Навршило се пет година од одласка нашег друга и пријатеља Милутина Бате Петровића.
Милутине, свакодневно цитирам твоје феноменалне мисли уз које смо заједно ишли кроз живот. Жалим оне који ће некад ово читати, а никад те упознали нису, јер твоја непоновљивост надјачава сваки други сегмент твог постојања међу нама и дан данас. Сличне особе на планети нема. Непоновљив у интелигенцији, виспрености, начину комуникације.
Недостајеш сваког Божјег трена. Само он зна зашто те је одвео. Ваљда да мало њега забављаш, да мало њему кажеш све што заслужује а да га не увредиш, што је твоја специјалност одувек била. Не сумњам да уживате гледајући нас који радимо оно што смо заједно започели уз Божју помоћ и помоћ добрих људи, покушавајући да вас будемо достојни.
У столици поред твоје слике у СПОС-у знам да седи моја душа велика, мој најбољи пријатељ, моја узданица и највећа подршка. И даље апсолутно ниједан дан не прође да не помислим како би Бата неки проблем решио и надам се да најчешће погађам. Немој ме напустити, остани овде…
Нека ти је вечна слава и хвала!
Председник СПОС-а
Šalje se...