U toplom periodu marta i aprila, većina voćarskih kultura (džanarika, kruška, šljiva, jabuka i druge), cvetale su u povoljnim vremenskim prilikama, a pčele su u dobroj meri iskoristile voćnu pašu i formirale solidne zalihe meda. Unos polena sa voćne paše takođe je bio veoma bogat. To je doprinelo da pčelinje zajednice, oslabljene tokom zimskog perioda u dobroj meri ojačaju, izgrade nekoliko ramova saća i stvore solidne zalihe meda.
Uprkos opisanom stanju, na jednom broju pčelinjaka došlo je do slabljenja pčelinjih zajednica, usled trovanja pčela nedozvoljenim prskanjem voća u cvatu sredstvima otrovnim za pčele. Istovremeno, kod znatno oslabljenih izimljenih pčelinjih zajednica, došlo je do kasne smene generacije zimskih pčela mladim pčelama, pa su one dodatno iznenada oslabile. Takve zajednice su se sporo razvijale i nisu na najbolji način iskoristile voćno-maslačkovu pašu (opširnije u časopisu „Srpski pčelar“ br. 2/2017, str. 73). Takve zajednice sigurno neće spremne dočekati glavnu – bagremovu pašu (opširnije u časopisu „Srpski pčelar“ br. 4/2017, str. 201).
Nastavak teksta možete pogledati tako što ćete se ulogovati na sajt SPOS-a uz pomoć šifre i kontrolnog koda sa ID kartice pčelara SPOS-a, kada će vam se otvoriti kompletan tekst.
Šalje se...