazano i na novčane kazne za nepoštovanje odredbi Zakona o sredstvima za zaštitu bilja.

            Po završetku, ocenjeno je od strane prisutnih predsednika udruženja pčelara, da je protest dobro zamišljen i organizovan i da je u potpunosti ostvario svoj cilj. Šteta što je izostala masovnija medijska podrška, kao i podrška većeg broj pčelara iz okolnih mesta i IO SPOS-a.

 

            Vlastimir Spasić, Niš

 

DSC_3667 DSC_3675 DSC_3684 DSC_3721

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien